Скендербег/39
8.
САБЕЉА и МУСТАФА ступе. (Мехмед махне руком на њих).
МУРАТ: Приближите се, моји верни витезови. Ево вам цара; чувајте га, јер је још млад, пазите га и покоравајте му се.
САБЕЉА: О, светли царе, зар нас остављаш?
МУРАТ: Остављам на веки, да вас више не видим. А теби, сине, један аманет. Остави Кроју, па се врати натраг.
МУСТАФА: О, Боже!
САБЕЉА: Издахнуо? Какве несреће!
МЕХМЕД: О, оче, о, оче! Како ме остављаш!
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|