Скендербег/12
5.
СКЕНДЕРБЕГ (ступи, за њим) ВРАЊАНИН (у турским хаљинама и с брадом), пређашњи
СКЕНДЕРБЕГ (баци презрително писмо једно паши у крило и седне)
ПАША (прочита писмо и пољуби): Заповест падише, име његово да се велича. (Устане и почне љубити скут Скендербегу).
СКЕНДЕРБЕГ: Падиша је с тобом незадовољан.
ПАША: Слава његова нека се умножи. Ја сам роб његов. (Извади кључеве градске, метне их на ферман, клекне, пољуби их најпре, па пружи Скендербегу).
СКЕНДЕРБЕГ (узме гордо само кључеве): Ферман прочитај народу.
ПАША (пољуби га у скут): Ти господар од свију градова; од тебе живот или смрт. Воља је честитог падише; осветлао му образ! (Одлази, с њим на знак Скендербегов и Врањанин).
СКЕНДЕРБЕГ: Сад, срећо, видећу, колико вреди благо твоје (Тргне се кад види Мамицу и дуго је гледа). Ти си Албанескиња?
МАМИЦА: Албанескиња, честити паша.
СКЕНДЕРБЕГ: Робиња?
МАМИЦА: Још нисам, хвала буди овом! (Показује на нож).
СКЕНДЕРБЕГ: Шта те дакле овамо довело?
МАМИЦА: Пашино зверство. Није му доста било, што нам је отимао од овога оружје, од овога краву, од онога кућу; није му доста, што је онај погубљен, онај удављен, онај на колац ударен — нечувено у нас варварство — што Албанез мора да откида последњи залогај и с децом код куће гладује; него се необузданост маша и саме невиности која је у нас највеће благо. О, колико је суза видела Кроја, али је страх затупио сва својства и јуначки дух Албанеза.
СКЕНДЕРБЕГ (за себе). Мало си ми казао, Врањанине!
МАМИЦА: Данас је на мене ред дошао и ја се уморих борећи се с њим. О, ако ти је Бог дао, те си старији од њега, избави ме, тако ти сестра била жива!
СКЕНДЕРБЕГ. Не бој се ништа.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|