Скадарка дјевојка (Вук 5)

* * *


Скадарка дјевојка

Платно бели Скадарка девојка,
На Бојани води на камену,
Подпгнула скуте до колена,
Изметнула дојке из недара,
Покрпла и свиленом марамом. 5
Туда иде паша Перит-паша,
И с њим иде три стотине војске.
Ал' беседи паша Перит-паша:
"Ој Бога ти, Скадарко девојко,
"Спуштај, душо, твоје беле скуте, 10
"Смећи, душо, дојке у недарца,
"Нанеће ме вранац на Бојану."
Ал' беседи Скадарка девојка:
"Не будали, паша Перит-паша,
"Док је мене у Скадру јунака, 15
"Не бојим се ја тебе Турака."
Цикну паша као гуја љута,
Паша пусти по војски телара:
"Је ли мајка родпла јунака,
"И кобила коња ождребила, 20
"Који би сад воду припливао,
"УФатио Скадарку девојку,
"Паша би му комад леба дао,
"Комад леба четрдесет села."
Сви' јунаци поникоше ником, 25
Не пониче Туре од Каниџе,
Од Каниџе од Крајине љуте.
Он уседе на дору коњица,
Па наплови дору на Бојану.
А кад види жалосна девојка, 30
Да ће Туре на брег испливати,
Купи платно Скадарка девојка,
П' она бежи Скадру бпјеломе.
А кад види жалосна девојка,
Та да ће је Туре састигнути, 35
На врату јој ђердан од дуката,
Она кида ђердан од дуката,
П' она баци у зелену траву,
Не би ли се Туре забавило,
На то Туре ни гледати неће. 40
А кад види жалосна девојка,
Баш да ће је Туре састигнути,
Стере платно по зеленој трави,
Не би ли се Туре забавило.
На то Туре нп гледати неће, 45
Већ увати Скадарку девојку,
Он је меће за се на коњица:
Три пута је опасо појасом,
И четврти од сабље кајасом.
И наплови дору на Бојану. 50
Кад су били сред Бојане ладне,
Стала млада па се разговара,
Она пита од кога је града:
"Ја сам, вели, Туре од Каниџе,
"Од Каниџе, од Крајине љуте," 55
Богом брати Скадарка девојка,
Богом брати Туре од Каниџе,
Од Каниџе од Крајине љуте.
Богом, брате, и светим Јоаном,
"По нашему закону ришћанском! 60
"Поврати ме Скадру бијеломе,
"Јер сам млада скоро испрошена,
"3а јунака Шестокриловића,
"Врат'ћу радост за велику жалост."
Ал' то Туре ништа н не аје, 65
Већ с девојком на брег испливао,
Па беседи Туре момче младо:
"Ој Бога ти, Скадарко девојко,
"Прихвати ми дору коња мога,
"Док излијем воду из чизама." 70
Кад се Туре натраг обазрело,
Ал' девојка сред Бојане ладне.
Ал' беседи Туре момче младо:
"Богом, сестро, Скадарко девојко,
"Поврати ми дору добра коња, 75
"Даћу теби три стотин' дуката."
Ал' беседи Скадарка девојка:
"Не будали, Туре од Каниџе,
"Водим дору моме белом двору,
"А од двора моме господару, 80
"Нек се јунак међ' дружбином фали,
"Да сам дору на боју добила.
"И от тебе Турета отела."
Не може му срце преболети,
Већ он скаче у воду лађану, 85
И шњиме се Бојана зајази.

[Упор. I4 бр. 751]

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Референце

Извор

Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 617-620.