* * *
[Синоћ касно захајаше сунце]
Синоћ касно захајаше сунце,
Дивојачка ј’ на умору мајка.
Дивојка се вишњен Богу моли:
„Вишњи Боже, не умор' ми мајке!
Нећу пити вина чрљенога, 5
Нит' ћу љубит лица јунашкога,
Нит’ ћу ходит у коло с другама!"
Молила је и умолила је.
Дивојка се ј' криво Богу клела:
Она ј' пила то чрљено вино, 10
И љубила ј' то лице јунашко,
И ходила ј' у коло с другама.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Референце
Извор
Зборник Матије Мажуранића, Милорад Живанчевић и Владан Недић, Зборник Матице српске за књижевност и језик, 1966, књ. XIV, св. 2, стр. 254.
