Сила љубави

* * *

   

Сила љубави
(Сарајевска).

Колика је Јахорина планина, злато!
Злато л' моје, планина планина! ^[1]
Кроз њу тече тиха вода ријека.
На њој сједе два дилбера лијепа:
Какве су им шаинове обрве. 5
Занијеше моју памет до мрве!
Кад ја сједем вечерати вечеру,
Чини ми се та вечера чемерна;
Кад понесем шимшир-кашу ка грлу.
Чини ми се синџир-гвожђе на грлу; 10
Кад ја пођем преко прага у собу,
Чини ми се негве су ми на ногу;
Кад ја пођем у ложницу спавати,
Чини ми се та ложница тавница;
Кад ја пођем у џамију клањати, 15
Чини ми се, џамија се поклања.

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg

---

Референце

1. Овако се у пјевању код сваке врсте додаје на крају злато, и припјева сс злато л' моје говорећи посљедња три слога двапут.

Извор

• Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 251-252.