Сибињанин Јанко и сестрић Мијаило
Књига дође Сибињанин Јанку,
Од некака црна Арапина,
Да он иде у поље Петрово,
У књизи му овако говори,
Чујеш ли ме Сибињанин Јанко, 5
Ајде море мени на мегдана,
Да јуначки мегдан дијелимо,
Ево има годиница дана,
Од како сам у пољу Петровом,
И свилен сам шатор разапео, 10
Авлију сам тврду начинијо,
Од јунака србскнјех момака,
Лепо сам је искитијо пусту,
Са главама србскијех јунака,
Па и тебе ја позивам Јанко, 15
Да се и ми саде огледамо.
Каде Јанку ситна књига дође,
Књигу штије грозне сузе лије,
Пита њега његова сестрица,
О мој брате Сибињанин Јанко, 20
Одкле књига да је Бог убије,
Те је тебе јутрос заплакала,
И до сад су књиге долазиле,
Ал' се нису сузама читале,
Њој говори Сибињанин Јанко, 25
Чујеш ли ме моја мила сејо,
Књига јесте црног Арапина,
Арап мене у поље позива,
Да јуначки мегдан дијелимо,
А ја сам ти остаријо сејо, 30
Ја се коња држати не могу,
А камо ли копљем џилидати,
Брата немам да ме замијени,
Ићи морам таман погинуо,
Сестра брату вако проговара, 35
О мој брате Сибињанин Јанко,
Томе се је лако досетити,
У мен има до три мила сина,
Брата немам сем тебе једнога,
Ја ћу дати једног мога сина, 40
Да замени својега ујака,
То је Јанку врло мило било,
Сестра скочи на ноге лагане,
Па одлази своме белом двору,
Кад је двору била долазила, 45
Она зове свога милог сина,
Милог сина младог Миливоја,
Миливоје прва милост мајци,
Оди сине да те спреми мајка,
Да ти идеш ујки у сватове, 50
Добро ће те обдарити ујка,
Ујна ће те лепо даривати,
Ујак ће ти сабљу поклонити,
Што је балчак од сувога злата,
У балчаку чаша од баљура, 55
Што се пије црвеника вино,
Да ће тебе коња оседлана,
И да ће ти злаћену челенку,
Миливој се томе досетијо,
Па овако мајци одговара, 60
Ја не могу ићи у сватове,
Мене вата трољетна грозница,
Она зoва младог Милисава,
Милисаве друга милост мајци,
Оћеши ићи ујки у сватове, 65
Ујак ће те лепо даривати,
Да ће теби сабљу демискију,
Што је балчак од сувога злата,
У балчаку чаша од биљура,
Што јунаци с њоме пију вина, 70
Ујна ће те лепше даровати,
Да һе тебе од свиле бошчалук,
Да га носиш да се с њим поносиш,
Милисав се томе досетијо,
Па он мајци овако говори, 75
Ја не могу ићи у сватове,
Мене нешто забољела глава,
Тада мајка овако говори;
Мијаило трећа милост мајци?
Оћеш поћи ујки у сватове, 80
Лепо ће те ујак даривати,
Да ће тебе сабљу оковану,
То је балчак од сувога злата,
У балчаку чаша од биљура,
Што јунаци с' њоме пају вино? 85
И да ће ти капу и челенку,
„Да ће теби коња оседлана,
„Ујна ће те лепо даривати,
„Да ће теби од свиле бошчалук,
„Да га носиш и да се поносиш, 90
„Кад то зачу млади Мијаило,
„То је њему врло мило било,
„Па он мајци својој одговара,
„Oћу мајко па за што да нећу,
„Кад њему нећу да коме ћу, 95
„Па се спреми у бијелом двору,
„Па се коњу на рамена баци,
„Право оде двору Јанковоме,
„Кад је тамо долазијо бијо,
„Далеко га угледао Јанко, 100
„На сусрет је њему излазијо,
„Руке шире у лице се љубе,
„Одведе га у бијеле дворе,
„Угости га чашћу свакојаком,
„Кад је треће јутро освануло, 105
„Јанко, њему вако проговара:
„Ој сестрићу нејаки Мијајло!
„Ајд у поље гди се шатор бели,
„Ту су моји кићени сватови,
„То је Мијајло њега послушао, 110
„Па оде у поље широко,
„Када дође до шатора бела,
„Доиста се беше уплашијо,
„Хтеде Мијајло натраг' побегнути,
„Ал' не даде црни Арапине, 115
„Већ он тера младог Мијаила,
„Чим га стиже главу њему диже,
„Мртва глава језик проговара,
Моја мајко сам те Бог убијо,
Што не каза да ћу мегдан дјелит', 120
Да понесем ја моје оружје,
Него данас ја изгуби главу.
