[Сеја брата на вечеру звала]
Сеја брата на вечеру звала:
„Ајде, брате, самном вечерати."
„Не могу ти, сејо, вечерати,
ја сам синоч у мејану био,
с Турчина сам кавгу зачинио, 5
па цар нече ни сребро ни злато,
веч он оче у замену главу,
ели моју, ели другу коју."
Сеја брата на вечеру зове:
„Ајде, брате, самном на вечеру, 10
сеја има до четири сина,
еднога че цару поклонити.
Радован ми прво радување,
а Милован друго милување,
Јова ми је књигу изучио, 15
а Сима ми материн мезимац,
њега чемо цару поклонити."
Кад ујутру зора осванула,
жална мајка Симу дозивала:
„Устај, Симо, синуло је сунце, 20
тебе ујка у сватове зове,
да му будеш девер уз девојћу."
„Ој, мани ме, моја мила мајко,
тежак сам ти ноћас санак снио.
На ујћу ми крвави рукави, 25
и крваве руће до лактови.”
Мајка моли, а Сима пристаје.
Узе Сима најбољега коња,
па отиде низ поље широко.
Сретоше га три Турчина млада. 30
Едан рече: „А, добра јунака,
дрући рече: „А, лепа јунака,
трејћи ћути ништа не говори,
ману сабљу одсече му главу.
Мртва глава језик проговара: 35
„Метните ми у зобницу главу,
па је носте мојој милој мајци,
нек не даје сина у деверство,
у деверство, ујћино неверство."
