[Севдалино, малена девојко]
Севдалино, малена девојко,
је ли си ми за превару била?
Синоћ дођо, синоћ те превари,
а камоли често да долазим.
Извел ®и те на Стару планину, 5
де се бију орли и гаврани.
Орли су си гаврани надбили,
с нокти су им главе прокопали,
с кљунови им очи повадили.
Потекла је река крвавита, 10
она носи кладе и камење,
право иде на тамничка врата.
У тамници нигде никог нема:
сам си седи Марко тамничарко
и код њега три сива сокола; 15
месо реже, те их лебом рани
сузе рони, те Их водом поји.
Питају га три сива сокола:
- Ој бога ти, Марко тамничарко,
ил’ ни раниш за себ’ да ни чуваш? 20
ил’ ни раниш да ни препродајеш?
Проговара Марко тамничарко:
- Не раним ви да ви препродајем
ни ви раним за мен’ да вичувам,
не л’ ви раним далек да ви пратим, 25
да ви пратим у моје дворове.
Моји двори у пелин урасли,
у пелину једно суво дрво,
на њег’ стоје до три кукавице.
Једна кука, викад не престаје, 30
друга кука јутром и вечером,
трећа кука кад је на ум падне.
Која кука никад не престаје,
то је моја остарела мајка;
штоно кука јутром и вечером, 35
то је моја јединица сеја;
штоно кука кад јој на ум падне,
то је моја неверница љуба;
она ме је овде затворила.
Моја мајка расплетена оди, 40
моја сестра црно руво носи,
црно руво и црну мараму!
