Са шта Новак оде у хајдуке
Вино пију три добра јунака
У пространу гору Романију,
Једно јесте старина Новаче,
А друго је дели-Радивоје,
А треће је Новаковић Грујо.
Кад се рујна вина напојише,
О свачему ријеч бесједише.
Радивоје поче бесједити:
"О мој брате, старина Новаче,
"Шта отера тебе у планину,
"Те си своју кућу оставио?"
Онда Новак поче бесједити:
"О мој брате, дели-Радивоје,
"Кад ме питаш, да ти право кажем,
"Кака мене нужда отерала
"У пространу гору Романију,
"У широку Босну поноситу:
"Немаштина и сиромаштина,
"И бабова рђава баштина;
"Ора, копа, не дадоше Турци,
"Овце пасо, поклаше иг вуци.
"И те би ти јаде опростио,
"Тек ми седам баша додијаше,
"Зулум мени тежак учинише,
"Једну ноћцу све седам дођоше,
"Ја иг добро јесам дочекао,
"Сиромашку совру поставио.
"На то баше нису задовољне,
"Но скочише, па ме уфатише,
"Бијеле ми савезаше руке,
"Што имаде добра, покупише,
"Моју кућу празну оставише,
"Свезана ме собом поведоше,
"Са ногу ми обућу скидоше,
"Па ме боса воде по камену,
"Одведоше у Обоја града.
"И ту ноћцу преноћисмо тамну,
"А на јутро добро поранише,
"Па ме воде бијелу Травнику.
"Тамо мисле мене објесити,
"И чудну ми ријеч бесједише:
""Ти се, влаше, јеси осилило,
""У Гласинцу кућу направило,
""Па ти Турке из потаје тучеш,
""Млоге су ти баше долазиле,
""Долазиле, ође одлазиле.
""Наше баше иду по тимаре,
""Који дође Новаковој кули,
""Више њега и не грије сунце,
""А ти влаше, турска крвопијо,
""Казаћеш нам шта си учинио,
""Док на колац тебе ударимо,
""Све ћеш нама по истини казат’."
"Кад дођоше Босни води ладној,
"Ту све седам коње одсједоше,
"Потегоше жежену ракију,
"Па се Турци добро накитише,
"И ту мене притегоше тврдо,
"Па легоше санак боравити.
"Тада, брате, дели-Радивоје,
"Ја помену Бога истинога,
"Па дријешим руке савезате.
"А да ти је, брате, погледати,
"Ту не мого одријешит’ руке.
"Све ја мисли, па на једно смисли,
"Примако се до баше једнога,
"Па му вадим ножа од појаса,
"Мили брате, на бијеле зубе.
"Бог ми даде и срећа јуначка,
"Те извади пламена анџара,
"А какав је да га јади нађу,
"Сав је анџар у крв огрезнуо,
"Све од браће нашије Србаља.
"О мој брате, дели-Радивоје,
"Ја исјеко по прстима руке,
"Док пресјеко везе на рукама.
"Кад ја море одријеши руке,
"Ту потего пламена анџара,
"Све избодо седам пашалија,
"Њине главе туриг на комаде,
"Па им узе рухо и оружје,
"Па побјего, брате, у ајдуке.
"То је мене, брате, отерало
"У зелену гору и планине.
"А до сад сам доста учинио,
"Сто и тринес Новак погубио,
"И млоге сам Србе осветио.
"Још се Турка оканути нећу,
"Док је моја на рамену глава.
"Сад је лако сјећ’ Турке Новаку,
"Док имаде брата Радивоја,
"И Грујицу нејакога сина."
