Сарајевка преварила мужа

Сарајлија купио шљиве па понио кући, и давши жени, рече јој да спреми ђе она зна под кључ да не би ко од шљиве пио, него нека се нађе у кући ако би ко дошао, да га часте. Један дан жена му притегне боцом те напије се шљиве као воде, а мало ставше, зове је муж из врта, у кому онај дан сађаше зеље, да му донесе ручак, а ђеца му одговоре плачући: богме, бабо! мами се нешто догоди и леже, не знамо али је жива, али мртва. Кад је чуо, потрчи дома, па кад види жену ђе је у сву дуж потрбушке легла уз дувар, упита је: што ти би? моје лијепо злато! — Онда она њему јечки као боник одговори: пошета миш по оној више мене полици, те обали сунђер те мене у главу, па ми самата мозак грђе него да сам пјана.

Извор

уреди

Врчевић, В. 1868. Српске народне приповијетке понајвише кратке и шаљиве. Биоград: Српско учено друштво. стр. 13–14.