Сан и јава
Писац: Јован Суботић


Мила мати, јa ћу ти умрѣти.
Сваку ноћ ти боговетну снивам,
Да ми анђео са небеса слеће,
К мени слеће, па ми уста љуби.
Ти ћеш видит', моја мила мајко,
Да ћеш скоро мене укопати.
Ал' ме немој копати у гробље,
Већ ме копај у горицу чарну,
У горицу под зелену јелу,
Да ми поју над гробом славуи,
И јелени по гробу ми c' шећу.
Мати кћери тихо одговара:
Рани, ћерко, па дарове спремај!
Ти санови на сватове слуте.
Кад дѣвојци на сну уста љубе,
Зацѣло ћe скорим и на јави.

27. Окт. 1857.

Извор

уреди

Јован Суботић. 1858. Дѣла Јована Субботића. Књига I. Пѣсне лирске. Карловци. стр. 64.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.