Самоћа (Милета Јакшић)

Самоћа
Писац: Милета Јакшић




* * *


        
САМОЋА

Јесење вече; још се не пали
Свећа, ал’ сумрак мени не смета —
Имам и друштва: гле, попак мали
У зиду цврчи: гле жива света!
Распевао се крај топла банка —
Ал' жалостиво глас му се тресе,
Песмица му је слаба и танка —
Ох, све се бојим, откинуће се...
На пољу хуји ветар... из зида
Попак умуко — ћути све живо —
Тако!.. последњи кончић се кида
Што ме је с живим светом везив'о...

Милета Јакшић: Песме, СКЗ, Београд, 1922, стр. 96

Јесење вече; још се не пали
Свећа, ал’ сумрак мени не смета —
Имам и друштва: гле, попац мали
У зиду цврчи: гле жива света!
Распевао се крај топла банка —
Ал' жалостиво глас му се тресе.
Песмица му је до душе танка,
Ох, све се бојим, откинуће се...
На пољу хуји ветар... из зида
Попац ућут'о, ћути све живо —
Тако!. . последњи кончић се кида
Што ме је с живим светом везив'о...

„Самоћа“, Бранково коло, IV, 15. (22) октобар, 1898, стр. 1313

Јесење вече; још се не пали
Свећа, ал’ сумрак мени не смета —
Имам и друштва: гле, попац мали
У зиду цврчи: гле, жива света!
Распевао се крај топла банка —
Ал’ жалостиво глас му се тресе,
Песмица му је додуше танка,
Ох, све се бојим, прекинуће се...
Напољу хуји ветар... Из зида
Попац ућута, ћути све живо —
Тако!... Последњи кончић се кида
Што ме је с живим светом везиво̂.

Петровић, Б. Српска књижевност у сто књига, 1971, стр. 114.


Извори

  • Милета Јакшић: Песме, СКЗ, Београд, 1922, стр. 96
  • „Самоћа“, Бранково коло, IV, 15. (22) октобар, 1898, стр. 1313
  • Петровић, Б. Српска књижевност у сто књига, књига 57: Песници 1. Нови Сад: Матица српска, Српска књижевна задруга, 1971, стр. 103.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.