Руска револуција и њено порекло 0.1

РУСКА РЕВОЛУЦИЈА И ЊЕНО ПОРЕКЛО
Писац: Алексеј Јелачић


УВОДНА РЕЧ ПИШЧЕВА.

Ти си и убога,
Ти си и обилна;
И заборављена,
Ти си свесилна,
Мајко Русијо!
(Њекрасов)


У овој књизи, не желим бити нарочито оригиналан, те да износим некака сензацијонална открића, или да предлажем неке спасоносне и сигурне рецепте за препород Русије, која се свакако данас налази, и по признању бољшевика, у прелазном стадију и у тешкој болести. Нити ми је сврха, на другој страни, да држим предике, да браним или да оптужујем пред судом повеснице. Нити, напокон, имам прикривену намеру да вршим пропаганду за било чији рачун. Своја дубока политичко-социјална уверења могу укратко да формулишем у неколико речи: уставност (за Русију Федералистичке Републике), демократија, слобода, социјална правда. Али се у то овде не мислим дубље упуштати. Сврха ове књиге је информативне природе: приказати југословенским читаоцима, у најопштијим потезима, порекло и развитак велике катастрофе која је снашла Русију у току Светскога Рата, и из које има сад препорођена да ускрсне, на радост Словенству и на корист човечанству.

При раду сам имао да савлађујем разне нарочите потешкоће. Најглавнија је, непотпуност грађе, која је засад уопште расута на све стране, а специјално је тешко приступачна у Југославији. Затим, није било лако утиснути у оквир једне информативне популарне књижице све оно обиље догађаја и података које је требало проћи и одабрати. За многе тврдње требало би често опширно објашњење, које је морало изостати. Држао сам се, углавном, — као изворâ за податке и цео приказ, — научних радова, докумената и манифеста, мемоара учесника, и публицистичких списа; али не најпосле и властитих опажања, јер сам имао прилике пратити из непосредне близине све што се збивало, од Прве Револуције (када сам био ђаком велике гимназије), па све до почетка године 1920, када сам — као високошколски наставник, публицист, и активан политичар — и сам узимао учешћа у догађајима, те најзад био приморан да напустим Русију, па да одонда наставим мотрити шта се онде ради, све до наших дана, прикован за њу својом мишљу и својом чежњом, из даљине, из гостољубиве Југославије.

Нека би ова књижица послужила, као скроман прилог, за разумевање руске историје и трагедије мојој југословенској браћи, по крви сродној свима Русима а мени нарочито, и нека би она била од користи, ма и од најмање, за оба народа и за њихово зближење. И нека уђе као капља у велики историјски поток, који ће мајку Русију, преображену и обновљену, повести и извести на пут среће и културе, коју од ње тражи и с правом очекује Словенство и човечанство.

У Загребу, на Преображење 1925.

Алексије Јелачић.