Ружна девојка
Мила мати, вил’ у твоје сати!
Што ме тужну тако роди ружну!
Тужна јадна, видим, да сам гадна! —
Огледало кад млада погледим —
Кад погледим, морам да се једим!
Све се моје друге удадоше,
Удадоше, мужеве стекоше;
А на мене нико и не гледи,
Те с’ у мени моје срце једи.
Сад већ видим, удати се нећу,
К’о девојка, већ видим, умрећу. —
Боже мили, у земљу ме прими,
Да ја терет очима не гледим,
К’о девојка да ја не оседим!
Извор
уредиСтеван Бошковић. 1862. Бачванске песме. Печатња Игњата Фукса: Нови Сад. стр. 2