* * *
Реће ћића да ме жени
Реће ћића да ме жени,
Ћића вели, стрика не вели!
А ја пођо сам женити,
У злоруку на кожуку!
Прођо село, разби ћело, 5
Прођох друго, разбих ухо!
Прођо трећо, разби плећо!
А кад дођо у ћетврто,
Ту је коло девојаћко
И у коло млада мома, 10
Аршин дуга, три широка,
Ћини ми се биће моја!
Таста моја говораше:
„Иди зете, твојем двору,
Сали’ кола од олова, 15
Па упрегни шес волова!
Па товари моју ћерку,
Па узвикни: ојс муров — ојс сивоњ!“
Кад је дошла насред дзора,
Диже ногу млада, пушти воду, 20
Те потеће сви потоци,
Те промеље зоденица
И ваљару одби главу!
|
|
Певач и место записа
„Пошалица". Гњилане — Косово
Референце
Извор
- Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 115.
