Реалиста

Војислав Илић

Реалиста Писац: Војислав Илић

Познавô сам стихотворца у сећању мом далеком,
И та бедна амфибија волела се с праљом неком.
С њом је суви хлебац јео, а суботом шому пио,
А тајно је за комшиком неутешне сузе лио.

Ових дана удар стиже несрећнога стихотворца,
Идол му се испросио за некаквог богословца.
И анђео његов тако попадија одсад биће,
Јешће с попом поскурице и рађаће поповчиће.

А наш бедни стихотворац? Још ће даље шому пити,
Нападаће љубав јавно, а тајну ће љубав крити.
А када га самрт стигне, кô ледена сува проза,
Склопиће му тавне очи каква Јулчи или Роза.

15. октобар 1891.

Извори

• Војислав Илић: Лирско песништво, страна 211, 2. књига, Вук Караџић, Београд.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.