[Рано слунце рано греје]
Рано слунце рано греје.
Пошла рано невестица,
пошла рано на водицу.
Засукала беле руке,
запрегнала свил’не скуте. 5
Прашује гу другарица:
„Ој другачко, другарице,
што си тако уилнела,
уилнела, пребледела,
како платно небелено? 10
Да л’ ти свекар кавгаџија?
Ел’ свекрва љута змија?
Ел’ девери калуђери?
Ел’ з’лвице сеирџике?“
„Ни ми свекар кавгаџија, 15
ни свекрва љута змија,
ни девери калуђери,
ни з’лвице сеирџике,
но ми војно на далеко,
на далеко туђу земљу, 20
туђу земљу на работу.
И затој сам уилнела,
уилнела, пребледела,
како платно небелено!“
Да бласовеш рано слунце, 25
рано слунце рано греје!