[Разбоље се Хасан-агиница]
Разбоље се Хасан-агиница,
Болујући сузе ронијаше,
Питао је ага Хасан-ага:
„Што је теби, моја вјерна љубо:
„Буд болујеш, куд сузе прољеваш?! 5
„Ил’ је теби жао умријети
„И лажнога св’јета оставнти,
„Али моје пребијеле куле
И у њојзи дебелога блага,
„Или мене аге Хасан-аге?"... 10
— „А, Бога ми, ага Хасан-ага:
„Није мени жао умријети,
„Ни лаживог св’јета оставити,
„А ни твоје пребијеле куле
„И у њојзи блага дебелога, 15
„А ни тебе, ага Хасан-ага,
„Вего моје сиротице Фате,
„Гдје ће мени јадна останути,
„А ти ћеш се, ага оженити —
„С оном кучком Џафер-беговицом. 20
„Мојој Фати врло зло ће бити:
„Доста ручак’ без ручка остати,
„Доста вечер’ остат без вечере,
„Доста суза у јастук салити!“...
То изусти и теслим учини — 25
И умрије жалосна јој мајка!
Лијепо је ага укопао.
Још љевшијем жалом ожалио:
Жалио је петнаест данака!
Када прође петнаест данака, 30
Он запроси Џафер-беговицу.
Па покупи киту и сватове,
Па доведе Џафер беговицу.
Кад је било на авлинска врата,
А да видиш сиротице Фате, 35
Она скида крзли аспурлију,
А повеза црну јеменију,
П’ она сиђе на авлинска врата.
Од авлије отворила врата:
„Благо мени, ево моје тете — 40
„Моје тете, нерођене мајке —
„Нерођене, као и рођене!
„Добро ће ме миловати тета!“...
Мука бјеше Џафер-беговици:
Уз образ јој силе ударила — 45
Два јој здрава саломила зуба
И четири из темеља крену —
Проли Фату крвца низ њедарца!
Она узе срмали јаглука,
Па покупи крвцу низ њедарца — 50
Води тету на бијелу кулу.
Кад је био вакат од вечере,
Све је ага позв’о на вечеру,
А и ону Махмуд-пашиницу.
Вечерало мало и велико — 55
Не вечера сиротица Фата,
Но ’на рони сузе низ образе.
Тјешила је Махмуд-пашиница:
„Муч’ не плачи, сиротица Фато!
„Ако ти је и умрла мајка — 60
„Доста ти је руха оставила!
„Но дај, Фато, кључе од сандука,
„Да ја виђу твоје рухо бјело!“...
Проговара сиротица Фата:
„Нис’ у мене кључи од сандука, 65
„Већ у тете нерођене мајке !“...
Она узе кључе од сандука,
Па отвора сахтијан сандуке,
Па прелаже бјело рухо њено —
До по ноћи рухо прелагала, 70
Од по ноћи у сандук слагала.
Кад’ је она рухо преложила,
Па дозива агу Хасан агу:
„Чујеш мене, ага Хасан-ага!
„У тебе је румена ружица, 75
„А у мене стручак каранфила:
„Укин’ ружу, поклони је мени —
„Поклон’ сину моме Мухамеду!“...
Она вади бурме и пршћење,
Па их дава аги Хасан-аги: 80
„Ова свадба до петнаест дана!“
П’ она оде бијеломе двору,
Те покупи кићене сватове
И спреми их Хасан-аге двору.
Када свати Хасан-аге двору — 85
Ту су свати ноћцу заноћили.
Кад у јутру јутро освануло,
Док завика чауш до чауша:
„Хазур ола, кита и сватови,
„Хазур ола, на коња дјевојку, 90
„Далеко су Махмуд-паше двори!“...
А да видиш аге Хасан-аге:
Он узима дибу и кадифу,
Па опрема своју шћерцу Фату,
Да је даде међу ђеверове. 95
Па он сиђе на мермер авлију,
Да дарује господу сватове.
Још да видиш Џафер-беговице:
Свлачи с Фате ђузел одијело,
Па облачи својој шћери Ђулси; 100
Фату узе за бијелу руку,
Затвори је у мрачне подруме —
Ђулсу води међу ђеверове!
И одоше господа сватови —
Далеко их испратио бабо. 105
Још да видиш сиротице Фате:
Она цмили из мрачна подрума,
Па дозивље Кумрију робињу:
„Робињице, по Богу еестрице,
„Врати мога баба Хасан-агу!“... 110
Робињица за Бога хајала,
П’ она виче агу Хасан агу:
„Хасан-ага, у двор се поврати,
„Заборавио нешто си у двору !“...
Кад’ се врати ага Хаеан-ага. 115
Кад’ му Фата у подруму цмили.
Па он трчи међу сватовима:
„Вратите се кићени сватови,
„Повратите у дворе дјевојку!“
Вратише се кићени сватови, 120
Повратише у дворе дјевојку
А он јами са коња дјевојку,
Па је носи у бијеле дворе.
Па изводи сиротицу Фату:
О Ђулсе свлачи, на Фату облачи! 125
Док је бабо Фату оправио,
Јами Фату под бијелу руку,
Па је носи на мермер авлију,
Па је метну на дебела дора.
Далеко их испратио бабо. 130
Па се ага у двор повратио,
Сусрете га вјерена љубовца.
Још да видиш аге Хасан-аге:
„Кучко једна, а нељубо моја!“...
Испод ћурка сабљу извадио, 135
Те је љуби отсјекао главу!...
