* * *
Разбоље се...
Разбоље се лјепа дјевојка,
Под прстеном баш код своје мајке
Њој долазе два дјевера млада,
И донјеше два прстена златна,
Двије дуње у меду куване, 5
И јабуке, за росе убране:
— Наша снашо, ’оћеш умријети?
— Ил’ умрла или жива била,
Ја се нећу звати ваша снаша;
Јер ме ваша потворила мајка, 10
Да јој јесам опчинила Ранка;
А ја њега ни видјела нјесам.
Него синоћ на водици ладној.
Маши ме се зеленом јабуком
Пола гњила пола увенула; 15
А ја њега везеном марамом —
Што сам везла, а мајка ме клела:
„Вези 'ћери, да би не довезла."
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Напомена
Вук С. Караџић Срп. Нар. пјесме - књ. I 387 Дјевојачке понуде — стр. 299 388 Заручница натраг удара — 300.
Референце
Извор
Драгослав Алексић, Личанке, песме из народа, Штампарија М. Сибинкића, Грачац, 1934., стр. 38.
