Радосно опело

Радосно опело Писац: Момчило Настасијевић

1
Чемера чемер ми грлу
саћем што мед —
загорчај, загорчај све дубље.

Из горке ране
дубини проврем у врело.
Потоње у погреб себи
упалим зубље,
радосно запојем опело.

2

Дубље, све дубље —
плода се не заче овде
да утоли ову глад.

Тишином себе
затрубити у трубље;
плаветнилу ко̑ Икар
винути жарко у пад.

3

Загорчај, загорчај, зацрни —
у невид-рухо
претварам се бело.

Поклецни, ного, посрни —
узлет је у недостижно
што зову овде пад.

4

Паркама ходом овим
разоравам прело.

Радосно, у погреб себи,
запојем опело.

Мрењем све живљи,
старошћу све дубље млад.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Момчило Настасијевић, умро 1938, пре 86 година.