Дан се клони, друзи, време настоји,
Да се поје о чем’ гостом пристоји!
Пристоји се о свем томе, што весеље даје,
Дајте сличне зато гласе, да нам слађе траје.
***
Се что добро, друзи, или что красно,5
Нежел’ жити браћи вкупје и часно!
Јести, пити, шалити се, бити добре воље,
То су нашег здје блаженства с’ неба дате доље.
***
Хвала теби, Творче, прва на свему,
На животу, здрављу, миру нашему!10
Теб’ је радост угоднија веселога пира,
Него трепет и стењање пред лицем кумира.
***
Домаћину почест на овој гозби,
Хвала што нас скупи, његовој прозби,
Што предлаже всесердечно толике нам даре,15
Брати, своји, ту госпоје, ту све господаре.
***
Но надлежи пјесан више дигнути,
Аки б’ с трубом, с’ гласи силно викнути:
Благодарја све деснице, које ово благо,
Или хране, или дају, или бране драго.20
***
Радуј се, о књаже, нам добри оче!
Да те Бог поживи за дуго јоште!
Јер твој жезал правду твори, враге отражава,
А штит шири свуд тишину, људе ублажава.
***
Слава храброј војски, доблом витезу,25
Свакој мирској власти, што за нас љезу;
Они с мачем у погибељ на пољама брани,
Ови с пером, с уредбама, у граду и страни.
***
Чест црковном причту, по својству плода,
Учитељем благим свога народа,30
Што обој настављу и добру нас уче,
Да и’ само Бог умудри, да нас не узмуче.
***
Благодарност од нас буди пастиру;
Буди земљедјелцу и његовом миру;
И на води и на суву хвала будном ловцу;35
И који све придобавља, брижноме трговцу.
***
Кому слава овде јоште достоји?
Нека пјесна каже, и шта он строји.
Име му је благогласно и указ заната,
А дари му на трапези паче сувог злата.40
***
Пируј, пируј, гозбо, гортан разверзи!
Свак’ љубвом нек дише, нитко не мерзи,
Чаше пуне нек бризгају врхом из путира,
Јер се тако име слави бодрог винцилира.
***
Он нам краси холме, ходнице своди,45
Куд је трње расло, ту гроздје роди,
Винцилир је воспитатељ младог лозе сина,
Попечатељ реског моста и вожд старог вина.
***
Кликни с чашом, друже, десно и л’јево!
Вино жеђу гаси и грије чрево,50
Чини више, јер се пије другда и од л’јека,
Пророк вели да весели срце человјека!
