Пјесма над пјесмама (Драгутин Илић)

Пјесма над пјесмама Писац: Драгутин Илић

Карловци

Да ме хоћеш цјеливати
Пољупцима уста својих,
Јер је слађа љубав твоја
Него вино што нас поји.
Твоја коса красно мири; —
Као уље маслинчице,
Име ти се разлијева
Са усана дјевојчице.

Вуци ме, за тобом ћу трчати као сјенка,
Сведи ме у ложницу, мој царе, сведи своју,
Весело ја ћу с тобом, од самог вина слађу,
Спомињат' љубав твоју.

Црна сам, ал' лијепа, ко шатор кидаријски,
Ко што је Соломона завјесе мрачно крило,
Јерусалимске кћери, не глајте што сам црна,
Сунце ме опалило.

Синови Мајке моје љуто се расрдише,
И мене поставише да чувам винограде,
Вај! својег винограда нијесам счуват знала,
И он ми сав пропаде.

Кажи мени, ти, премили,
Тебе зовем, да ме чујеш,
Ти, ког' љуби душа моја,
Гдје ли пасеш, гдје пландујеш?
Да не лутам залуд, млада.
Међ другова твојих стада.

„Најљепша измеђ' жена, кад не знаш пођи само
За рагом бјелих стада пред тобом што сад стоје
И тамо, крај онијех пастирских колибица,
Јариће паси своје.

Као коњи Фараона,
У злаћане колеснице,
Сјајна си ми, драга моја,
Грива крије твоје лице.
Под грлом ти ситно бију
Многе низе поднизане,
Извићу ти сјајне гривне,
Сјајним сребром прошаране!”

Мој драги, ти си мени мирисна кита смирне,
Под мојим умом нек се тихано она скрива,
Ти си ми кипров гроздић енгадских винограда
Из тебе мед се слива.

„Лијепа ти си драга! лијепе очи твоје!
Гугучеш мени као невина голубица.” —
Диван си, о, мој драги! љубак си, — и наша се
Зелени постељица!

Извор

1896. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година прва. стр. 81.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.