Пучина/47
IХ
ЈОВАН, ПРЕЂАШЊИ
ЈОВАН (долази споља): Но, шта је? Како је Олгици?
МАРИЈА: Тако, како си је оставио.
ЈОВАН: Спава ли још?
МАРИЈА: Малочас се пробудила.
ЈОВАН: Хоћу да је видим. (Пође тихо.)
МАРИЈА: Немој, остани овде, сад је доктор прегледа, немој их узнемиравати. Остани.
ЈОВАН (враћа се, прилази Јованки): Ти плачеш, снахо!
МАРИЈА: Да, забринула се за дете.
ЈОВАН: О, брате, па кога пре да гледа човек, оно јадно дете, тебе или Владимира!
ЈОВАНКА: Не гледајте нас, помозите њој, ако можете.
МАРИЈА: Слушај, Јоване, буди човек, буди одважан, старији си, брат и девер па... ово овако више не иде, тамо дете умире...
не дај, боже... а овамо отац и мајка не говоре... Ако му се животу надају, нек му се заједно надају; ако га жале, нек
га заједно жале; ако плачу, нека заједно плачу.
ЈОВАН: Одиста, снахо, послушај ме, ја ти зло не желим, ја те волим. Што је било било, Владимир је учинио велики грех према
теби, ја то признајем иако сам му брат, ево ја то признајем. Али бар сад, у оваквом једном тренутку, кад вам је дете на
самртничкој постељи, опрости му, заборави на оно што је било, опрости му, измирите се. Послушај мене.
МАРИЈА: Одиста, учини то, опрости му; он признаје свој грех који је учинио према теби. Заборавио се, учинио је, па неће
више... али сад, веруј, и ова туга и овај бол био би вам лакши.
ЈОВАНКА (тешко издише): О, боже!
МАРИЈА: Немој да ои тако тврда срца, нека те омекша бар ова невоља.
ЈОВАНКА: Ја... ја зар тврда срца? Он, он, њему кажите, или не, немојте... не казујте му ништа... оставите.
ЈОВАН: Нећу да оставим. Хоћу да крај детиње постеље станете као отац и мајка и као муж и жена. Слушај, Јованка, дај
ми реч да ћеш му опростити, а ја одох да га доведем да се измирите. (Пође.)
ЈОВАНКА: Не... не... не, ако бога знате... Не могу му опростити! (За се) О, боже, боже, како ти ужасно умеш да казниш
оне који ти се огреше.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|