Пут (Момчило Настасијевић)
Пут Писац: Момчило Настасијевић |
1
Јер газило се туда,
јер газило,
и небога, ево,
стопа утабава; —
нема трага.
А жеднији ходим све,
а ходе; —
у недохват је,
ето то ужасава.
2
Ходим, и ходе,
а на сваки бат
камени кора
по недохват-благу.
Од бисер-жеђе,
трагом у нетрагу,
шкољка на шкољку
тврдну очајања.
3
Ходим — ни трага.
Ил’ траг би,
луди да тежак бат
стврла ова здрузга утабања.
И животом то
да бризне сваки кут,
путу здрузгати је стопу,
стопи пут.
4
Ходом то у неходе,
у беспуће непутем,
и броди да се не преброде.
И стопом то, и скутем,
врелини врео,
усна кад усну
испијајући прокази,
на крају нестати цео,
ал’ проклијали трази.
5
Ходим,
јер ходило туда.
Залуду стази те кривуда,
плаветној залуду мети
те обриче чуда;
ход овај само ће донети,
без јесени зиму,
лето без пролети.
6
И знам,
и леди ме знање —
штуро је ово,
стопа у стопу ткање.
И јалов пламен,
саму кд не спржи срж; —
јадован мраз,
кад не строши се камен.
7
Ходом то у неходе,
у беспуће непутем,
и броди да се не преброде.
И стопом то и скутем,
врелини врео,
усна кад усну
испијајући прокази,
на крају нестати цео,
ал’ проклијали трази.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Момчило Настасијевић, умро 1938, пре 86 година.
|