Пут (Јован Дучић)

Пут Писац: Јован Дучић

Хајде вјерни робе, све још тихо спава,
Мрачна ноћ је пала изнад горе лисне,
Пред нама се губи стаза вијугава
Ко муња огњена што кроз таму блисне;
И ко мртви џини стоје хладне ст'јене
И понори, куд се мутан поток жури,
Ал крилата жеља води младог мене
По ноћи неморној и по страшној бури.

Тамо, гдје нас сада уска стаза води
Мрачне и суморне стоје густе горе,
И језеро једно над ким ноћца броди
И чиј талас бије тврде неке дворе.
На тавном бедему она на ме чека
У ноћи без звјезде и мјецеса сјајна —
Да на груди њене дођем из далека,
Кад спи двор, кад бдије само љубав тајна.

Сакриј се у ноћи и причекај на ме,
Први зрачак зоре док на небу сине!
Али ако чујеш врисак у сред таме —
Језеро ће бистро у крв да расплине...
И двор да се дигне у клику и хуци
А бедем засв'јетли у пламену жара —
Тад не тужи робе! С драганом на руци
У језеру наћ' ћеш свога господара...

Извор

1896. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година прва. стр. 82.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Дучић, умро 1943, пре 81 година.