Пут око света (комедија у десет слика)/6
VI
ГОСПОДИН ТОМА, ПЕРСА, САВЕТА
Г. ТОМА:
(Носи један број новина). *
Добар дан!
ПЕРСА:
(Устаје).
Добар дан, г. Томо, извол’те!
Г. ТОМА:
(Узме столиц,).
Хвала, седите ви, молим вас. Нисам вам, знате, дошао у визиту, па да ме нудите, него... а спремно све, све, а?
ПЕРСА:
Све, г. Томо, све. Оцрни се ја несрећница за мој живот, па то ти је!
САВЕТА:
Ама, немој тако, комшика.
ПЕРСА:
Па добро, г. Томо, кажите ви мени, по Богу брате, зар ту не може да му стане држава на пут?
Г. ТОМА:
Разговарао сам са г. начелником, па вели: не може му ништа, нема ослонца у закону.
ПЕРСА:
Какав ослонац, убио га Бог и са ослонцем! човек хоће да напусти кућу и жену, а он му тражи ослонац.
Г. ТОМА:
Право да вам кажем, нисам се ја ничему ни надао од овог начелника. Међу нама буди речено, и то је једна стокућа, која је путовала око света. Ово му је тринаести округ и деветнаеста селидба. Од како је у државној служби има, баш сам пре неки дан израчунао — 7243 километара путних трошкова. И сад од такве власти да тражите помоћ. Нема више, госпођо, оног срећног времена, кад смо ми управљали овом земљицом, те се знало и откуда ко иде, и куда ће, и зашто ће.
ПЕРСА:
Бар да га припита власт, или да му попрети.
Г. ТОМА:
И он је, знате, чудан неки човек. Шта да вам говорим, муж вам је, па знате какав је. Није ко други, него он све тако нешто заврнуо. Молим вас, је ли то прошле зиме? оде бестрага у хајку на курјаке. Добро, хајд, дигли се сељаци, то разумем: досадили им курјаци, па се дигли. Али он, молим вас, трговац, па да остави дућан и да иде у хајку на курјаке. Оно, и ја сам ловац, али, брате, то се зна како му је то ред и како се иде у лов и у хајку. Изиђе друштво до прве механе на друму, поједе ћевап, па се у мрак врати кући. То је друго.
ПЕРСА:
Јесте, такав је. Ето, знате кад се уписа у добровољце!
Г. ТОМА:
Хајде, то му праштам, то је било за време мира, али, знате ваљда, кад оно запе да прода кућу, па да иде у Јерусалим.
САВЕТА:
А кад би, г. Томо, разговарали са г. протом?
Г. ТОМА:
Разговарао сам, па ништа. Прота каже: може да му свешта масло. То толико!
ПЕРСА:
Ни откуда помоћи, сестро! И што је најгоре, пући ће брука по целом свету.
Г. ТОМА:
Брука је већ пукла. Ето, и новине пишу.
ПЕРСА:
Куку!
Г. ТОМА:
Баш сам понео и да вам прочитам, ако почем...
ПЕРСА:
И пише баш његово име?
Г. ТОМА:
Дабогме да пише, па и слику ће му донети.
ПЕРСА:
Куку! Ко у „Полицијски Гласник”.
Г. ТОМА:
(Развија новине).
Ево, молим вас. (Чита). Светски путник. Допис из Јагодине. Овдашњи трговац, Јованче Мицић, био је прошле године у Београду и пазарио еспап за четири хиљаде динара код тамошње фирме Буки Анаф.
ПЕРСА:
Избукио се он, да Бог да, никакав! Тај ми кућу разори!
Г. ТОМА:
(Чита даље).
Том приликом му је Анаф, пошто је пазарио за готово, поклонио једну срећку Норвешког Међународног Саобраћајног Друштва серија Бр. 12706 97. Главни згодитак на тој лутрији је бесплатна карта за путовање око целога света, са бесплатном храном, хотелима и свим другим потребама. Газда Јованче је био срећан и добио тај згодитак.
ПЕРСА:
Црна му срећа и моја и његова!
Г. ТОМА:
(Чита).
...Разуме се да је то био необичан догађај. Газ-да Јованче се у први мах размишљао шта да ради с картом, и док се он размишљао, Јагодина се поделила у две партије, од којих је једна наваљивала да путује, а друга”... Е, то баш претерује, шта смо ту имали да се делимо на партије, као да је то општински избор. (Чита). „Они, који су били паметнији саветовали су га да се мане лудорије, а који су били као и он, саветовали су га...!” Ето, то је све. (Хоће да чита, па мрмља). Овде нам се даље сад подсмева и помиње неке ћуране. Ако, има право. Дошло овде за среског практиканта, суво као комарац у зиму, па пало на подварак и беличко вино, па сад кад бацило сланину на врат и кад се поткожило, сад се потпрда са ћуранима. И то брани правду у овој земљи. Ово је, знате, писао г. Љуба адвокат. Извините, али морам да се љутим на такве! (Тражи у новинама). Где сам оно стао? Ах — да! „Највише наваљује на њега да путује овдашњи телеграфиста и један професор”.
ПЕРСА:
Јесте, сестро, тај ми се професор највише наврзо на кућу, он му је напунио главу. Па гледај, тако ти Бога, шта ми је донео у кућу. (Показује Савети глобус). Учи га на томе како да путује, а она моја суклата седи као ђак, па га слуша. Оди да видиш само! (Води је до глобуса). Ето, сестро, око овога однаоколо ’оће да обиђе.
САВЕТА:
(Крсти се).
Да се човек прекрсти левом и десном.
Г. ТОМА:
Ономад, готово смо се завадили. Било нас је подоста у „Шареној механи”, па док саветовасмо, саветовасмо, док му, боме, не припретисмо: „Јеси чуо, Јованче, сви ћемо се овако, колико год нас има, дићи, и сви ћемо учинити што закони дозвољавају да ти забранимо путовање!” А знате ли шта он? Бусну се у груди, па вели: „Ко је тај што ће мени да стане на пут?... Да покварите друмове, да покидате шине, да пробушите дамшифе, па, ако је за инат, ја ћу с авијатику да идем!”
ПЕРСА:
Ништа друго, сестро, него нагазио!
Г. ТОМА:
Та идите, молим вас! Откуд човек у његовим годинама може што нагазити?
ПЕРСА:
А шта би му друго тако завртело главу него то, Г. Томо? (Из далека се чује свирка — ослушкује). Ето, чујеш ли, оестро, свира Мија? То сигурно њега прате цигани кроз варош. Направио се од човека читав циркус; ето ми извешали и заставу на капију, сад још само да удари бубањ, па да се сручи Јагодина. Ето, шта учини човек од куће!
САВЕТА:
Де, де, комшика, па ти!
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|