Псалми Давидови попут србскијех народнијех пјесамâ 12



←Катизма 11

ПСАЛМИ ДАВИДОВИ ПОПУТ СРБСКИЈЕХ НАРОДНИЈЕХ ПЈЕСАМÂ Писац: Огњеслав Утјешеновић-Острожински

Катизма 13→

КАТИЗМА 12

ПСАЛАМ 85

Молитва прогањанога побожника.

Молитва је ово Давидова.

Пригни ухо Господе, услиш' ме,
Еле јесам ништ, убог веома:
2. Брани душу, побожника Свога.
Спаси Боже, смјерног слугу Свога
Што се свагда поуздава у Те.
3. Смилуј ми се, мој Господе благи,
Еле к Теби ва̀с дан ви̂ком вичем.
4. Обвесели душу слуге Свога,
Јер подижем к Теби Боже, душу.
5. Е си Боже, добар милосрдан,
И веома милостив свакоме
Који Тебе молитвом призивље.
6. Чуј Господе, чуј молитву моју,
И послушај глас мољења мога!
7. Дана туге своје призивљем Те,
Јер ћеш Ти ме Боже, да услишиш.
8. Таквог Бога није међ' богов'ма,
Нит је дјела̂ какова су Твоја.
9. Сви народи које Ти сатвори
Сви ће Ти се поклонити доћи,
И славити Боже, име Твоје.
10. Јер си велик и чудеса твориш,
Ти си прави Господ Бог једини!
11. Своје путе Боже, ми покажи,
Те ћу ићи у истини Твојој.
Дај учини нек се срцу мили
Бојати се имена Твојега.
12. Хвалит ћу Ти мој Господе благи,
Свијем срцем и свом мојом душом,
Поштоват ћу име Ти до в'јека.
13. Нада мном је велика Ти милост,
Ти си моју извадио душу
Из бездане пакла најдубљега.
14. Охолице устадоше на ме,
Насилници траже моју душу,
А пред собом нигда те немаду.
15. Ма Ти Боже милосрдан, благ си,
Дуготрпљив, богат са доброте,
И обилан са истине свете.
16. Обрати се Господе, смилуј се,
Своју силу слузи Свом под'јели,
Сину Своје слушкиње помози!
17. Самном чудо учини доброте;
Нека виде сада ненавидни,
Постиде се што си ми Господе,
Помогао, те ме утјешио.

ПСАЛАМ 86

Препородни град народа̂.

Слједи пјесма Корјевих синова̂.

Што основа на горама светим —
Љуби Господ та врата Сионска,
Више сваког Јаковљева стана.
3. Граде Бож'ји, свуда славом словиш.
4. „Међу оне који ме познаду
Бројати ћу Раа̂в и Вавилон;
Филистимска, Тир са Етиопом —
Тај и онај родио се овдје.“
5. На Сиону ће се говорити:
„Сви се ново народише у њем',
Сам га Вишњи утврђује силно.“
6. Сами Господ завикати хоће
На пр'јепису народа̂ многијех:
„Тај и онај родио се овдје.“ —
7. Играјући припјевају свуда:
„Сви извори у тебе су моји.“

ПСАЛАМ 87

Плачна молитва страдаоца као што бијаше Јов.

Слједи пјесма Корјевих синова̂.
Уз свиралу. Пјевачком главару.
А наук је Емана Заринског.

Мој Господе Боже, спаситељу,
Ноћу ево гдје пред Тобом кличем,
3. Нек молитва преда Те ми дође,
Пригни ухо к јадовању моме!
4. Е се моја ојадила душа;
Те се паклу живот мој примаче.
5. Налик оним што у гроб одлазе,
Већ постадох ка̂ човек немоћни,
6. Као да сам међу мртве бачен
Ил убијен, што у гробу леже,
Којих већ се ни Ти не спомињеш,
Те од руке одбити су Твоје.
7. Ти ме врже у јаму бездана̂,
У дубљине морске, вјечни мрачај.
8. Отежаше гњева Твог ми јади,
Свим слаповма Својим удараш ме.
9. Ти другове од мене удаљи̂,
Већ ме с њима омрази са свиме,
Затворен сам, не могу изаћи.
10. Око моје усахну од јада,
По ва̀с дан Те Господе, ја кличем,
Молећ Ти се пружам к Теби руке.
11. Чинит ћеш ли на мртвим чудеса,
Ил ће они устат да Те славе? —
12. Еда л' ће се у самртном гробу
Милост Твоја приповиједати,
Вјерност Твоја на мјесту трухлости?
13. Је л' Ти позват' чудеса у тами,
Правду Твоју у области страшној
Гдје се свако добро заборавља?
14. А ја к Теби о Господе, кличем,
Све Те јутром молитва ми срета.
15. За што Боже, одбијаш ми душу
И одвраћаш јасно Своје лице?
16. Све се мучим од младости моје,
Подносим Ти страхоте; куда ћу?
17. Гњева Твога ужаси ме стижу,
Све пропадам са страхоте Твоје,
18. Ва̀с дан мене обтечу ка̂ вода,
Ода свуда опасаше мене.
19. Ти м' удаљи пријатеља, друга,
Сакрише се у мрак моји знанци.

ПСАЛАМ 88

Молитва ради поновљења милости̂ Давидовијех.

Слједи наук мудрога Етама,
Од племена Заринова стара.

Милости ћу пјевати Господње,
Од кољена на кољено јављат
Истину Ти устима својијем.
3. Вељу: Милост на небу је стална,
Гдје си Своју утврдио вјерност.
4. „Са избраним ја учиних завјет
Те се заклех Давиду Свом слузи:
5. Утврђиват хоћу до вијека
Сјеме твоје, твој пријесто златни.“ —
6. Небеса Ти Боже, чуда хвале,
А истину Твоју коло светих.
7. Ко је Богу раван на висини,
Ко л' Му налик међ дјецом богова̂?
Ко ли ће се изједначит с Њиме
Међу свијем Бож'јим синовима?
8. Бог престрашан у колу светијех,
И страховит над свим око́ Њега.
9. Ко је такав, Боже војсковођо!
Силан јесте Господ над силама;
Истина је Твоја око́ Тебе.
10. Ти си тај што морском силом влада.
Кад валове уздизати стане
Ти Господе њих ми утишаваш.
11. ТИ обали Раа́в поносити
У прашину попут ра̀њеника,
Разасија мишицом злотворе.
12. Твоје небо и Твоја је земља,
Ти си сазда̂ ц'јелу васиљену
И све што нам око по њој гледа.
13. Југ и сјевер Ти си сатворио,
Тавор, Ермон Теби се радују.
14. Прејака је та мишица Твоја,
Рука силна, десница висока.
15. А праведност и небесна правда
Подножје је пр'јестолу Твојему,
Истина Ти и милост пред лицем.
16. Благо си га народу ономе
Који знаде шта је слава сјајна;
Јер Господе, борави једнако
У свјетлости јасног лица Твога.
17. Радују се имену Твојему,
Те се правдом узвисују Твојом.
18. Јер си силе њихове красота,
Благост Твоја рог наш узвисива.
19. Обрана је наша од Господа,
А наш цар од Светог Израј'љева.
20. Рече вјерним у Свом привиђењу:
„Послах помоћ храброме јунаку,
Из народа младића узвисих.
21. Нађох кротка Давида Свог слугу,
Помазах га светим уљем Својим.
22. Ва в'јек с њим ће бити Моја рука,
Крјепити га све мишица Моја.
23. Непријатељ надвладат га не ће,
Нит му синци лукавства досадит.
24. Сатрти ћу злотворе пред њиме,
И поразит оне што га мрзе.
25. С њим је Моја истина и милост;
С Мог имена рог ће му нарасти.
26. А на море пружит ће му руку
И на р'јеке десницу његову.
27. Звати ће Ме: „О мој родитељу,
Ти си Бог мој, град спасења мога!“
28. А ја ћу га учинит првенцем,
Вишим од свих земаљских царева̂.
29. Милост ћу му хранити до в'јека,
Свагда Ми је завјет с њиме вјеран,
30. Сјеме ћу му продуљит до в'јека,
Његов пр'јестол ка̂ небесне дане.
31. Да му дјеца оставе Мој закон,
Не узиду све у Мојој правди,
32. Те да Моје уредбе погазе,
Заповједи̂ Мојих не чувају:
33. Онда ћу их покарати прутом
За њихову непокорност тешку,
Биједама за то безакоње;
34. Ал милости узети му не ћу,
Нит истином преврнути Својом.
35. Не ћу Свога погазит завјета,
Ни порећи, што рекоше уста.
36. Светосћу сам заклео се Својом,
Свог Давида заварати не ћу.
37. Нек му сјеме потраје до в'јека,
Пријесто му преда мном ка̂ сунце.
38. Као мјесец нек је до вијека;
А вјеран је свједок над облаци.“
39. Сад Ти све то с немара одбаци,
Разгњеви̂ се на Свог помазаног,
40. Занемари завјет Свој са слугом
И на земљу вјенац његов баци.
41. Све ограде његове обори,
Развалинам' градове обрати.
42. Сви га пљене, што пролазе путем,
Подсмјех поста у сусједа̂ својих.
43. Ти узвиси десницу злотвора̂
Обрадова све му непр'јатеље.
44. Ти острице мача му заврати̂,
Те у боју Ти га не укр'јепи.
45. Свјетлост си му јасну одузео
И на земљу оборио пр'јесто.
46. Скратио си младости му дане,
Срамотом си њега заодјео. —
47. Докле л' ћеш се Боже да одвраћаш,
Те ће пламтјет огањ Твога гњева?
48. Опомен' се какав ми је вијек,
Да сасвиме на ништаво створи
Све синове јадне Адамове!
49. Гдје је човјек што смрти не виђе,
Те је кадар да избави душу
Из престрашних руку̂ пакленијех? —
50. Гдје су Твоје пређашње милости,
Кад с' истином Давиду се клео?
51. Опомен' се Господе пр'јекора
Слуга̂ Својих од народа̂ силних,
Кога носим у њедрима својим.
52. Који коре — злотвори Ти Боже! —
Траг стопала̂ Твог помазаника.
53. Благословен Господ! Амин, Амин.

ПСАЛАМ 89

Уточиште к милости Вишњега под гњѐвнијем судом смртнијем.

Молитва је ово Мојсијева
А човјека кротка, Божијега.

Ој Господе, Ти бје уточиште
Од кољена наше до кољена.
2. Прије нег се горице родише
И Ти сазда земљу, васиљену,
Ти си Бог наш од вијек вијека!
3. Ти повраћаш човјека у трулеж,
И говориш нада самртници:
„Вратите се синови човјечји.“
4. Јер је вр'јеме тисуће година̂
Дан од јуче пред очима Твојим
Када мине, и ка̂ ноћна стража.
5. Ка̂ поводњем тако их однашаш,
Те су махом као санак ноћни,
Јутром трава што с нова избија.
6. Раним јутром цвјета, те избија,
А вечером коси се и суши.
7. Јер са гњева нестаје нас Твога,
У сметњи смо са жестине Твоје.
8. Безакоња преда се нам стављаш,
Тајне наше на свјетлост Свог лица.
9. Сви се наши прекраћују дани
Од ужасне срдње Твоје тешке,
Гласку налик године брзају.
10. Наших дана̂ година̂ имаде
Свих заједно кашто седамдесет,
У јачега нек је осамдесет;
И цв'јет им је мука и невоља;
Ма брзају а ми одл'јећемо.
11. Ко зна силу страшна гњева Твога,
Твога страха са жестине Твоје?
12. Научи нас тако бројит дане,
Да би стекли чврсто срце мудро.
13. Поврати се Господе, докле ћеш?
На см'јерне се смилуј Своје слуге.
14. За јутра нас насити доброте,
Да можемо у све дане своје
Радоват се и развеселити.
15. Обрадуј нас за те црне дане
Када си нас мучио толико,
И за оне године чемерне
У које смо невољу гледали.
16. Нек Ти дјело слуге Твоје виде,
Славу Твоју на дјеци њиховој.
17. Нека буде добра воља света
Нашег Бога и Господа с нама.
Доврши нам дјело руку̂ наших,
Да, доврши дјело наших руку̂!

ПСАЛАМ 90

Обранбена пјесма за доба рата и куге.

Слједи света пјесма Давидова.

Који живи у заклону Вишњег
Тај почива у сјени Господњој. —
2. Ја говорим Господу својему:
Ти си моје уточиште јако,
Бог мој бранич, у кога се уздам. —
3. Спа̂сти ће те замке птичареве,
И љутога помора пр'јекога,
4. Својим ће те осјенити перјем,
Заклонити под крилма Својијем;
Истина Му штит је и ограда.
5. Страхоте се ноћне бојат не ћеш,
Ни стријеле која лети дању.
6. Ни помора што иде по мраку,
Ни болести што мори о подне.
7. Покрај тебе паст ће их тисућа,
С десне стране ни броја им није;
Ема тебе ље дотаћ' се не ће.
8. Да, згледат ћеш очима својијем
И видјет ћеш незнабожцем плаће. —
9. Јер си Боже, узданица моја —
Вишњи јесте уточиште твоје.
10. Зло никакво затећи те не ће,
Ни невоља колибе т' досећи.
11. Ел анђел'ма Својим заповједа
Да те бране по свим путовима.
12. На своје ће руке те узети,
Ни ногом ти за камен запети.
13. Нагазит ћеш на змију и лава,
Газити ћеш лавића и змаја. —
14. „Милује Ме избавити ћу га,
Заклањам га, јер Ми име знаде.
15. Зазове л' Ме услишат га хоћу.
С њим ћу бити у невољи љутој,
Избавит ћу и прославит ћу га.
16. Живота ћу наситит га дуга,
Наслађават Својега спасења.“