Прољећња ноћ
У овом часу, кад плавим свемиром
Љупко и мило звјездице се злате,
Кад анђ'о снова поздравља ме с лиром -
У слаткој тузи ја се сјећам на те.
У овом часу, кад природа сања,
Меке сам твоје миловао власи,
У овој ноћи - са шумором грања
Љубави наше текли су уздаси.
На бујном пламу млађаних ми груди
Почивала је твоја глава мила,
А моја душа, што сад мраком блуди,
Бескрајно миље светих снова пила.
Ја нисам глед'о небо ноћи бајне,
Ни златна јата на његовом вису,
Небо ми бјеху твоје очи сјајне
Гдје никад зв'језде умирале нису...
Ти си ми била све што небо краси:
Сунашце св'јетло и звјездице драге,
Рај, у ком се чују херувимски гласи,
И слатки извор духовне ми снаге.
Ал' све је прошло као санак мио...
У овом часу, кад се глас не хори,
Ја самац лутам, а душа ми ти'о
Кроз љубав - сузе твоје име збори...