Прошетало злато материно

* * *

[Прошетало злато материно]

Прошетало злато материно,^[1]
прошетало кроз зелене башче,
руке вије у прси се бије;
упази је ујак од прозора:
„Што је теби од бога невоља, 5
руке вијеш, под појас их кријеш?"
Одговара злато материно:^[2]
„Чујеш ли ме, мој мили ујаче,
није мени од бога невоља,
но је мене од мајке невоља: 10
млад ме проси, за старог ме даје;
знаш ли, ујко, како јавор расте:
киша врне, јавор дрво труне,
сунце греје, јавор дрво суши,
ветар дува, јавор дрво крши; 15
знаш ли, ујко, како ружа расти:
киша врне а ружица расти,
сунцс грије, ружа расцафтује,
ветар дува^[3], мирисе разноси.^[4]

---

Референце

1. Место Марино.
2. Исто.
3. Место духа.
4. Изостављена је реч не испред речи разноси

Варијанте

Вар.: Јастребов, стр. 153; Дена, р., 32, 36, 124; Мокрањац, 41, 42; Васиљевић, 141, 142; Ј. Ђорђевић р 18; Елезовић, стр. 570; В. Ђорђевић, стр. 152; П. Костић Јуж. преглед, 1/1928, 4; Бован, р., 364, 451, 1008; Вук, I, 392,

Песма из Милојевићеве збирке

• II/226. Прошетало злато Марино

Извор

• Владимир Бован, Косовско-Метохијске народне песме у збирци М.С. Милојевића, Јединство, Приштина, 1975., стр. 164.