Прост сонет
Прост сонет
Ко се бори - победиће,
То је факат знан,
Ко што зора, када свиће,
Обзнањује дан.
А ко трпи и ћутећи
Сноси јарам свој,
Нек с не чуди он несрећи
И „судбини злој“!
Јер природа нама свима
Живота је, као мати,
Дала, то се зна.
А сада је на људима
Да л ће сваки од њих знати
Да му смисао да.
(Радничке новине, бр. 130. 3/VIII 1912)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милан Несторовић, умро 1916, пре 108 година.
|