Проглас ЦК СКЈ и Председништва СФРЈ поводом смрти Јосипа Броза Тита
Дана 4. маја 1980. године у 15:05 сати у Љубљани престало је да куца велико срце председника наше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и председника Председништва СФРЈ, председника Савеза комуниста Југославије, маршала Југославије и врховног команданта оружаних снага СФРЈ Јосипа Броза Тита.
Тешки бол и дубока туга потреса радничку класу, народе и народности наше земље, сваког нашег човека, радника, војника и ратног друга, сељака, интелектуалца, сваког ствараоца, пионира и омладинца, девојку и мајку.
Читав људски век Тито је борац за интересе и историјске циљеве радничке класе и свих радних људи, за најплеменитије идеале и тежње наших народа и народности. Тито је наш најдражи друг. Седам деценија горео је у револуционарном радничком покрету. Шест деценија јачао је редове југословенских комуниста. Више од четири деценије вршио је на најдостојнији начин најодговорнију дужност у нашој Партији. Био је херојски вођа у великој народноослободилачкој борби и у социјалистичкој револуцији. Три и по деценије стајао је на челу наше социјалистичке државе и увео нашу земљу и нашу борбу за ново људско друштво у светску историју, исказајући се и потврђујући и сам као наша највећа историјска личност.
У најсудбоноснијим раздобљима нашег опстанка и развитка, Тито је смело и достојанствено носио пролетерску заставу наше револуције, истрајно и доследно везан за судбину народа и човека. Борио се целим својим животом и делом, живео жаром и хуманизмом великог револуционарног ствараоца и народног вође.
Тито није био само визионар, критичар и тумач света. Он је сагледавао објективне услове и законитости друштвених кретања, претворио велике идеале и мисли у акцији милионских народних маса које су, с њим на челу, оствариле епохалне прогресивне друштвене преображаје.
Његово револуционарно дело биће за сва времена уписано у историји народа и народности Југославије и у историји слободољубивог човечанства.
У народноослободилачком рату сви наши народи и народности бориле су се за своје властито национално ослобођење и за нову Југославију, слободну заједницу братских и равноправних народа и народности. Садашње и будуће генерације неће заборавити да је братство и јединство наших народа и народности заветно опредељење наше револуције и друга Тита. Он се борио против политике националног угњетавања у бившој Југославији. Увек је био чврсто уверен да наши народи и народности могу очувати свој опстанак и независност, слободно и несметано изграђивати социјалистичке самоуправне односе, само ослањајући се на социјалистичко заједништво, солидарност и узајамност. Друг Тито је истицао да нам је заједнички животни интерес чувати и учвршћивати јединство и изграђивати Социјалистичку Федеративну Републику Југославију, као заједницу равноправних народа и народности. Знао је да нас на то упућује судбинска повезаност, међусобна историјска блискост, вековна борба против страних завојевача, осећање да свако мора бити господар у својој кући. Пуководио се марксистичким принципима нераскидиве повезаности класног и националног. Непоколебљиво се борио против национализма и шовинизма, нетрпељивости, доминације и хегемоније једне нације над другом. Устајао је против свих појава унитаризма и сепаратизма.
Наше чврсто социјалистичко заједништво остварено кроз борбу и револуцију трајна је гаранција наше будућности. Судбоносно значење братства и јединства Тито је увек наглашавао као највећу револуционарну тековину коју треба чувати као зјеницу ока.
Социјалистичко самоуправљање истодобно тражи и велику одговорност, солидарност, дубоки смисао за заједништво, неговање и развијање колективног рада и одговорности. То је једина од последњих порука коју је оставио друг Тито.
Народ и народности Југославије, радници, радни људи и грађани, припадници оружаних снага, омладино, у свему што је Југославија данас, са чиме се поносимо, што развијамо и што смо одлучни свим силама бранити - налази се Титово дјело: социјалистичка федеративна заједница равноправних народа и народности, братство и јединство, социјалистичко самоуправљање, несврстаност, наша независност, напредак и изградња наше земље, чврстина наше армије, општенародна одбрана и друштвена самозаштита. У свему са налази револуционарни и стваралачки гениј Титов.
Био је храбар, постојан, праведан и човечан. Сви смо поносни на Титoв историjски лик. Тито није само херој ослободилачког рата и неимар социјалистичке изградње, он је много више — симбол, инспирација, пример који подстиче и храбри. Тито је непресушни извор револуционарних надахнућа.
Комунисти Југославије, обавезни смо према Титу, нашем и његовом делу, према народима и народностима, радничкој класи, радним људима и грађанима Југославије, према прогресивним људима и пријатељима широм света, према историји!
Само јединством, појачаним колективним радом, одговорношћу и пуном мобилношћу Савеза комуниста можемо испунити голему празнину која је смрћу друга Тита остала у нашим редовима!
У нашој домовини, у овом тренутку свечане тишине, куцају срца која је волио и која га воле, трепере његовим заносом и његовом општељудском племенитошћу.
Част је припадати револуцији и времену у којем је деловао друг Тито, припадати заједници коју смо с њим стварали на бојном пољу и градили у миру. Част је припадати земљи коју је он тако сјајно представљао. Част је и понос имати у својој историји Тита.
Било је часно борити се и живети с Титом.
Данашње и будуће генерације, дубоко захвалне другу Титу, наставиће његово неумрло дело.
Централни комитет Савеза комуниста Југославије и
Председништво Социјалистичке Федератвне Републике Југославије