Прилог критици политичке економије (предговор)

Прилог критици политичке економије Писац: Карл Маркс, преводилац: Моша Пијаде Предговор

У предговору овог дела, Карл Маркс је изложио своје материјалистичко схватање историје, модел базе и надградње, као и историјски преглед друштвено-економских формација.

Систем буржоаске економије ја посматрам овим редом: капитал, земљишна својина, најамни рад; држава, спољна трговина, светско тржиште. Под првим трима рубрикама истражујем економске животне услове три велике класе на које се дели савремено буржоаско друштво; повезаност осталих трију рубрика бије у очи. Први одељак прве књиге, која расправља о капиталу, састоји се из следећих глава:

1. Роба;
2. Новац, или прост промет;
3. Капитал уопште.

Прве две чине садржину ове прве свеске коју предајем јавности. Целокупни материјал лежи преда мном у облику монографија које сам с великим размацима у разним периодима ставио на хартију за себе лично, а не за штампу; хоћу ли моћи да их систематски обрадим по наведеном плану, зависиће од спољашњих околности.

Општи увод који сам био скицирао, изостављам, јер ми се боље размисливши чини да би свако антиципирање резултата које тек ваља да докажем било читаоцу на сметњи, и што се читалац, који уопште жели да ме прати, мора одлучити да се од појединачног пење ка општем. Али ће зато неколике напомене о току мојих сопствених политичко-економских студија бити овде на свом месту.

Струка коју сам студирао било је право, али сам се њиме бавио само као споредном дисциплином поред филозофије и историје. Године 1842-43, као уредник Рајнских новина(1) нашао сам се први пут у неприлици да сам и ја морао говорити о такозваним материјалним интересима. Прве поводе да се позабавим економским питањима пружише ми дебате Рајнског Ландтага о шумским крађама и о парцелисању поседа, званична полемика коју је о приликама мозелских сељака заподео с Рајнским новинама г. фон Шапер, тадашњи оберпрезидент Рајнске области, и најзад дебате о слободној трговини и заштитној царини. С друге стране, у оно време када је добра воља да се »пође даље« у многом погледу претезала над стручним знањем, зачуо се у Рајнским новинама одјек француског социјализма и комунизма с лаким филозофским колоритом. Ја се изјасних против тог дилетантства, али сам у исти мах у једној контроверзи са Аллгемеине Аугсбургер Зеитунг(2) отворено признао да ми моје дотадашње студије не допуштају да се усудим дати какав год сопствени суд о самој садржини француских праваца. Шта више, жељно сам искористио илузију одговорних уредника Рајнских новина да ће слабијим држањем листа моћи да постигну да га мимоиђе смртна пресуда, која је над њим већ била изречена, да бих се са позорнице јавности повукао у собу за учење.

Први рад који сам предузео ради решавања сумњи које ме бејаху опхрвале био је критички преглед Хегелове филозофије права, рад, чији је увод изишао у Деутсцх-Франзöсисцхе Јахрбüцхер,(3) штампаним у Паризу 1844. године. Моје је истраживање довело до резултата да се ни правни односи, ни државни облици не могу разумети ни из себе самих, ни из такозваног општег развитка људског духа, него да им је корен напротив у материјалним животним односима, чију је целокупност Хегел, по примеру Енглеза и Француза 18. века, обухватио именом »бüргерлицхе Геселлсцхафт« (грађанско, тј. буржоаско друштво), а да се анатомија буржоаског друштва мора тражити у политичкој економији. Проучавање ове науке, које сам отпочео у Паризу, продужио сам у Брислу, камо се бејах преселио протеран по наређењу г. Гизоа. Општи резултат до којег сам дошао и који ми је, кад сам већ дошао до њега, послужио као путоказ у мојим студијама, може се укратко овако формулисати.

У друштвеној производњи свога живота људи ступају у одређене, нужне односе, независне од њихове воље, односе производње, који одговарају одређеном ступњу развитка њихових материјалних производних снага. Целокупност тих односа производње сачињава економску структуру друштва, реалну основу, на којој се диже правна и политичка надградња и којој одговарају одређени облици друштвене свести. Начин производње материјалног живота условљава процес социјалног, политичког и духовног живота уопште. Не одређује свест људи њихово биће, већ обрнуто, њихово друштвено биће одређује њихову свест. На извесном ступњу свога развитка долазе материјалне производне снаге друштва у противречје с постојећим односима производње, или, што је само правни израз за то, са односима својине у чијем су се оквиру дотле кретале. Из облика развијања производних снага ти се односи претварају у њихове окове. Тада наступа епоха социјалне револуције. С променом економске основе врши се спорије или брже преврат читаве огромне надградње. При посматрању оваквих преврата мора се увек разликовати материјални преврат у економским условима производње, који се даде констатовати с тачношћу физичких наука, од правних, политичких, религиозних, уметничких или филозофских, укратко, од идеолошких облика у којима људи постају свесни тога сукоба и борбом га решавају. Ко год што неку индивидуу не оцењујемо по ономе шта она о себи мисли да јесте, тако ни о оваквој превратној епохи не можемо стварати суд из њене свести, већ напротив морамо ту свест да објашњавамо из противречности материјалног живота, из постојећег сукоба међу друштвеним производним снагама и односима производње. Никада нека друштвена формација не пропада пре но што буду развијене све производне снаге за које је она довољно пространа, и никад нови, виши односи производње не наступају пре но што се материјални услови њихове егзистенције нису већ родили у крилу самог старог друштва. Стога човечанство поставља себи увек само оне задатке које може да реши, јер кад тачније посматрамо, увек ћемо наћи да се сам задатак рађа само тамо где материјални услови за његово решења већ постоје или се бар налазе у процесу свога настајања. У општим линијама могу се азијатски, антички, феудални и модерни буржоаски начини производње означити као прогресивне епохе економске друштвене формације. Буржоаски односи производње јесу последњи антагонистички облик друштвеног процеса производње, не антагонистички у смислу индивидуалног антагонизма, него антагонизма који потиче из друштвених животних услова индивидуа, али у исти мах производне снаге које се развијају у крилу буржоаског друштва стварају материјалне услове за решење тога антагонизма. Зато се са том друштвеном формацијом завршава предисторија људског друштва.

Фридрих Енгелс, с којим сам откако је изашла његова генијална скица критике економских категорија (у Деутсцх-Франзöсисцхе Јахрбüцхер) стално размењивао мисли преко писама, дошао је другим путем (упореди његов Положај радничке класе у Енглеској) до истог резултата као и ја, а када се с пролећа 1845. и он настанио у Брислу, одлучисмо да заједнички израдимо своје схватање као супротност идеолошком схватању немачке филозофије, уствари да се обрачунамо с некадашњом својом филозофском савешћу. Ту смо намеру извели у облику критике послехегеловске филозофије. Рукопис, два дебела тома у осмини, био је већ давно приспео у Вестфалију где је требало да буде издат, кад нам стиже вест да измењене околности не допуштају штампање. Препустисмо рукопис глодарској критици мишева, утолико радије што смо главну сврху били постигли — себи смо ствари објаснили. Од растурених радова, у којима смо у оно време износили пред публиком своје погледе у овом или оном правцу, поменућу само »Манифест комунистичке партије«, који смо заједнички написали Енгелс и ја, као и »Говор о слободној трговини«, који сам ја објавио. Одлучујући моменти нашег схватања први пут су научно, мада само полемички, наговештени у моме спису »Беда филозофије«, који сам 1847. објавио против Прудона. Штампање моје немачки написане расправе »Најамни рад«, у којој сам повезао у целину предавања која сам о том предмету држао у бриселском Удружењу немачких радника, прекинуто је фебруарском револуцијом и мојим присилним удаљавањем из Белгије у вези с њом.

Издавање Нових рајнских новина 1848. и 1849. године, као и догађаји који су наступили касније, прекидоше моје економске студије, које могох продужити тек у Лондону 1850. године. Огромни материјал за историју политичке економије који је нагомилан у Британском музеју, повољна осматрачница коју Лондон представља за посматрање буржоаског друштва, најзад нови стадијум развитка у који је оно изгледало да улази са откривањем калифорнијског и аустралијског злата, определише ме да опет почнем сасвим од почетка и да критички пређем нови материјал. Ове су ме студије деломице саме од себе одвеле дисциплинама које су привидно сасвим удаљене од економије, а на којима сам морао пробавити дуже или краће време. Али је време које ми је стајало на располагању било нарочито стешњавано заповедничком нужношћу да радим за своје издржавање. Моја данас већ осмогодишња сарадња у првом енглеско-америчком листу Неw-Yорк Трибуне(4) изазивала је, пошто се правим новинарским дописништвом бавим само изузетно, ванредну расцепканост мојих студија. Али су чланци о значајним економским догађајима у Енглеској и на континенту заузимали толики део мојих прилога, да сам био приморан да се добро упознам с практичним појединостима које леже ван области политичке економије као науке.

Ова скица о току мојих студија у области политичке економије треба да докаже само то, да су моја схватања, ма како се о њима судило, и ма колико да су мало у складу са заинтересованим предрасудама владајућих класа, резултат савесног и дугогодишњег истраживања. Али на улазу у науку, као на улазу у пакао, мора се поставити захтев:

„Qui si convien lasciare ogni sospetto.

Ogni vilta convien che qui sia morta.

(Ту не дај да те сумња свлада.

Малодушје нек овде умре свако.)”

Белешке

1. Rheinische Zeitung (Рајнске новине) — радикални дневни лист који је излазио у Келну 1842. и 1843; од 15. октобра 1842. до 18. марта 1843. уређивао га је Маркс. — Ред.
2. Маркс има у виду свој чланак »Комунизам и Аллгемеине Аугсбургер Зеитунг« штампан у Рајнским новинама од 16. октобра 1842. — Ред.
3. Deutsch-Französische Jahrbücher (Немачко-француски годишњак) — орган револуционарне и комунистичке пропаганде, издавао је Маркс у Паризу 1844. — Ред.
4. New-York Daily Tribune — демократски дневни лист, излазио у Њујорку од 1841. до 1924; Маркс је сарађивао у њему од 1851. до 1862. — Ред.

Извор

Karl Marks: Predgovor za “Prilog kritici političke ekonomije”

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Карл Маркс, умро 1883, пре 141 година.