Преља и кујунџија

Два се града врло бијељаху,
У једном је каранфиле Јово,
У другом је шећерли дјевојка.
Поручује каранфиле Јово,
Поручује шећерли дјевојци:
„Ој Бога ти, шећерли дјевојко!
„Ја сам чуо, да си танкопреља;
„Послаћу ти Мисирско повјесмо,
„Уз повјесмо шимширли вретено:
„Преди мени сто аршина платна,
„И к отоме, што од тог остане,
„Опред' себи танану кошуљу,
„Те је носи, мноме се поноси.“
Кад то чула шећерли дјевојка,
Отпоручи каранфилу Јови:
„Ој Бога ми, каранфиле Јово!
„Ја сам чула, да си кујунџија:
„Послаћу ти ситну трепетљику,
„Сакуј мени статве и брдила,
„И остадо, што стану ваљаде;
„И од тога, што теби претече,
„Сакуј себи токе на јелеке,
„Токе носи, мноме се поноси.“

Извор

• Караџић, В. С. 1867. Живот и обичаји народа српскога. Беч. стр. 59–60.