Превршавац

0001 Разбоље се Лека Дукађинче,
0002 боловао девет годин’ данах,
0003 нит’ умире, ни преболијева,
0004 проз кости мну трава проницала,
0005 а у траву с’ љуте змије легле,
0006 ма му мајка ријеч бесједила:
0007 "О мој сине, Лека Дукађинче!
0008 Да доведем частна свештеника,
0009 да му, синко, све грехове кажеш,
0010 не би ли се с богом умирио,
0011 не би ли се с душом раставио."
0012 Него мајци Лека одговара:
0013 "Да је тебе све гре’ове каже,
0014 па ти казуј часном свештенику,
0015 ја га, бог зна, дочекат не могу.
0016 Пет сам, мајко, кумовах убио
0017 и пет милих кума обљубио,
0018 пак убио до пет побратимах,
0019 јоште једном у чету одосмо,
0020 кад дођосмо пред бијелу цркву,
0021 ту ми, мајко, разбијасмо цркву,
0022 сва је моја редом бише дружба,
0023 чврсто бише, разбит не могаше,
0024 ја ударих неколико пута
0025 те на троје полећеше врата.
0026 Уљегосмо у бијелу цркву,
0027 ал’ у цркви блага не имаше
0028 него један сандук од камена;
0029 одоше га дружба разбијати,
0030 сви га бише, разбит не могоше,
0031 ја ударих неколико пута
0032 те саломих сандук од камена.
0033 Ал’ ни у њем’ не бијаше блага,
0034 до у њему двије светињице,
0035 света Петка и света Неђеља,
0036 обје мени стадоше зборити:
0037 "Здрав дошао, Лека Дукађинче,
0038 здрав дошао двору бијеломе,
0039 тек дошао, муке те напале,
0040 боловао за девет годинах.
0041 Нити умро, нити преболио,
0042 проз кости ти трава проницала,
0043 у њој ти се љуте змије легле,
0044 у срцу ти зиму зимовале,
0045 а у перчин љето љетовале!"
0046 То кад зачу мајка остарала,
0047 довати га за распалу руку,
0048 исутри га пред бијелу кулу.