Правила Десетог помесног сабора

ПРАВИЛА СВЕТОГ САБОРА (КОНСТАНТИНОПОЉСКОГ)

КОЈИ ЈЕ БИО У ХРАМУ ПРЕМУДРОСТИ РЕЧИ БОЖИЈЕ

1. правило: Свети и васељенски Сабор наређује: да ако су неки клирици или лаици или епископи из Италије, који бораве у Азији или Европи или Ливији, били одлучени, или свргнути, или анатемисани од најсветијег папе Јована, исти ћe бити сматрани на том степену казне и од (светог) Фотија, најсветијег патријарха Константинопољског, тј. или свргнути, или анатемисани, или одлучени. И које клирике или лаике, или оне у архијерејском или јерејском чину. Фотије, најсветији наш патријарх, ма у којој области подвргне или одлучењу, или свргнућу или анатеми, нека такве призна под истом осудом казне и најсветији папа Јован, и с њим Римска црква. Нити се ишта новога има уводити у повластице, које има најсветији престо Римске цркве или њен предстојатељ, ни сада, ни у будуће.

2. правило: Пошто су до сада поједини архијереји, узевши на себе монашки чин, настојали да остану и даље у високој архијерејској служби, и на такво њихово поступање се није обраћала пажња, то овај свети и васељески Сабор, у намери да поправи ову немарност и да управи према црквеним одредбама овакав неуредни поступак, наређује: да, ако неки епископ или неко други из архијерејског достојанства, пожели да пређе у монашки живот, и себе преда кајању, такав себи не може више да присваја архијерејско достојанство, јер завети монаштва садрже дужност послушности и учеништва, а не учитељства или старешинства, и дотични обећавају не да ће они бити пастири других, него да ће сами слушати пастире. Због тога, као што је већ речено, установљујемо: да нико од оних који су уврштени у списак (именик) архијереја и пастира, не сме се спуштати на место оних који бивају вођени и оних који живе покајничким (монашким) животом. А који се усуди да ово учини, после проглашења и обнародовања донете одлуке овога Сабора, такав, пошто је сам себе уклонио са архијерејског степена, нека се више не враћа на пређашње достојанство које је својим поступком напустио.

3. правило: Ако неки лаик, проникнут самосилношћу, презре божанске и царске наредбе, и ругајући се црквеним одредбама и законима, усуди да туче или затвори у тамницу епископа (без кривице или под неком измишљеном кривицом), такав нека буде анатемисан.

Извори

• Књига правила, Зборник канона Православне цркве; Шибеник, 2003.
• Овај чланак или један његов део је преузет са сајта svetosavlje.org. Дозвола се може видети овде.