* * *
Правда пред краљем од Трогира
(Од Дубровника)
Ја поиграх добра коња мога
Од Трогира те до Шибеника,
У свем' путу не сретох никога,
Него једну вјерену ђевојку,
Ја јој рекох: "Уклони се с пута." 5
А она се не шће уклонити,
Запе јој се потков од коњица
За њезина жутога кавада,
Ја се скидох, да кавад отпучим,
Увједох[1] је под грло бијело, 10
Мала јој се рана направила,
И та јој се рана по злу дала.
Ђевојка ме на правду позвала
У онога од Трогира краља:
"Суди право, од Трогира краљу! 15
"Ако ли ми судит' право не ћеш,
"Ја сам боса до Трогира дошла,
"Ја ћу боса и до цара поћи,
"А за тебе добро бити не ће."
|
|
Референце
- ↑ Увједох мјесто уједох. Садашњи Хрвати (око Загреба) имају у почетку ријечи свуда В, гдје ми имамо У; гдекоји пак, који су на близу са Србима, узму наше У на њихово В, па говоре, н. п. вубити, ву Загребу и т. д.; тако је овдје узето најприје наше У пред Хрватско В (увједох
мјесто по Српскоме уједох, а по Хрватскоме вједох).
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 415-416.
