[Пође Стана да кумује]
Пође Стана да кумује
С Микаила, мила брата.
Мину гору без говору,
Кад ватише равно поље,
Нађе Стана два кладанца: 5
На јед’н се Стана мије,
А на други брат Микајла.
Седе Стана да ладује,
Бело лице оглеђује,
Русе косе начешљује. 10
Тад говори брат Микајло:
— Леле, Стано, леле, сестро,
До с’г си ми сестра била,
А од с’га прво љубе!
Тад говори танка Станка: 15
— Чујте, тице, у горице,
Одлетете на мој дома,
Те кажете моје мајке
Нек ми прати бело платно
И у платно црну мрежу, 20
Да замрежим моје лице,
Да не љуби брат Микајла.
