Поштопото посланик/21

ЧИН III-ћи

ПРИЗОР IV

ПРИЗОР IV
Остали без Милана.

ПОПОВИЋ (хода горе доле):
Да одустанем? Оће да ме преваре, да ме изиграју. О неваљали свете! Ал’ ипак ако је заиста тако? ако пропаднем? Да пропаднем? Но то би ми само фалило. Како би ме исмевали само, како би ми се ругали. Само, гле гле посланика, викала би деца замном. Лепе ствари. Пре него ћу то да доживим идем у Америку. До сто ђавола. Што ближе крају, све ми је несносније то посланство. Мого би се тући од једа.
ЕВИЦА:
Слатки татице, немојте се једити.
ПОПОВИЋ:
Ћути, још ми се и ти ругаш.
ЈЕЦА:
Ти се мораш умешати. Драги Васо -
ПОПОВИЋ:
Ћути, шта ти ваздан чантраш. Али не, ја не могу пропасти, ја нећу пропасти. Јазавац је реко, да је мој избор известан, њему могу веровати он је мој пријатељ, а не г. Милану, јеси разумела Евице?
ЕВИЦА:
Слатки татице, ја -
ПОПОВИЋ:
Ћути. Истина да је Јазавац доста пута да не кажем лаго, али одступао од истине, али у ово последње време, показао се правим пријатељем, ни је ли тако жено?
ЈЕЦА:
Тако је. Јазавац је -
ПОПОВИЋ:
Ћути. Ваздан мораш да говориш - Само да је једанпут свему крај. Ова неизвесност оће да ме утуче. Жено, дај ми моју лулу. Скоро ће се избор ваљда и свршити, а Јазавца још никако нема. Ди је Јазавац, шта је с Јазавцем? О Јазавче Јазавче, што ме мучиш тако?
ЈЕЦА:
Ево ти луле.
ПОПОВИЋ:
Дај овамо (пуши на ладно) Кад би само могао на биралишту бити, да мојим очима њиам [sic!] видим, како ствар тече -
ЕВИЦА:
Татице, ваша се лула не дими, оће те да је заpалим.
ПОПОВИЋ:
Каква лула? Шта ће ми лула? Ко ми је ову лулетину у уста турио? (тресне лулу о земљу) Ево вам лула. Да кад би само мого на биралишту бити, али Јазавац је реко, да се то не приличи за једног посланика. посланик треба да седи код куће, и да чека депутацију, која ће доћи по њега, а кад је Јазавац реко, ја морам да слушам. О Јазавче Јазавче, ти си страшна звер.