Поштопото посланик/16
ПРИЗОР X
Јуцика и пређашњи.
[Очито је грешка. Треба: Јеца и пређашњи]
ЈУЦИКА. [ЈЕЦА] (утрчи са новинама у руци):
Ужасно! Презобра злук! Непоштење! Лоповска (седне на столицу).
ЕВИЦА:
Шта је слатка мамице?
ЈАЗАВАЦ:
Мој наклон милостива госпо! Како сте?
ЈУЦИКА. [ЈЕЦА]:
Како сам? Не питајте! Тај презобразлук, она... она чегртаљка!
СВИ:
Чегртаљка?
ЈЕЦА:
Да... госпа Јуцика! Преставите себи, била сам мало отишла до моји пријатељица, да им кажем, да ће мој муж бити посланик... Све да пукну од једа... најпосле одем оној чегртаљки госпоји Јуцики и кажем јој. „Службеница. Дошла сам да једанпут и ја донесем прву новост, премда се ви фалите, да ви знате сваку прву новост у вароши”. Није нуждно одговори ми она: „Да већ знам да ваш муж оће да буде посланик”! Као да ме је гром ударио. А ко вам је казо? запитам је, „та то већ цела варош зна, него знате ли ви. што је још новије”? „Још новије”? Запитам ја: „Да драга моја одговори она и пружи ми ове новине: вас и вашег мужа наопако крпе у новинама. То зацело још нисте знали”. Ја счепам новине. прочитам и ево - читајте само.
ПОПОВИЋ:
Шта? у новина? (шчепа новине и чита). „Само тако браћо, па ће мо далеко дотерати”. Јели то?
ЈЕЦА:
Јесте, тако се почиње.
ПОПОВИЋ (Чита даље):
Није нам доста невоље са нашим противницима, већ морамо и својима да се још боримо. Онда, кад сви требамо да се сложимо, јер нам је само слогом могуће победу одржати над нашим противницима, мораде се између нас наћи који ће нас цепати и раздвајати. Тако чујемо, да се г. Васа Поповић жели кандидовати за посланика на уг. сабор. (за себе) Хм хм! (чита даље). Премда нема сумње, да истоме господину пристоји свака част и поштовање као човеку и грађа[ни]ну; то ипак морамо рећи, да за посланика никако није способан”. Али зашто? Зашто? (чита даље) Врло нас је зачудио, да се г. Поповић даје кандидовати, и како га познајемо. нећемо варати ако приметимо, да то није толико његова жеља. колко можда жеља његове друге половице.
ЈЕЦА:
Тај презобразлук!
ПОПОВИЋ (Чита даље):
Ми му као искрени пријатељи саветујемо, да се мане посланства пошто му неби желили да искуси, како је то горко, кад човек на избору пропадне. Да пропаднем. Охо! поштована господо, још није прошо избор, то ће мо тек видити.
ЈЕЦА:
Понда тај презобразлук, његове друге половице? То мене мисле, није ли тако г. Јазавац?
ПОПОВИЋ [СВАКАКО ОМАШКА. ТРЕБА: „ЈАЗАВАЦ”]:
Тако је милостива госпо, под другом половицом подразумевају се жене, пошто мужеви још по себи не сачињавају цело, већ само половицу, а ко што рекох —