Пошла је (Мара) на реку Белицу

* * *


[Пошла је (Мара) на реку Белицу]

Пошла је (Мара) на реку Белицу,
да напоји ситну стоку,
да пробели бело платно;
ал’ су биле виле воду забраниле.
(Мара) није знала 5
па си стоку напоји,
па си платно пробели,
па си виле дочека.
Ал’ ју виле затекоше,
па се виле наљутише, 10
па јој стоку разјурише,
бело платно поцепаше,
накаљаше, поцепаше,
па ју на зам оборише,
па јој с’вес’ одузеше. 15
(Мара) плаче и по реку се ваља
колико игде може,
жива остат не може.
Ал' ју чула божја мајка,
чула и запитала: 20
- Што ти је, (Маро),
што ти плачеш и по реку се ваљаш,
та не тегљиш кући да си идеш?
Она јој се претужила,
к’о што истин' била: 25
- Фала тебе, божја мајко - богородице,
кад си дошла и запитала.
Ја си појдо на реку Белицу,
да напојим ситну стоку,
да пробелим бело платно. 30
Ал’ су биле виле воду забраниле,
да се стока не поји,
да се платно не бели.
А ја несам знала,
па си стоку напоји, 35
па си платно пробели,
па си виле дочека.
Ал’ се виле наљутише,
па ми стоку разјурише,
бело платно накаљаше, 40
накаљаше, поцепаше,
у ветар га однесоше.
За њег не би ни жалила,
ал’ ме у главу ударише,
па ме на зам оборише, 45
па ми свес’ одузеше,
па си кућу не видим,
па си људи не познавам;
за тој плачем и по реку се ваљам
колко игде могу, 50
жива остат’ не могу.
Божја јој мајка слободу даде:
- Не бој се ти од тој (Маро),
несу тебе виле уватиле,
нег’ су суве ветровите намерске бабице, 55
што ватају старо и младо,
и мушко и женско.
Него ти се од тој не бој:
ти да идеш у (Ђуринци) код (Борка) басаџију,
он знаје од суве ветровите бабице да баје, 60
што ватају и старо и младо,
и мушко и женско.
Он ће тебе пребајати,
с китку босиљак, што је бога молитвила,
(са) стрелу божју спрему 65
што је господ заоштрио,
(с) лаку метлицу, жешку машицу,
оштру бритву, што затече туј засече.
На (Борка) је лака рука,
у (Борка) је блага душа, 70
он ће с руку да одма’а,
а сас душу да одува,
а с метлицу да одмете,
а с бритвицу да одеља;
ће остане лако како лако перо, 75
чисто како чисто сребро,
благо и преблаго како пресно млеко.
Усту, уступи, натраг се врни!
Још божја мајка у говору беше,
стиже (Борко), донесе китку босиљак, 80
што је бога молитвила,
стрелу божју спрему,
што је господ заоштрио,
лаку метлицу, жешку машицу,
оштру бритву, што затече, туј засече. 85
Тајни басан забајао,
од зло отимао,
од бога одмолио,
од смрт откупио.
Све је бољке смамио и скупио, 90
суве бабице на страну одбио,
па и њи распратио,
од града до града,
у Влашко по влашке девојке,
у Маџарско по маџарске девојке, 95
од Дунав до Дунав, до Бело море,
од Бело море на Ледено море.
На ваздук море прејдоше,
там најдоше злаћану тепсију,
у тепсију риба златокрилка, 100
там најдоше мека душека,
там најдоше жешка јоргана,
там најдоше месо да се једе,
там најдоше крв да се пије,
там отоше, там и осташе. 105

Онда се мане десном ногом назад и каже:

Трише, натраг ударише,
вратиле и’ ћурке и кокошке,
сиви волови што ју лебом ране,
то је (Мари) лек
од данас до век. 110
Остаде здрава нег што је била.
Усту, уступи, натраг се врни!

(417, с. 29-31)


Певач, место записа и напомена

Референце

Извор

  • Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 101-105. бр. 137.
  • Туцаков, Јован: Психосугестивни елементи у народној медицини Сврљишког Тимока, Научно дело, Београд, 1965., стр. 29-31,