[Пошао (Славко) уз пут, низ пут]
Пошао (Славко) уз пут, низ пут,
уз поље, низ поље,
уз гору, низ гору.
Срела га божја мајка,
па га упитала: 5
- Куда си пошао (Славко), божјаче,
куд си пошао, где си дошао?
- Божја мајко милостива,
пошао сам уз пут, низ пут,
уз поље, низ поље, 10
уз гору, низ гору.
Сретоше ме страшници, худници,
напрати, наврати,
морски, горски,
алски, вилски, 15
некрштени, нерођени,
са алама и другим злим дусима.
Мечје коже попустише,
вучји калпак накривише,
попреко ме погледаше, 20
стрелама ме устрелише,
па не могу, не могу.
Одговара божја мајка:
- Страшници, худници,
напрати, наврати, 25
морски, горски,
алски, вилски,
некрштени, невиђени, нечувени;
биће били на ручку,
биће били на вечери, 30
биће били на игрању или купању,
биће били на спавању,
па је (Славко) на њих ударио;
биће софру преврнуо,
биће ложице поломио, 35
биће љуске покидао,
биће воду замутио,
биће децу погазио,
биће комаде помешао,
бић3 кол3нице преклопио, 40
биће рубље попрљао,
биће коло прекинуо.
Он то није знао;
он је погрешио,
(Мара) бајалица може зато да баје, 45
да убаје.
Она баја и убаја,
она тера и отера;
она одврати зло
и наврати добро. 50
Бога моли наш (Славко),
да прездрави, да оздрави.
(252, с. 312-313)
