Похара Будве и Тројице 1813. године
0001 Боже мили велика раздора
0002 Међу Боком и међу Французом!
0003 Бока их је грдом помрзила,
0004 Да имају снаге и крепости,
0005 Би их живе у огањ бачали,
0006 Како су се њима ујадили
0007 С неправице што им Француз даје.
0008 И ту дио од стотине нема,
0009 При како их мрзе Црногорци
0010 Од неправде коју Француз даје.
0011 Но се Бока узда и приморје,
0012 Уздају се у Бога милога,
0013 И у храбре младе Црногорце,
0014 Да ће њима то платит’ Французи,
0015 Ере њима згода испанула,
0016 Е пођоше у Будву пландури
0017 Од приморја сто и двадест друга,
0018 А пред њима Ивановић Вуче.
0019 Кад дођоше у бијелу Будву,
0020 Ту су стали три четири дана,
0021 Докле су их гласи допанули
0022 Од владике и Црногораца,
0023 Да ће с војском удрити на Будву.
0024 Па владика ситну књигу пише,
0025 А шиље је на рамне Његуше,
0026 А на руке гојнадуру Вуку,
0027 И соколу Петровићу Саву:
0028 "Послуша’те, моји соколови,
0029 "Како ову књигу разумите,
0030 "Ви на ноге брже устаните,
0031 "Покупите све Његуше листом,
0032 "Све Његуше и с њима Ћеклиће."
0033 Кад виђоше што им књига пише,
0034 Тад’ Филипа зову Кустудију:
0035 "О Филипе, храбри барјактаре:
0036 "Ево не је књига допанула
0037 "Од владике нашег господара,
0038 "Да идемо у Боку Которску,
0039 "С Французима боја да бијемо,
0040 "Ного узми свилена барјака,
0041 "Понеси га наврх поља рамна,
0042 "Нек се купе код тебе Његуши."
0043 Кад Филипе разумио Вука,
0044 А он брзо окупи Његуша.
0045 У толико и Ћеклићи до’ше,
0046 Па одоше у Боку Которску,
0047 Затворише Котора тврдога.
0048 А владика дође под Маине,
0049 Па окупи двије бановине,
0050 Па подиже и окупи војску
0051 Према вратах од бијеле Будве.
0052 Кад виђеше ваљани Французи,
0053 Поскочише на ноге лагане,
0054 И бојничке пушке доватише,
0055 Па на Будву врата отворише,
0056 Да узбију владичину војску
0057 Но не дају млади Црногорци,
0058 На Французе зорно ударише.
0059 Кад виђеше ваљани Французи,
0060 Баш какви су храбри Црногорци,
0061 Сташе бјежат’ у бијелу Будву.
0062 Ма у Будву не дају пландури,
0063 Но их живим огњем дочекаше,
0064 И Французе натраг повратише.
0065 Пушку пали Јовановић Вуче,
0066 И шњом уби ваљана Француза;
0067 Димно га је погодио Вуче,
0068 Ни жива га земља не дочека.
0069 Другу пали Прибиловић Станко,
0070 Станко уби Фрања капетана.
0071 Дође Иво Зече из Побора,
0072 И он уби попа Мотковића.
0073 Тадер млоге пушке запуцаше.
0074 Но да видиш муке за Французе,
0075 Облада их мука превелика.
0076 Да је коме видијети било,
0077 Како гину ваљани Французи,
0078 И падају на гомилу мртви,
0079 И преко њих газе Црногорци,
0080 И од Будве врата освојише,
0081 Поваташе по Будви Французе,
0082 И тако ми освојише града.
0083 Кад владика освојише града,
0084 И ту тамну ноћцу преноћише,
0085 Па у јутру рано ударише,
0086 А пред војском Петровић владика,
0087 Ето ти га пут приморја рамна.
0088 Доклен дође на Солина рамна,
0089 На ливаде шатор поперио,
0090 Ту владика починуо с војском.
0091 А кад виђе гувернадур Вуче,
0092 Он покличе ка и соко сиви:
0093 "А садеке, моји соколови,
0094 "Да Тројицу примимо фортицу,
0095 "Видите ли што чини владика?
0096 "Он је Будву освојио града."
0097 Када они Вука разумјеше,
0098 На Тројицу зорно кидисаше,
0099 За бедем се руком уфатише.
0100 И то гледа бане ђенерале
0101 Са Котора града бијелога,
0102 Пуца њему срце у прсима,
0103 Ни за фајду ништа не помаже,
0104 Е јој ништа помоћи не може.
0105 У то силни дође Кампањоне,
0106 Моли јунак бана ђенерала,
0107 Да му даде три стотин’ солдатах,
0108 Да избави из муке Тројицу.
0109 Ма му го’ри бане ђенерале:
0110 "Прођ’ се тога, силни Кампањоне,
0111 "Да те љута гуја не удари,
0112 "Која би ти очи извадила.
0113 "Оно н’јесу слаби Талијанци,
0114 "Но су оно храбри Црногорци,
0115 "Те би орла под облак убили,
0116 "А камо ли слабога човјека."
0117 Враг му не да, а срце јуначко,
0118 Те се њему проћи не оћаше,
0119 Док му даде три стотин’ солдата,
0120 Па отиде Тројици у помоћ.
0121 Кад виђеше њега Црногорци
0122 Ђе он иде избавит’ Французе,
0123 Тад’ покличе Вуче господаре:
0124 "А садаке, браћо моја драга,
0125 "Оставите тврдињу Тројицу,
0126 "Да идемо дочекат’ Французе,
0127 "Да се данас шњима покољемо,
0128 "Да се ово за довијек прича."
0129 Када Вука разумјела војска,
0130 Свак остави Тројицу фортицу,
0131 Па пођоше у сусрет Француз’ма,
0132 А пред њима три сокола сива,
0133 Три племића три господичића,
0134 Прво храбри Петровићу Саво,
0135 Друго ти је Петровићу Станко,
0136 Треће витез Петровићу Јоко,
0137 Петровића сва три соколића.
0138 Петровићи разредише војску,
0139 Како им је острага остало.
0140 Боже мили, срца слободнога!
0141 Ту да видиш три добра јунака,
0142 Три јунака од Његуша рамна,
0143 Једно ти је Радонићу Марко,
0144 Оно друго Радонићу Јоко,
0145 Радонића оба соколића,
0146 Треће ти је Кустудија Перо,
0147 Кустудија јуначко кољено,
0148 Који ради да огради кавгу,
0149 И не жали живот за поштење.
0150 Па овако говорио Перо:
0151 "Богу вама, оба Радонића,
0152 "Да л’ не жнате, рђа вас не била!
0153 Французи не преварише грдно.
0154 "Два сокола нама уватише,
0155 "Уватише попа Радонића,
0156 "И сокола Раша Поповога,
0157 "Поведоше оба у Котору,
0158 "Изведоше оба на марину,
0159 "Погубише сокола јунака,
0160 "Баш сокола храброг попа Лаза,
0161 "Брата вашег, а зета нашега,
0162 ”И сокола Раша Поповога,
0163 ”Брата вашег, рођака мога.
0164 "Ево има пет година дана,
0165 "Од како су они погинули,
0166 "Онда сам се Перо зафалио,
0167 "Да ћу Раша осветит’ занаго,
0168 "Али моју изгубити главу.
0169 "Но ве кумим, оба Радонића,
0170 "Немојте ми гађат’ Кампањона."
0171 Они Перу тврду вјеру даше,
0172 Да га они први гађат’ неће.
0173 У толико Кампањоне дође,
0174 Носи сабљу у руку јуначку,
0175 Остру сабљу бјеше повадио,
0176 Да сијече Црногорске главе.
0177 Но да видиш Кустудије Пера,
0178 Пред очима зарати латинку,
0179 Па латинки даде ватру живу,
0180 А погоди зорна Кампањона,
0181 Извади му црне утробице,
0182 Паде јунак у траву зелену.
0183 У то многе пушке запуцале,
0184 Од Француза јаде оградише:
0185 Сто и двадест туна погибоше.
0186 Оне друге у Котор угнаше,
0187 Па се опет натраг повратише,
0188 Докле они код Тројице до’ше.
0189 Па завика Вуко гојнадуре:
0190 "Видите ли, моји Црногорци!
0191 "Видите ли тврдину Тројицу,
0192 "На њу јесу топа три четири,
0193 "Све од жуте бронзе саливени;
0194 "Ко истрчи први на фортицу,
0195 "И постави руке на топове,
0196 "Од њега му нико дио неће,
0197 "Да би ваља’ хиљаду дуката,
0198 "Од Бога му божу вјеру дајем,
0199 "И владике мога господара."
0200 Када они Вука разумјеше,
0201 Са свих страна они кидисаше,
0202 За бедем се рукам’ доватише,
0203 И Тројицу они освојише.
0204 Ту се момци бирани нађоше,
0205 Који први на њу истрчаше.
0206 Ту најпрви од свакога дође
0207 Јунак добар Кустудија Перо,
0208 Па узграби топа јединога,
0209 Па га ваља јунак низ фортицу.
0210 А три друга они заостали,
0211 Који први на њу изидоше,
0212 Перо дио никоме не даје,
0213 Дарова га Перо господару,
0214 А он њему педесет дуката.
0215 Запалише фортицу Тројицу,
0216 Па пођоше у сусрет владици.
0217 То је било ка’ се је чинило,
0218 Ми велимо да се веселимо.
