Потамнила наша зв’језда сјајна
Мили боже, чуда големога!
Што се љути громовник Илија,
Што је тако коње разиграо,
Што ј’ присојке гује пробудио:
Из уста им отров измамио, 5
Царевине многе оборио
И тврђаве грдне разорио?
Што л’је земљу тама попанула,
Па не знамо откуд с’ сунце рађа,
Са истока или са запада, 10
Ил’ се више ни родити неће
Да огрије сиротињу рају
Која но је јадна вјеровала
Да ће ј’ жарко огријати сунце,
Огријати само са истока? 15
Сад нам црни допадоше гласи
Да се сунце на истоку гаси.
Потамнила наша зв’језда сјајна.
Ој, Данице, наша преоднице,
Да нам паде Малобабић Раде 20
Од крвничке од братове руке
Која нам је очи извадила
И дубоку рану оставила.
Кад ће ова рана зац’јелити,
Ко ли ће је, браћо, изл’јечити? 25
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
