Пословник Народне скупштине Републике Србије — Пречишћен текст (2009)

Овај пропис је престао да важи!

На основу члана 7. Одлуке о изменама и допунама Пословника Народне скупштине Републике Србије („Службени гласник РС“, број 13/09),
Законодавни одбор Народне скупштине Републике Србије, на седници одржаној 18. фебруара 2009. године, утврдио је пречишћен текст Пословника Народне скупштине Републике Србије.

Пречишћен текст Пословника Народне скупштине Републике Србије обухвата:

1. Пословник Народне скупштине Републике Србије („Службени гласник РС“, број 56/05 — пречишћен текст);
2. Одлуку о изменама и допунама Пословника Народне скупштине Републике Србије („Службени гласник РС“, број 81/06), из које су изостављени члан 20. којим је овлашћен Законодавни одбор да утврди пречишћен текст и члан 21. којим је утврђено када та одлука ступа на снагу;
3. Одлуку о изменама и допунама Пословника Народне скупштине Републике Србије („Службени гласник РС“, број 13/09), из које су изостављени члан 7. којим је овлашћен Законодавни одбор да утврди пречишћен текст и члан 8. којим је утврђено када та одлука ступа на снагу.

Пречишћен текст Пословника Народне скупштине Републике Србије усклађен је са Одлуком Уставног суда Републике Србије IУ број 456/04 („Службени гласник РС“, број 74/08).

06 број 02-349/09
У Београду 18. фебруарa 2009. године

Законодавни одбор
Народне скупштине Републике Србије
Председник,
Влатко Ратковић, с. р.

ПОСЛОВНИК НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

(пречишћен текст)

I ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Овим пословником уређују се организација и рад Народне скупштине Републике Србије (у даљем тексту: Народна скупштина) и начин остваривања права и дужности народних посланика.

Члан 2.

Народну скупштину представља председник Народне скупштине.

Члан 3.

Печат Народне скупштине је округлог облика са грбом Републике Србије у средини и са натписом, ћириличким писмом, око њега: „Република Србија - Народна скупштина“.

II КОНСТИТУИСАЊЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

1. Сазивање прве седнице Народне скупштине

Члан 4.

Прву седницу Народне скупштине, после завршених општих избора, сазива председник Народне скупштине из претходног сазива, наредног дана од дана подношења извештаја Републичке изборне комисије о спроведеним изборима.

Члан 5.

Првој седници Народне скупштине, до избора председника Народне скупштине, председава најстарији народни посланик (председавајући).

Председавајућем, односно председнику Народне скупштине, у раду помаже по један, најмлађи, народни посланик са четири изборне листе које су добиле највећи број посланичких места и секретар Народне скупштине.

Члан 6.

На првој седници Народне скупштине врши се потврђивање мандата народних посланика, избор председника, потпредседника и чланова радних тела Народне скупштине и именовање секретара Народне скупштине.

2. Потврђивање мандата народних посланика

Члан 7.

Народни посланици стичу права и дужности у Народној скупштини даном потврђивања мандата.

Потврђивање мандата народних посланика врши се на основу уверења о избору за народног посланика и извештаја Републичке изборне комисије о спроведеним изборима, у року од 30 дана од дана одржавања избора.

Народна скупштина, на конститутивној седници, на предлог лица које председава, већином гласова присутних народних посланика, образује комисију од три члана, и то од по једног члана са три изборне листе које су добиле највећи број посланичких мандата у Народној скупштини. Комисији председава најстарији члан.

Комисија, на основу извештаја Републичке изборне комисије, утврђује да ли су подаци из уверења о избору сваког народног посланика истоветни са подацима из извештаја Републичке изборне комисије и о томе подноси извештај Народној скупштини.

Члан 8.

На основу извештаја комисије из члана 7. став 4. овог пословника, лице које председава конститутивном седницом Народне скупштине констатује да је Републичка изборна комисија поднела извештај о спроведеним изборима и о томе која су уверења о избору за народне посланике у сагласности са извештајем, чиме је потврђен мандат тим народним посланицима.

3. Избор председника и потпредседника и именовање секретара Народне скупштине

а) Избор председника Народне скупштине

Члан 9.

Кандидата за председника Народне скупштине може да предложи најмање 30 народних посланика.

Народни посланик може да учествује у предлагању само једног кандидата.

Предлог садржи: име и презиме кандидата, биографију, страначку припадност, име и презиме известиоца, образложење и сагласност кандидата, у писаном облику.

Члан 10.

Предлог кандидата за председника Народне скупштине подноси се председавајућем, у писаном облику.

Председавајући доставља народним посланицима све примљене предлоге кандидата за председника Народне скупштине.

У име предлагача, известилац предлагача има право да образложи предлог.

О предлогу кандидата за председника Народне скупштине отвара се претрес.

Након претреса, председавајући утврђује листу кандидата за председника Народне скупштине, и то по азбучном реду презимена.

Члан 11.

Пре приступања избору председника Народне скупштине, Народна скупштина одлучује да ли ће се гласати тајно или јавно.

Народни посланик може гласати само за једног кандидата.

Члан 12.

Ако Народна скупштина одлучи да се гласа јавно, гласа се прозивањем народних посланика.

Члан 13.

Тајно гласање за избор председника Народне скупштине врши се према одредбама овог пословника о доношењу одлука Народне скупштине тајним гласањем.

Тајним гласањем за избор председника Народне скупштине руководи председавајући на седници Народне скупштине, коме у раду помажу по један, најмлађи, народни посланик са четири изборне листе које су добиле највећи број посланичких места и секретар Народне скупштине.

Кандидат за председника Народне скупштине не може да руководи гласањем нити да помаже у руковођењу.

Члан 14.

За председника Народне скупштине изабран је народни посланик који је добио већину гласова присутних народних посланика.

Ако су предложена два кандидата, а ниједан није добио потребну већину, поступак избора се понавља.

Ако је предложено више од два кандидата, а ниједан није добио потребну већину, поновиће се гласање о два кандидата који су добили највећи број гласова, односно између више кандидата који су добили највећи једнаки број гласова.

Ако ни у другом кругу председник Народне скупштине није изабран, понавља се поступак избора.

б) Избор потпредседника Народне скупштине

Члан 15.

Народна скупштина има највише шест потпредседника.

Приликом сваког конституисања Народна скупштина утврђује број потпредседника посебном одлуком, на предлог председника.

Члан 16.

Најмање 30 народних посланика може да предложи једног или више кандидата за потпредседника Народне скупштине, али највише до броја који се бира.

Предлог садржи имена и презимена кандидата, биографије, страначку припадност, име известиоца, образложење и сагласност кандидата, у писаном облику.

Члан 17.

Предлог кандидата за потпредседника Народне скупштине подноси се председнику Народне скупштине, у писаном облику.

Председник Народне скупштине доставља народним посланицима све примљене предлоге.

У име предлагача, известилац предлагача има право да образложи предлог.

О предлогу кандидата отвара се претрес.

Након претреса, председник Народне скупштине утврђује листу кандидата за потпредседнике Народне скупштине, и то по азбучном реду презимена.

Члан 18.

Пре приступања избору потпредседника Народне скупштине, Народна скупштина одлучује да ли ће се гласати тајно или јавно.

Јавно гласање врши се изјашњавањем народних посланика, за сваког кандидата појединачно, дизањем руку или прозивком.

Кад се јавно гласање врши изјашњавањем народних посланика прозивком, а предложено је више кандидата од броја који се бира, сваки народни посланик гласа за највише онолико кандидата колико се потпредседника бира.

Члан 19.

Тајним гласањем за избор потпредседника Народне скупштине руководи председник Народне скупштине, коме у раду помажу по један, најмлађи, народни посланик са четири изборне листе које су добиле највећи број посланичких места и секретар Народне скупштине.

Кандидат за потпредседника Народне скупштине не може помагати председнику Народне скупштине у руковођењу гласањем.

Члан 20.

Тајно гласање за потпредседника Народне скупштине врши се по одредбама овог пословника о доношењу одлука Народне скупштине тајним гласањем.

Гласати се може највише за онолико кандидата колико се и бира, и то између кандидата чија су имена наведена на гласачком листићу.

Члан 21.

За потпредседника Народне скупштине изабран је кандидат који је добио већину гласова присутних народних посланика.

Ако је предложено онолико кандидата колико се бира, а није изабран предвиђени број потпредседника Народне скупштине, понавља се поступак избора за онај број потпредседника Народне скупштине који нису изабрани.

Ако је предложено више кандидата од броја који се бира, а није изабран предвиђени број потпредседника Народне скупштине, поновиће се гласање за онај број потпредседника Народне скупштине који нису изабрани, и то између преосталих кандидата.

Ако ни у другом кругу није изабран предвиђени број потпредседника Народне скупштине, понавља се поступак избора за онај број потпредседника Народне скупштине који нису изабрани.

в) Именовање секретара Народне скупштине

Члан 22.

Кандидата за секретара Народне скупштине предлаже председник Народне скупштине.

Предлог садржи: име и презиме кандидата, биографију, образложење и сагласност кандидата, у писаном облику.

4. Образовање посланичких група

Члан 23.

У Народној скупштини образују се посланичке групе, по правилу најкасније седам дана од дана избора председника Народне скупштине.

Посланичку групу чине народни посланици једне политичке странке, друге политичке организације или групе грађана која има најмање пет народних посланика.

Посланичку групу од најмање пет чланова могу удруживањем да образују и народни посланици политичких странака, других политичких организација или група грађана које имају мање од пет народних посланика.

Посланичка група се конституише тако што се председнику Народне скупштине подноси списак чланова који је потписао сваки члан посланичке групе. На списку се посебно назначава председник посланичке групе и његов заменик.

Народни посланик може бити члан само једне посланичке групе.

5. Конституисање одбора Народне скупштине

Члан 24.

Посланичке групе предлажу чланове сваког одбора сразмерно броју народних посланика које имају у Народној скупштини.

Ако посланичка група не предложи кандидате за избор чланова одбора, одбор се конституише у саставу у коме је изабран на основу предлога посланичких група које су предложиле своје кандидате, при чему се тај састав, ако је изабрано више од половине броја чланова одбора утврђеног овим пословником, сматра пуним саставом у смислу постојања кворума за одлучивање.

Народни посланик може бити члан више одбора.

Члан 25.

О предложеној листи за избор чланова одбора одлучује се у целини, јавним гласањем.

Одбор је изабран ако је за њега гласала већина присутних народних посланика.

Ако одбор не буде изабран, поступак се понавља.

Члан 26.

Прву седницу одбора сазива председник Народне скупштине.

До избора председника одбора, првом седницом председава најстарији члан одбора.

Одбор на првој седници бира, из реда својих чланова, председника и заменика председника одбора.

III ПРЕДСЕДНИК, ПОТПРЕДСЕДНИЦИ И СЕКРЕТАР НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

1. Председник Народне скупштине

Члан 27.

Председник Народне скупштине:

- врши послове предвиђене Уставом,
- председава седницама Народне скупштине,
- стара се о примени Пословника Народне скупштине,
- стара се о благовременом и усклађеном раду радних тела Народне скупштине,
- врши и друге послове предвиђене законом и овим пословником.

Члан 28.

Председнику Народне скупштине престаје функција пре истека времена на које је изабран: оставком, разрешењем или престанком мандата народног посланика.

У случају подношења оставке, председнику Народне скупштине престаје функција даном одржавања седнице на којој је поднео оставку, односно на првој наредној седници Народне скупштине, ако је оставку поднео у времену између две седнице.

О поднетој оставци не отвара се претрес, нити се одлучује, већ се престанак функције председника по овом основу само констатује.

Члан 29.

Народна скупштина може разрешити дужности председника Народне скупштине пре истека времена на које је изабран, по поступку предвиђеном за избор председника Народне скупштине.

Члан 30.

У случају престанка функције председника Народне скупштине пре истека времена на које је изабран, Народна скупштина ће на истој, а најкасније на наредној седници, започети поступак избора председника Народне скупштине, у складу са одредбама овог пословника.

Ако је председнику Народне скупштине престао мандат пре истека времена на које је изабран, дужност председника Народне скупштине, до избора новог председника, врши најстарији потпредседник Народне скупштине.

Ако се избор председника Народне скупштине врши тајним гласањем, гласањем руководи најстарији потпредседник, коме у раду помажу остали потпредседници Народне скупштине и секретар Народне скупштине.

Кандидат за председника Народне скупштине не може руководити гласањем нити помагати у руковођењу.

2. Потпредседници Народне скупштине

Члан 31.

Потпредседници Народне скупштине помажу председнику Народне скупштине у вршењу послова из његовог делокруга.

Председника Народне скупштине, у случају привремене спречености, замењује један од потпредседника Народне скупштине, кога он одреди, о чему обавештава све потпредседнике и секретара Народне скупштине.

Ако председник Народне скупштине не одреди који га од потпредседника замењује, у случају привремене спречености замењиваће га најстарији потпредседник.

Члан 32.

Потпредседнику Народне скупштине престаје функција пре истека времена на које је изабран: оставком, разрешењем или престанком мандата народног посланика, по поступку и на начин предвиђеним за престанак функције председника Народне скупштине.

У случају престанка функције потпредседника Народне скупштине пре истека времена на које је изабран, избор потпредседника Народне скупштине врши се по поступку и на начин предвиђен за избор потпредседника Народне скупштине.

3. Секретар Народне скупштине

Члан 33.

Секретар Народне скупштине:

- помаже председнику и потпредседницима Народне скупштине у припреми и вођењу седница,
- руководи Службом Народне скупштине,
- стара се о спровођењу закључака Народне скупштине,
- врши друге послове одређене законом и овим пословником.

Члан 34.

Секретара Народне скупштине именује Народна скупштина. Његова функција престаје конституисањем новоизабране Народне скупштине, при чему он врши своје задатке до именовања новог секретара.

Секретар Народне скупштине има два заменика који му помажу у раду. Секретар Народне скупштине одређује који од заменика секретара га замењује у случају одсутности. Заменика секретара именује Народна скупштина на предлог Административног одбора, а његова функција престаје конституисањем новоизабране Народне скупштине.

За свој рад секретар је одговоран Народној скупштини.

Члан 35.

Секретару Народне скупштине престаје функција пре истека времена на које је именован: оставком или разрешењем.

До именовања новог секретара Народне скупштине, дужност секретара врши заменик секретара.

IV ПОСЛАНИЧКЕ ГРУПЕ

Члан 36.

Посланичка група учествује у раду Народне скупштине на начин утврђен овим пословником.

Члан 37.

Посланичку групу представља председник посланичке групе.

Посланичка група има заменика председника посланичке групе који га замењује у случају одсутности.

У току седнице Народне скупштине, посланичка група може овластити једног свог члана да представља посланичку групу по одређеној тачки дневног реда, о чему председник посланичке групе писмено обавештава председника Народне скупштине, најкасније до отварања расправе по тој тачки дневног реда.

Ако посланичку групу представља заменик председника, односно овлашћени представник, он преузима овлашћења председника посланичке групе.

Члан 38.

Председник посланичке групе, у писаном облику, обавештава председника Народне скупштине о промени састава посланичке групе.

Приликом приступања нових чланова посланичкој групи, председник посланичке групе доставља председнику Народне скупштине њихове потписане изјаве о приступању.

Члан 39.

Стручне и административно-техничке послове за потребе посланичких група обавља Служба Народне скупштине.

V ОДБОРИ И ДРУГА РАДНА ТЕЛА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

1. Опште одредбе

Члан 40.

За разматрање и претресање питања из надлежности Народне скупштине, предлагање аката, као и сагледавања стања вођења политике, извршавања закона, других прописа и општих аката од стране Владе Републике Србије, у области за коју је сваки одбор задужен и вршења других послова одређених овим пословником, образују се одбори.

Одбор може, из реда својих чланова, образовати један или више пододбора за разматрање појединих питања из свог делокруга.

Пододбор подноси извештај о свом раду одбору, који га разматра и о њему одлучује.

Одбор има секретара.

Одбор може образовати пододборе.

Народна скупштина може образовати анкетне одборе и комисије.

Члан 41.

Број чланова одбора утврђује се овим пословником, а број чланова других радних тела утврђује се одлуком о њиховом образовању.

Народни посланици који су чланови Владе, не могу бити чланови одбора.

Члан 42.

У току трајања мандата члана одбора, на предлог посланичке групе, Народна скупштина може разрешити члана одбора из реда чланова те посланичке групе пре истека његовог мандата и изабрати новог члана одбора. Народна скупштина одлучује о разрешењу и избору новог члана одбора на првој наредној седници после достављања предлога посланичке групе.

У случају престанка мандата члану одбора његовом вољом или вољом посланичке групе којој припада, до избора новог члана одбора сматра се да преостали број чланова одбора чини његов пуни састав, с тим што тај број мора бити већи од половине броја чланова одбора утврђеног овим пословником.

2. Стални одбори

Члан 43.

Стални одбори су:

1. Одбор за уставна питања,
2. Законодавни одбор,
3. Одбор за одбрану и безбедност,
4. Одбор за иностране послове,
5. Одбор за правосуђе и управу,
6. Одбор за међунационалне односе,
7. Одбор за односе са Србима изван Србије,
8. Одбор за развој и економске односе са иностранством,
9. Одбор за финансије,
10. Одбор за индустрију,
11. Oдбор за саобраћај и везе,
12. Одбор за урбанизам и грађевинарство,
13. Одбор за пољопривреду,
14. Одбор за трговину и туризам,
15. Одбор за приватизацију,
16. Одбор за Косово и Метохију,
17. Одбор за здравље и породицу,
18. Одбор за заштиту животне средине,
19. Одбор за просвету,
20. Одбор за омладину и спорт,
21. Одбор за културу и информисање,
22. Одбор за науку и технолошки развој,
23. Одбор за рад, борачка и социјална питања,
24. Одбор за представке и предлоге,
25. Одбор за привредне реформе,
26. Одбор за европске интеграције,
27. Одбор за смањење сиромаштва,
28. Одбор за равноправност полова,
29. Одбор за локалну самоуправу,
30. Административни одбор.

Члан 44.

Одбор за уставна питања разматра предлог за промену Устава Републике Србије, предлог за промену Устава Савезне Републике Југославије и статуте аутономних покрајина у поступку давања сагласности Народне скупштине, предлог за покретање поступка за опозив председника Републике, као и начелна питања примене Устава.

Председник одбора је председник Народне скупштине.

Одбор има 25 чланова.

Члан 45.

Законодавни одбор разматра предлог закона, другог прописа и општег акта, који је упућен Народној скупштини, са становишта његове усклађености са Уставом и правним системом, предлог за доношење аутентичног тумачења закона, другог прописа и општег акта који је донела Народна скупштина, као и питања јединствене законодавне методологије и друга питања од значаја за јединствену правно-техничку обраду аката које доноси Народна скупштина.

Законодавни одбор разматра обавештења Уставног суда о стању и проблемима остваривања уставности и законитости у Републици, мишљења и указивања Уставног суда на потребу доношења и измена закона и предузимања других мера ради заштите уставности и законитости, као и предлоге и иницијативе за покретање поступка за оцену уставности закона и других прописа и општих аката које је донела Народна скупштина.

Одбор прати изграђивање правног система и о томе извештава Народну скупштину.

Одбор има 21 члана.

Члан 46.

Одбор за одбрану и безбедност разматра предлог закона, другог прописа и општег акта, као и друга питања која се односе на Војску Србије; одбрану Републике Србије; интегрисано управљање пограничним пословима; производњу, промет и превоз оружја; разматра стратегију одбране, питања у вези са остваривањем цивилне и демократске контроле Војске Србије и одбрамбеног система, као и питања из области јавне и државне безбедности; извештај о раду Министарства унутрашњих послова о стању безбедности у Републици Србији, достављен Народној скупштини на њен захтев; врши контролу над радом служби безбедности, као и друга питања из области безбедности, у складу са законом.

Одбор има 17 чланова.

Члан 47.

Одбор за иностране послове разматра предлог закона, другог прописа и општег акта, као и друга питања из области: спољне политике, односа са другим државама и међународним организацијама, ратификације међународних уговора из области спољнополитичких односа; уређивања поступка закључивања и извршавања међународних уговора; заштите држављана Републике Србије и њихових интереса и интереса домаћих правних лица у иностранству.

Одбор планира спољнополитичке активности Народне скупштине и у вези с тим доноси одлуке. Када Одбор није у могућности да решава о овим питањима, одлуку доноси председник Народне скупштине.

Одбор може да обави разговоре са амбасадорима Републике Србије пре одласка на њихову дипломатску дужност.

Одбор има 17 чланова.

Члан 48.

Одбор за правосуђе и управу разматра предлог закона, другог прописа и општег акта и друга питања из области организације и поступања правосудних органа и органа за прекршаје, извршења кривичних санкција, међународне правне помоћи, организације и рада органа државне управе и вршења јавних овлашћења, организације власти, изборног система и удруживања грађана.

Одбор даје мишљење о предлозима одлука о избору председника судова и судија, јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца и других функционера у области правосуђа и управе одређених законом и подноси предлоге одлука о престанку њихове функције, односно разрешењу.

Одбор има 17 чланова.

Члан 49.

Одбор за међунационалне односе разматра предлог закона, другог прописа и општег акта и друга питања са становишта остваривања националних права и међунационалних односа у Републици.

Одбор има 21 члана.

Члан 50.

Одбор за односе са Србима изван Србије разматра питања из надлежности Народне скупштине која се односе на успостављање и одржавање веза и унапређивање односа са Србима који живе ван Републике Србије, у циљу доприноса њиховој борби за одбрану националног идентитета.

Одбор има 25 чланова.

Члан 51.

Одбор за развој и економске односе са иностранством разматра предлог закона, другог прописа и општег акта, као и друга питања из области: односа са међународним економским и финансијским организацијама; ратификације међународних уговора из области међународних економских односа; разматра планове и програме развоја; привредни развој и кредитно-монетарни и банкарски систем, систем у области економских односа са иностранством, привредне коморе, систем јавних служби, систем и развој у областима здравства, социјалне заштите, борачко-инвалидске заштите, друштвене бриге о деци и омладини, образовања, културе и заштите културних добара и физичке културе, политику и мере за усмеравање и подстицање развоја, укључујући и развој недовољно развијених подручја и питања робних резерви.

Одбор има 17 чланова.

Члан 52.

Одбор за финансије разматра предлог закона, другог прописа и општег акта и друга питања из области: система финансирања државних функција, пореза, такса и других дажбина, републичког буџета и завршног рачуна, зајмова, гаранција, игара на срећу, осигурања, имовинско-правних и облигационих односа, експропријације, као и друга питања из области финансија.

Одбор има 15 чланова.

Члан 53.

Одбор за индустрију разматра предлог закона, другог прописа и општег акта и друга питања из области индустрије, осим прехрамбене индустрије, развоја и производње свих видова енергије, као и из области рударства, геолошких и сеизмолошких истраживања.

Одбор има 15 чланова.

Члан 54.

Одбор за саобраћај и везе разматра предлог закона, другог прописа и општег акта и друга питања из области друмског, железничког, водног, ваздушног и поштанског саобраћаја и телекомуникација.

Одбор има 11 чланова.

Члан 55.

Одбор за урбанизам и грађевинарство разматра предлог закона, другог прописа и општег акта и друга питања из области урбанизма и просторног планирања, стамбено-комуналних делатности, грађевинарства, уређивања и коришћења градског грађевинског земљишта и премера и катастра земљишта.

Одбор има 11 чланова.

Члан 56.

Одбор за пољопривреду разматра предлог закона, другог прописа и општег акта и друга питања из области пољопривреде, шумарства, прехрамбене индустрије, водопривреде, ветеринарства, пољопривредног задругарства и развоја села.

Одбор има 15 чланова.

Члан 57.

Одбор за трговину и туризам разматра предлог закона, другог прописа и општег акта и друга питања из области трговине, угоститељства и туризма, занатских и других услужних делатности.

Одбор има 11 чланова.

Члан 58.

Одбор за приватизацију разматра предлог закона, другог прописа и општег акта и друга питања из области приватизације; разматра месечне извештаје министарства надлежног за послове приватизације о стању поступка приватизације, закљученим уговорима о продаји капитала, односно имовине, покренутим поступцима приватизације и раду субјеката надлежних за спровођење поступка приватизације и даје Народној скупштини мишљења и предлоге у вези са овим питањима.

Одбор има 15 чланова.

Члан 59.

Одбор за Косово и Метохију разматра сва питања везана за ову покрајину водећи рачуна, пре свега, о српским националним и државним интересима наше земље; предлаже Народној скупштини одговарајуће одлуке, декларације, резолуције и прати њихово спровођење или реализацију од стране одговарајућих органа и институција.

Одбор има 15 чланова.

Члан 60.

Одбор за здравље и породицу разматра предлог закона, другог прописа и општег акта и друга питања из области здравствене заштите, система и организације здравствене делатности, демографске политике и заштите породице.

Одбор има 15 чланова.

Члан 61.

Одбор за заштиту животне средине разматра предлог закона, другог прописа и општег акта и друга питања из области система заштите и унапређивања животне средине, очувања и развоја природних и радом створених вредности, рационалног коришћења, спречавања и отклањања загађивања природних ресурса, као и друге начине и изворе угрожавања животне средине, из области шумарства, ловства, рибарства и хидрометеорологије.

Одбор има 15 чланова.

Члан 62.

Одбор за просвету разматра предлог закона, другог прописа и општег акта и друга питања у области предшколског, основног и средњег образовања и васпитања, вишег и универзитетског образовања.

Одбор има 15 чланова.

Члан 63.

Одбор за омладину и спорт разматра предлог закона, другог прописа и општег акта, из области спорта и физичке културе, као и друга питања са становишта положаја младих.

Одбор има 11 чланова.

Члан 64.

Одбор за културу и информисање разматра предлог закона, другог прописа и општег акта и друга питања из области културе и јавног информисања.

Одбор има 15 чланова.

Члан 65.

Одбор за науку и технолошки развој разматра предлог закона, другог прописа и општег акта и друга питања из области научно-истраживачке делатности, развоја науке и примене научних достигнућа на универзитетима, научним институтима и у привреди, развоја нових технологија и њихове примене, стандардизације, мера и драгоцених метала и статистике.

Одбор има 15 чланова.

Члан 66.

Одбор за рад, борачка и социјална питања разматра предлог закона, другог прописа и општег акта и друга питања из области радних односа, заштите на раду, запошљавања, социјалне заштите, друштвене бриге о породици и деци, пензијско-инвалидског осигурања, заштите бораца ослободилачких ратова, војних инвалида и чланова њихових породица, заштите жртава фашистичког терора и цивилних жртава рата, као и друге облике социјалне заштите.

Одбор има 15 чланова.

Члан 67.

Одбор за представке и предлоге разматра представке и предлоге који су упућени Народној скупштини и предлаже Народној скупштини и надлежним органима мере за решавање питања садржаних у њима и о томе обавештава подносиоце уколико су то захтевали.

О својим запажањима поводом представки и предлога Одбор подноси извештај Народној скупштини најмање једном у току сваког редовног заседања.

Одбор има 15 чланова.

Члан 68.

Одбор за привредне реформе разматра планове и програме привредног развоја, разматра Предлог закона, другог прописа и општег акта и друга питања из области привредног система и економске политике и анализира и прати политику привредних реформи.

Одбор има 21 члана, од којих су 12 чланова представници следећих одбора Народне скупштине: Законодавног одбора, Одбора за развој и економске односе са иностранством, Одбора за финансије, Одбора за индустрију, Одбора за саобраћај и везе, Одбора за урбанизам и грађевинарство, Одбора за пољопривреду, Одбора за трговину и туризам, Одбора за приватизацију, Одбора за заштиту животне средине, Одбора за науку и технолошки развој и Одбора за рад, борачка и социјална питања. Осталих 9 чланова бирају се на начин прописан одредбама члана 24. овог пословника.

Члан 69.

Одбор за европске интеграције разматра предлог закона, других прописа и општих аката са становишта њихове прилагођености прописима Европске уније и Савета Европе.

Одбор разматра планове, програме, извештаје и информације о поступку стабилизације и придруживања Европској унији, прати реализацију стратегије придруживања и предлаже мере и покреће иницијативе за убрзавање реализације стратегије придруживања у оквиру надлежности Народне скупштине, предлаже мере за успостављање општег, националног споразума о стратегији придруживања европским интеграцијама и развија међународну сарадњу са одборима парламената других земаља у циљу бољег разумевања процеса придруживања и интеграције у Европску унију.

Одбор има 15 чланова.

Члан 70.

Одбор за смањење сиромаштва дефинише начин учешћа Народне скупштине у спровођењу националне стратегије за смањење сиромаштва; разматра предлог закона, другог прописа и општег акта и друга питања са становишта спровођења стратегије за смањење сиромаштва; надзире процес доношења и расподелу буџета у вези са применом стратегије; даје сугестије, примедбе и оцене реализације стратегије и ангажује се на институционализацији и учешћу представника грађана у процесу доношења одлука у вези стратегије.

Одбор има 15 чланова.

Члан 71.

Одбор за равноправност полова разматра предлог закона, другог прописа и општег акта са становишта унапређивања и постизања равноправности (родне једнакости) полова.

Одбор сагледава стање вођења политике, извршавање закона, других прописа и општих аката од стране Владе Републике Србије и других органа и функционера одговорних Народној скупштини, са становишта поштовања равноправности полова.

Одбор има 15 чланова.

Члан 72.

Одбор за локалну самоуправу разматра предлог закона, другог прописа и општег акта и друга питања која се односе на територијалну организацију Републике Србије и на уређење, избор, делокруг, финансирање и начин рада органа и служби јединица локалне самоуправе.

Одбор има 15 чланова.

Члан 73.

Административни одбор:

- припрема и предлаже прописе којима се уређују питања остваривања права и дужности народних посланика;
- доноси појединачне акте о статусним питањима народних посланика и функционера које бира или именује Народна скупштина, ако законом није другачије одређено;
- утврђује предлоге за обезбеђење средстава у буџету Републике за рад Народне скупштине, стара се о правилности коришћења тих средстава и о томе подноси извештај Народној скупштини;
- припрема и предлаже акте о организацији и раду Службе Народне скупштине, врши постављења;
- доноси акте о образовању Конкурсне и Жалбене комисије;
- доноси акт о радном ангажовању консултаната за стручне и административне послове посланичких група у Народној скупштини;
- усваја Правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Служби Народне скупштине Републике Србије;
- доноси одлуку о распореду радног времена у Служби Народне скупштине Републике Србије;
- доноси решења о платама секретара и заменика секретара Народне скупштине, као и државних службеника на положају у Народној скупштини;
- доноси акт о руковању материјалима, који се сматрају државном, службеном или војном тајном и чувању тог материјала у Народној скупштини и акт о унутрашњем реду у згради Народне скупштине, као и друге опште акте о начину остваривања појединих права и дужности народних посланика и запослених у Служби Народне скупштине, у складу са законом;
- одређује распоред седења народних посланика у сали за седнице, по посланичким групама;
- разматра захтеве за одобравање одређивања притвора судији и јавном тужиоцу и о томе подноси Народној скупштини извештај са предлогом одлуке;
- врши и друге послове одређене актима и захтевима Народне скупштине.

Одбор разматра:

- разлоге престанка мандата појединих народних посланика и о томе подноси Народној скупштини извештај са предлогом за доделу мандата новом народном посланику, на начин прописан законом;
- извештај Републичке изборне комисије и уверење о избору народног посланика и подноси Народној скупштини извештај са предлогом за потврђивање мандата;
- питања примене или ускраћивања имунитета народних посланика и других функционера, у случајевима предвиђеним Уставом;
- друга питања у вези са мандатно-имунитетним правима народних посланика.

Одбор прати примену овог пословника, разматра и даје предлоге за његове измене и допуне и даје мишљење Народној скупштини, на њен захтев, о примени појединих одредаба овог пословника.

Одбор има 15 чланова.

3. Анкетни одбори и комисије

Члан 74.

Анкетни одбори и комисије образују се за вршење посебних задатака одређених одлуком о њиховом образовању.

Члан 75.

Народна скупштина може образовати, из реда народних посланика, анкетне одборе ради сагледавања стања у одређеној области и утврђивања чињеница о појединим појавама или догађајима.

Одлуком о образовању анкетног одбора утврђује се састав и задатак одбора.

Анкетни одбор не може вршити истражне и друге судске радње.

Одбор има право да тражи од државних органа и од појединих организација податке, исправе и обавештења, као и да узима изјаве од појединаца које су му потребне.

Представници државних органа и организација, као и грађани, дужни су да дају истините изјаве, податке, исправе и обавештења у раду анкетног одбора.

После обављеног рада, анкетни одбор подноси Народној скупштини извештај са предлогом мера.

Анкетни одбор престаје са радом даном одлучивања о његовом извештају на седници Народне скупштине.

Члан 76.

Председник Народне скупштине, на предлог одбора или комисије, може ангажовати научне или стручне институције, као и поједине научне и стручне раднике, ради проучавања појединих питања из делокруга Народне скупштине.

4. Седница одбора

Члан 77.

Председник одбора сазива седницу и председава седницом одбора.

Председник одбора дужан је да сазове седницу одбора на захтев најмање трећине од укупног броја чланова одбора, односно трећине пуног састава одбора у смислу чл. 24. и 42. овог пословника, као и на захтев председника Народне скупштине. Ако то не учини у захтеваном року, седницу одбора сазива заменик председника одбора или председник Народне скупштине.

Сазив за седницу одбора садржи дан, час и место одржавања седнице и предлог дневног реда.

Дневни ред седнице утврђује одбор.

Расправа на седници одбора, према утврђеном дневном реду, води се без обзира на број присутних чланова одбора.

Обавештење о датуму, месту одржавања и предлогу дневног реда седнице одбора доставља се свим народним посланицима, посланичким групама и Влади, најмање пет дана пре одржавања седнице одбора. Изузетно, обавештење се може доставити и у краћем року, при чему је председник одбора дужан да на седници одбора образложи такав поступак.

Одбор може одржати седницу без утврђивања дневног реда ако се на њој обавља расправа у циљу обавештавања одбора о питањима из његовог делокруга.

Члан 78.

Седници одбора може присуствовати и учествовати у раду без права одлучивања и народни посланик који није члан одбора.

Кад се на седници одбора разматрају предлози закона и амандмани на предлоге закона, на седницу се позивају и подносиоци тих предлога и амандмана, односно њихови овлашћени представници.

У раду одбора учествују представници и повереници Владе.

У раду одбора могу, по позиву, учествовати и стручни и научни радници.

У извршавању послова из свог делокруга, одбор може, преко свог председника, тражити од министарства и другог републичког органа податке и информације од значаја за рад одбора.

Ради разматрања појединих питања из свог делокруга и припреме предлога о тим питањима, радно тело може образовати радне групе, у чији састав може одредити и научне и стручне раднике.

Радна група обавља послове за потребе одбора и не може самостално иступати.

Члан 79.

Одбор одлучује већином гласова присутних чланова на седници којој присуствује већина чланова одбора.

О предлогу закона на седници одбора најпре се води начелни претрес, а затим претрес у појединостима. Претрес у појединостима обавља се по члановима предлога закона на које су поднети амандмани и о амандманима којима се предлаже увођење нових одредаба, а у претресу могу да учествују: чланови одбора, предлагач закона или његов представник, представник Владе ако она није предлагач и подносилац амандмана или сваки народни посланик који присуствује седници одбора.

Након завршетка претреса, одбор подноси Народној скупштини извештај који садржи мишљење и предлоге одбора. Одбор одређује известиоца који по потреби на седници Народне скупштине образлаже извештај одбора.

На захтев појединог члана одбора, његово издвојено мишљење о предлогу акта у начелу, које је изложио на седници одбора, изнеће се у извештају одбора и он има право да га образложи на почетку претреса о предлогу одговарајућег акта на седници Народне скупштине.

Члан 80.

О раду на седници одбора води се записник.

Записник садржи основне податке о раду на седници, имена присутних и одсутних чланова одбора, имена других учесника седнице, усмене и писане предлоге, ставове одбора, резултате сваког гласања, свако издвојено мишљење, као и име известиоца кога је одредио одбор.

Усвојени записник потписују председник и секретар одбора.

На седницама Административног одбора и Законодавног одбора воде се стенографске белешке, односно врши се тонско снимање, а на седници другог одбора, уколико то одбор захтева.

Стенографске белешке, односно обрађени тонски снимак прилажу се уз записник и његов су саставни део.

Члан 81.

У раду анкетних одбора и комисија сходно се примењују одредбе овог пословника о раду одбора.

VI СЕДНИЦА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

1. Припремање и сазивање седнице

Члан 82.

Предлог дневног реда седнице Народне скупштине припрема председник Народне скупштине.

Члан 83.

У предлог дневног реда седнице Народне скупштине могу се уврстити само они предлози аката који су припремљени у складу са Уставом и овим пословником.

Члан 84.

Председник Народне скупштине писаним путем одређује дан, час и место одржавања седнице Народне скупштине, са предлогом дневног реда, најмање седам дана пре дана за који се сазива седница.

Изузетно, обавештење о времену и месту одржавања седнице и дневном реду може се доставити и у краћем року, при чему је председник Народне скупштине дужан да на почетку седнице образложи такав поступак.

Председник Народне скупштине може да одложи час, односно дан почетка седнице Народне скупштине уколико је на предлоге аката из предложеног дневног реда седнице поднет већи број амандмана које Влада и надлежни одбори не могу да размотре пре одређеног почетка седнице, о чему благовремено обавештава народне посланике.

У случају из претходног става не помера се рок за подношење амандмана, утврђен овим пословником.

Члан 85.

Седнице Народне скупштине на којима се води расправа о предлозима закона, плана развоја, просторног плана, буџета, завршног рачуна, Пословника, декларација, резолуција, препорука, одлука, закључака и аутентичних тумачења аката које доноси Народна скупштина, одржавају се уторком, средом и четвртком у времену од 10 до 18,00 часова са прекидом од једног сата.

Народна скупштина одлучује о предлозима закона, плана развоја, просторног плана, буџета, завршног рачуна, Пословника, декларација, резолуција, препорука, одлука, закључака и аутентичних тумачења аката које доноси Народна скупштина, у начелу, појединостима и у целини у Данима за гласање.

Председник Народне скупштине одређује Дане за гласање по завршетку расправе о свим тачкама дневног реда.

Изузетно, председник Народне скупштине може одлучити да се седница Народне скупштине одржи и другим данима, односно да Народна скупштина продужи рад и после 18,00 часова, уколико за то постоје оправдани разлози које председник саопштава народним посланицима.

Председник може продужити рад Народне скупштине и после 18,00 часова и то само до завршетка расправе у начелу, односно појединостима, о започетој тачки дневног реда.

О продужењу седнице после 18,00 часова, председник је дужан да обавести Народну скупштину најкасније до 16,00 часова на дан одржавања седнице за који предлаже продужење рада.

У току седнице, председник Народне скупштине може одлучити да се део седнице одржи и на другом месту, о чему обавештава народне посланике најкасније 24 часа пре почетка рада на том месту.

2. Отварање седнице и учешће на седници

Члан 86.

Председник Народне скупштине отвара седницу Народне скупштине и, на основу службене евиденције о присутности народних посланика, констатује број народних посланика који присуствују седници.

Уколико председник констатује да на почетку радног дана, у сали за седнице, није присутна најмање једна трећина народних посланика, седница се одлаже за један сат.

Уколико ни после померања почетка седнице од једног сата не постоје услови за почетак рада седнице Народне скупштине, седница се одлаже за наредни радни дан.

Расправа о појединим тачкама из утврђеног дневног реда седнице Народне скупштине води се без обзира на број присутних народних посланика.

Кворум за рад Народне скупштине у Данима за гласање, приликом усвајања записника са претходне седнице и утврђивања дневног реда, као и на конститутивној седници Народне скупштине, постоји ако је на седници Народне скупштине присутно најмање 126 народних посланика.

Кворум се утврђује применом електронског система за гласање на тај начин што је сваки посланик дужан да се идентификује приликом уласка у салу убацивањем идентификационе картице у посланичку јединицу.

Уколико систем за електронско гласање није у функцији, о чему председник Народне скупштине обавештава народне посланике, кворум се утврђује пребројавањем народних посланика.

Ако председник, односно овлашћени представник посланичке групе изрази сумњу у постојање кворума утврђеног применом електронског система за гласање, председник ставља на увид рачунарски извод присутних народних посланика.

Ако председник, односно овлашћени представник посланичке групе изрази сумњу у постојање кворума утврђеног пребројавањем народних посланика, може да затражи да се кворум утврди прозивањем народних посланика, о чему Народна скупштина одлучује без претреса.

Члан 87.

На седницама Народне скупштине, поред народних посланика, учествују чланови Владе, овлашћени представници других предлагача закона и директор Републичког секретаријата за законодавство, као и друга лица која председник Народне скупштине позове.

Седници Народне скупштине могу, на позив председника Народне скупштине, присуствовати председници страних држава, председници и чланови страних влада, делегације представничких тела страних држава, представници међународних организација, шефови дипломатских мисија и други гости.

Члан 88.

На почетку рада Народне скупштине, сваког дана када Народна скупштина заседа, председник Народне скупштине обавештава Народну скупштину о посланицима који су спречени да присуствују седници Народне скупштине, као и о томе ко је позван на седницу.

Истовремено, председник Народне скупштине даје потребна објашњења у вези са радом на седници и другим питањима.

3. Ток седнице

Члан 89.

Пре утврђивања дневног реда усваја се записник претходне седнице Народне скупштине. Уколико је записник претходне седнице уручен народним посланицима непосредно пре почетка седнице, усвајање записника ће се обавити наредног дана одржавања седнице, пре преласка на дневни ред.

Примедбе на записник се достављају у писаном облику Административном одбору.

Народна скупштина о записнику одлучује без расправе.

Члан 90.

Дневни ред седнице утврђује Народна скупштина.

Народни посланици, одбори и друга радна тела Народне скупштине и Влада могу предлагати измене и допуне предложеног дневног реда. Предлози се достављају председнику Народне скупштине, у писаној форми.

Предлози за проширење дневног реда предлозима аката који су, по одредбама овог пословника, испунили услове да се уврсте у дневни ред, достављају се најкасније три дана пре дана одређеног за одржавање седнице Народне скупштине, а предлози који се односе на избор, именовања, разрешења и престанак функције; повлачење појединих тачака из предложеног дневног реда; спајање расправе и за промену редоследа тачака, достављају се најкасније 24 часа пре одређеног почетка седнице Народне скупштине.

Ако је предлагач група народних посланика, у предлогу мора бити назначен један представник предлагача. Ако то није учињено, сматра се да је представник предлагача први потписани народни посланик.

При утврђивању дневног реда, Народна скупштина одлучује, следећим редом, о предлозима:

- за хитни поступак;
- да се поједине тачке повуку из предлога дневног реда;
- да се дневни ред прошири;
- за спајање расправе;
- за промену редоследа појединих тачака.

Члан 91.

О предложеним изменама и допунама дневног реда обавља се претрес у коме могу учествовати само:

- предлагач промене дневног реда, односно овлашћени представник групе предлагача;
- предлагач акта на који се промена односи, односно овлашћени представник групе предлагача аката, ако се захтева да предлог акта повуче из дневног реда.

Учешће у претресу може трајати најдуже три минута.

Члан 92.

Народна скупштина одлучује посебно о сваком предлогу за измену и допуну предложеног дневног реда.

Нове тачке које су унете у дневни ред на основу предлога за допуну дневног реда, предлога за спајање расправе или предлога за хитан поступак, увршћују се у дневни ред по редоследу предлагања, осим ако је предлагач предложио други редослед разматрања, о чему се Народна скупштина изјашњава без претреса.

О дневном реду у целини, Народна скупштина одлучује без претреса.

Члан 93.

По отварању претреса сваке тачке дневног реда седнице Народне скупштине, право да говоре по следећем редоследу и временском трајању, имају:

- предлагач акта, односно овлашћени представник групе предлагача акта, који добија реч кад је затражи и на њега се не односи ограничење у погледу трајања излагања;
- известилац надлежног одбора, који има право да говори једном у трајању до 10 минута, а у току претреса има право да добије још једном реч преко реда у трајању до пет минута, ако то захтева потреба претреса, о чему одлучује председник Народне скупштине;
- народни посланик који је на седници одбора издвојио мишљење, који има право да говори једном у трајању до пет минута;
- председник, односно представник посланичке групе, који има право да говори до 20 минута, с тим што ово време може поделити у два дела по 10 минута - за уводно излагање и завршну реч;
- народни посланици, наизменично, према томе да ли подржавају или оспоравају предлог, што наводе у пријави за реч.

Председник Владе и чланови Владе добијају реч кад је затраже и на њих се не односи ограничење у погледу трајања излагања. Секретар Републичког секретаријата за законодавство има иста права као чланови Владе, али само кад Народна скупштина претреса предлог закона који је за Владу припремио Републички секретаријат за законодавство, о чему Влада посебно обавештава Народну скупштину.

Народни посланици који нису чланови посланичких група међусобним договором одређују највише три учесника у расправи који имају право да говоре свако по једном до пет минута. Уколико се не постигне међусобни договор, право да говоре по једном до пет минута имају три народна посланика који се први пријаве за реч.

Пријаве за реч, са редоследом народних посланика, подносе посланичке групе и народни посланици који нису чланови посланичких група у писаном облику до отварања претреса, а остали учесници у расправи усмено по отварању претреса.

Члан 94.

Укупно време расправе у начелу за посланичке групе износи пет часова.

Време из става 1. овог члана распоређује се на посланичке групе сразмерно броју народних посланика чланова те посланичке групе.

Председник, односно представник посланичке групе, пре отварања претреса, има право да предложи дуже време расправе за посланичке групе од времена утврђеног у ставу 1. овог члана. О том предлогу Народна скупштина одлучује без претреса, под условом да седници присуствује најмање 126 народних посланика.

Члан 95.

Председник Народне скупштине даје реч народним посланицима према редоследу који је утврдила њихова посланичка група и до истека укупног времена расправе утврђеног за посланичку групу.

Уколико су за расправу пријављени народни посланици из више посланичких група, председник Народне скупштине даје им реч наизменично, тако да прво говори народни посланик који је члан бројчано најмање посланичке групе, па до бројчано највеће, све док има пријављених говорника.

Посланичка група не мора да користи време које има на располагању, односно не мора да га у потпуности искористи.

Члан 96.

Председник Народне скупштине, када председава седницом Народне скупштине, ако жели да учествује у претресу, препушта председавање једном од потпредседника Народне скупштине.

Члан 97.

Када утврди да нема више пријављених за учешће у претресу, председник Народне скупштине закључује претрес.

Члан 98.

Председник Народне скупштине прекида рад Народне скупштине када утврди недостатак кворума на седници Народне скупштине, док се кворум не обезбеди.

Председник Народне скупштине може одредити паузу у раду седнице Народне скупштине да би се извршиле потребне консултације или прибавило мишљење.

Председник Народне скупштине прекида рад Народне скупштине и у другим случајевима, ако то Народна скупштина закључи.

Председник Народне скупштине обавестиће народне посланике о наставку седнице.

Члан 99.

Када се обави разматрање свих тачака дневног реда и одлучивање по њима, председник Народне скупштине закључује седницу Народне скупштине.

Члан 100.

Народни посланик има право да усмено укаже на повреду у поступању председника Народне скупштине, односно председавајућег, уколико сматра да оно није у складу са одредбама овог пословника, а учињено је на седници Народне скупштине која је у току и то непосредно по учињеној повреди.

Народни посланик не може да укаже на повреду у поступању председника Народне скупштине, односно председавајућег, на коју је већ указано.

Председник Народне скупштине, односно председавајући, даје реч народном посланику који указује на повреду из става 1. овог члана, одмах по завршеном излагању претходног говорника, с тим што председници посланичких група имају предност.

Народни посланик је дужан да наведе који је члан овог пословника повређен поступањем председника Народне скупштине, односно председавајућег и да образложи у чему се састоји та повреда, с тим што може говорити најдуже до два минута.

Уколико сматра да повреда није учињена, председник Народне скупштине, односно председавајући је дужан да да објашњење, а уколико сматра да је повреда учињена, председник Народне скупштине, односно председавајући је дужан да учињену повреду отклони.

Ако и после објашњења председника Народне скупштине, односно председавајућег, народни посланик сматра да је повреда учињена, може захтевати, без права на образлагање, да се Народна скупштина, без претреса, о томе изјасни у Дану за гласање.

Председник Народне скупштине, односно председавајући, дужан је да народном посланику који се не придржава одредаба из ст. 1, 2, 4. и 6. овог члана или на други очигледан начин злоупотребљава права предвиђена овим чланом, изрекне мере предвиђене чл. 105, 106, 107. и 108. овог пословника.

У случају из става 7. овог члана председник Народне скупштине, односно председавајући, дужан је да време које је народни посланик користио злоупотребљавајући право из става 1. овог члана одузме од укупног времена које припада његовој посланичкој групи у претресу по текућој тачки дневног реда, уколико је његовој посланичкој групи преостало времена за претрес.

Ако народни посланик сматра да председник Народне скупштине до почетка седнице Народне скупштине није поступио у складу са одредбама овог пословника, има право да на то укаже председнику Народне скупштине у писаном облику, о чему председник Народне скупштине, односно председавајући, на седници Народне скупштине обавештава народне посланике и даје објашњење.

Ако и после објашњења председника Народне скупштине, односно председавајућег из става 9. овог члана, народни посланик сматра да је повреда учињена, може захтевати, без права на образлагање, да се Народна скупштина, без претреса, о томе изјасни у Дану за гласање.

Члан 101.

Уколико се народни посланик у свом излагању на седници Народне скупштине увредљиво изрази о народном посланику из друге посланичке групе, наводећи његово име и презиме или функцију, односно погрешно протумачи његово излагање, народни посланик на кога се излагање односи, има право на реплику.

Уколико се увредљиви изрази односе на посланичку групу, односно политичку странку чији народни посланици припадају тој посланичкој групи, у име посланичке групе право на реплику има председник посланичке групе.

Одлуку у случајевима из ст. 1. и 2. овог члана, доноси председник Народне скупштине.

Реплика не може трајати дуже од три минута.

Члан 102.

Нико не сме прићи говорници док му председник Народне скупштине то не дозволи.

Нико не може да говори на седници Народне скупштине, пре него што затражи и добије реч од председника Народне скупштине.

Члан 103.

Говорник може да говори само о питању које је на дневном реду.

Нико не може прекидати говорника нити га опомињати, осим председника Народне скупштине у случајевима предвиђеним овим пословником.

За време говора народних посланика или других учесника у претресу није дозвољено добацивање, односно ометање говорника на други начин као и сваки други поступак који угрожава слободу говора.

Члан 104.

Народни посланици дужни су да поштују достојанство Народне скупштине.

Народни посланици дужни су да се једни другима обраћају са уважавањем.

Није дозвољено коришћење увредљивих израза, као ни изношење чињеница и оцена које се односе на приватни живот других лица.

4. Одржавање реда на седници

Члан 105.

О реду на седници Народне скупштине стара се председник Народне скупштине.

Због повреде реда на седници, председник Народне скупштине може да изрекне мере: опомену, одузимање речи или удаљење са седнице.

На основу мере из става 2. овог члана Административни одбор изриче и новчану казну у складу са одредбама члана 109. овог пословника.

Евиденцију о изреченим мерама из става 2. овог члана води секретар Народне скупштине.

Члан 106.

Опомена се изриче народном посланику:

- који је пришао говорници, без дозволе председника Народне скупштине;
- који говори пре него што је затражио и добио реч;
- који, и поред упозорења председника Народне скупштине, говори о питању које није на дневном реду;
- ако прекида говорника у излагању или добацује, односно омета говорника, или на други начин угрожава слободу говора;
- ако износи чињенице и оцене које се односе на приватни живот других лица;
- ако употребљава псовке и увредљиве изразе;
- ако другим поступцима нарушава ред на седници или поступа противно одредбама овог пословника.

Члан 107.

Мера одузимања речи изриче се народном посланику коме су претходно изречене две мере опомене, а који и после тога чини повреду Пословника из члана 106. овог пословника.

Народни посланик коме је изречена мера одузимања речи дужан је да се, без одлагања, удаљи са говорнице. У супротном председник Народне скупштине искључује озвучење, а по потреби одређује паузу.

Мера одузимања речи не односи се на право народног посланика на реплику у даљем току седнице.

Члан 108.

Мера удаљења са седнице изриче се народном посланику који и после изречене мере одузимања речи омета или спречава рад на седници, не поштује одлуку председника Народне скупштине о изрицању мере одузимања речи, или наставља да чини друге прекршаје у смислу члана 106. овог пословника, као и у другим случајевима одређеним овим пословником.

Мера удаљења са седнице може се изрећи народном посланику и без претходно изречених мера, у случају физичког напада, односно другог сличног поступка којим се угрожава физички или морални интегритет учесника седнице, у згради Народне скупштине.

Народни посланик коме је изречена мера удаљења са седнице дужан је да се одмах удаљи из сале у којој се седница одржава.

Уколико народни посланик одбије да се удаљи са седнице Народне скупштине, председник Народне скупштине ће наложити служби овлашћеној за одржавање реда у згради Народне скупштине да тог посланика удаљи са седнице и одредити паузу до извршења мере удаљења.

Народни посланик коме је изречена мера удаљења са седнице сматра се неоправдано одсутним.

Члан 109.

Народни посланик коме је изречена опомена, кажњава се новчаном казном у висини од 3.000 динара.

Народни посланик коме су у току исте седнице изречене две опомене, кажњава се новчаном казном у висини од 8.000 динара.

Народни посланик коме је одузета реч, кажњава се новчаном казном у висини од 16.000 динара.

Народни посланик коме је изречена мера удаљења са седнице, кажњава се новчаном казном у висини од 32.000 динара.

Уколико је народном посланику изречено више мера за повреду реда на седници Народне скупштине, новчане казне се не сабирају, већ се примењује само највиша новчана казна.

Члан 110.

Одлуку о новчаној казни за народног посланика доноси Административни одбор.

Народном посланику на сталном раду новчана казна се одузима од његових примања за текући месец, односно за текући и наредни месец уколико је удаљен са седнице Народне скупштине.

Народном посланику који није на сталном раду у Народној скупштини новчана казна се одузима од његових примања у Народној скупштини (разлика између плате народног посланика на сталном раду у Народној скупштини и зараде коју остварује у радном односу или пензије, односно посланички додатак), за текући месец, односно и за наредне месеце ако су месечна примања народног посланика која остварује у Народној скупштини мања од износа новчане казне, док се не достигне укупна сума новчане казне.

Народни посланик, који је новчано кажњен због опомене или одузимања речи, има право на накнаду трошкова за коришћење аутомобила, за исхрану и хотелски смештај, а народни посланик, који је новчано кажњен због удаљавања са седнице, има право на накнаду трошкова за коришћење аутомобила, у складу са актом Административног одбора.

Члан 111.

Ако председник Народне скупштине редовним мерама не може да одржи ред на седници, одредиће паузу у трајању потребном да се успостави ред.

Члан 112.

Мере опомене и одузимања речи примењују се за седницу на којој су изречене.

Мера удаљења са седнице примењује се за наредних 20 дана заседања (рада) Народне скупштине, од дана удаљења, односно на седницу на којој је изречена ова мера, ако седница траје дуже од 20 дана заседања (рада) Народне скупштине.

Члан 113.

Одредбе овог пословника о реду на седници Народне скупштине примењују се и на све друге учеснике на седници, поред народних посланика, а сходно се примењују на седницама одбора и других радних тела Народне скупштине.

5. Записник

Члан 114.

О раду на седници Народне скупштине води се записник.

Записник обухвата главне податке о раду на седници, нарочито о предлозима о којима се расправљало, са именима учесника у расправи, о закључцима који су на седници прихваћени и о резултату гласања о појединим питањима и о изреченим мерама.

Битни делови изјаве народног посланика, који је на седници издвојио мишљење, уносе се у записник на његов захтев.

На седници Народне скупштине воде се стенографске белешке, у којима се, у тексту, сваких десет минута обележава косим заградама, а ток седнице снима се на магнетофону. У стенографске белешке уноси се текст у изреченом облику, без икаквог изостављања речи и израза. Право је сваког народног посланика да оствари увид у стенографске белешке, односно магнетофонски запис, на његов захтев. Стенографске белешке достављају се посланичким групама најкасније наредног дана. Ако народни посланик жели да ауторизује текст свог излагања, дужан је да то учини у року од три дана од дана одржавања седнице.

Усвојени записник потписују председник и секретар Народне скупштине.

Усвојеном записнику прилаже се копија материјала који је био разматран на седници.

О записнику се стара секретар Народне скупштине.

VII ПОСЕБНА СЕДНИЦА

Члан 115.

Народна скупштина може одржати посебну седницу.

Посебну седницу сазива председник Народне скупштине.

Посебна седница сазива се ради усвајања предлога устава, проглашења устава и закона за спровођење устава, ради полагања заклетве председника Републике, кад кандидат за председника Владе излаже програм и предлаже чланове Владе, ради полагања заклетве председника и чланова Владе, као и ради полагања заклетве изабраних лица која, у складу са законом, заклетву полажу пред Народном скупштином.

Посебна седница се може сазвати и да би се Народној скупштини обратио председник стране државе или владе, представник парламента стране државе или представник међународне организације.

Посебна седница се може сазвати по једном у току редовног заседања, у вези са извештајем органа, односно тела који се, у складу са законом, подноси Народној скупштини.

Члан 116.

Дневни ред посебне седнице утврђује председник Народне скупштине.

У погледу начина и рока у коме се народним посланицима доставља обавештење о времену и месту одржавања посебне седнице, сходно се примењују одредбе Пословника које се односе на сазивање седнице Народне скупштине.

VIII ОДЛУЧИВАЊЕ

1. Опште одредбе

Члан 117.

Народна скупштина одлучује гласањем народних посланика, у складу са Уставом, законом и овим пословником.

Члан 118.

Народни посланици гласају „за“ предлог, „против“ предлога, или се уздржавају од гласања.

2. Јавно гласање

Члан 119.

Народна скупштина одлучује јавним гласањем: употребом електронског система за гласање, дизањем руке или прозивком.

Члан 120.

Јавно гласање употребом електронског система за гласање врши се на начин одређен овим пословником.

Дизањем руку гласа се, на начин одређен овим пословником, и то само ако систем за електронско гласање није у функцији, ако се седница одржава у просторији у којој нема таквог система или ако Народна скупштина претходно о томе одлучи.

На захтев народног посланика, Народна скупштина може, без претреса, одлучити да се гласа прозивком, на начин одређен овим пословником.

Члан 121.

Гласање употребом електронског система врши се притискањем одређених тастера, уз претходно убацивање идентификационе картице, коју има сваки народни посланик, у уређај испред седишта (посланичка јединица).

Време за гласање употребом електронског система износи 15 секунди.

По истеку овог времена, председник Народне скупштине закључује гласање и саопштава резултат гласања.

Одлука се сматра донетом ако је за њу гласало више од половине идентификованих народних посланика, односно Уставом предвиђена већина.

Резултати сваког гласања приказују се на мониторима у сали Народне скупштине.

Рачунарски извод сваког гласања доставља се посланичким групама, на њихов захтев, као и информативној служби Народне скупштине, ради стављања на увид представницима средстава јавног информисања.

Члан 122.

Народни посланици дужни су да користе искључиво своје идентификационе картице, као и да се идентификују при уласку у салу убацивањем картице у посланичку јединицу, односно, да се одјаве приликом напуштања сале.

За народног посланика који користи идентификациону картицу другог народног посланика, односно на други начин злоупотребљава електронски систем за гласање, председник Народне скупштине предлаже меру удаљења са седнице, а гласање у којем је злоупотреба извршена биће поништено и одмах ће се приступити идентификацији и поновном гласању.

Члан 123.

Народни посланици дужни су да идентификационе картице носе са собом при изласку из сале Народне скупштине.

Ако народни посланик напусти салу Народне скупштине и остави у посланичкој јединици, односно поред ње, своју идентификациону картицу, Служба Народне скупштине одмах ће ту картицу доставити секретару Народне скупштине. Картица ће бити враћена народном посланику по уласку у салу.

Члан 124.

Народни посланик дужан је да нестанак своје идентификационе картице одмах пријави секретару Народне скупштине.

Народном посланику који не донесе идентификациону картицу или је изгуби у току трајања седнице Народне скупштине, Служба Народне скупштине издаће привремену картицу, о чему ће обавестити Народну скупштину.

Привремену картицу народни посланик враћа секретару Народне скупштине одмах после завршетка седнице за коју му је привремена картица дата на коришћење.

Члан 125.

Ако се гласа дизањем руке, народни посланици прво се изјашњавају - ко је за предлог, затим - ко је против предлога, и на крају - ко се уздржава од гласања.

Посланичка група може одредити једног свог члана за контролу пребројавања гласова.

Након обављеног гласања, председник Народне скупштине закључује гласање и саопштава резултат гласања.

Одлука се сматра донетом ако је за њу гласало више од половине присутних народних посланика, односно Уставом предвиђена већина.

Члан 126.

Ако Народна скупштина одлучи да се гласа прозивком, секретар Народне скупштине прозива народне посланике по азбучном реду презимена, а сваки прозвани народни посланик изговара реч „за“, „против“, или „уздржан“. Председник Народне скупштине понавља име и презиме народног посланика који је гласао и његову изјаву, односно утврђује да је одсутан или да не жели да гласа.

Секретар Народне скупштине записује изјаву народног посланика или његову одсутност, уз његово име и презиме на списку.

Одлука се сматра донетом ако је за њу гласало више од половине народних посланика који су приступили гласању, односно Уставом утврђена већина.

Ако Народна скупштина одлучи да се гласа прозивком у поступку избора у коме је предложено два или више кандидата народни посланици који приступају гласању изговарају пуно име и презиме кандидата за које гласају.

3. Тајно гласање

Члан 127.

Народна скупштина одлучује тајним гласањем, кад је то предвиђено законом, овим пословником или посебном одлуком Народне скупштине.

Тајно се гласа употребом електронског система за гласање или гласачким листићима, о чему одлуку доноси Народна скупштина.

Ако се тајно гласа гласачким листићима, штампа се 250 гласачких листића.

Гласачки листићи су исте величине, облика и боје, а оверени су печатом Народне скупштине.

За свако поновљено гласање, гласачки листићи штампају се у другој боји.

Члан 128.

За штампање и печаћење гласачких листића образује се посебна комисија, коју чини по један представник сваке посланичке групе, а док се не образују посланичке групе, комисију чини по један, најмлађи, народни посланик са четири изборне листе које су добиле највећи број посланичких места.

Председник комисије је најстарији народни посланик из реда чланова комисије.

Комисија саставља записник који потписују сви чланови комисије.

Рад комисије завршава се предајом гласачких листића и потписаног записника руководиоцу гласања.

Гласачки листић садржи предлог о коме се одлучује и опредељење „за“ и „против“. На дну гласачког листића, реч „за“ је на левој, а реч „против“ на десној страни. Народни посланик гласа тако што заокружује реч „за“ или реч „против“.

Члан 129.

Приликом избора и именовања, на гласачким листићима кандидати се наводе редоследом утврђеним на листи кандидата. Испред имена сваког кандидата ставља се редни број.

Гласање се врши заокруживањем редног броја испред имена кандидата за кога народни посланик гласа.

Гласати се може за највише онолико кандидата колико се бира, и то између кандидата чија су имена наведена на гласачком листићу.

Члан 130.

Тајним гласањем руководи председник Народне скупштине, коме у раду помажу потпредседници Народне скупштине и секретар Народне скупштине (у даљем тексту: комисија за гласање).

Члан 131.

Народном посланику уручује се гласачки листић тако што прилази столу председника, пошто је претходно прозван. Председник Народне скупштине уручује народном посланику гласачки листић, а секретар Народне скупштине означава код имена и презимена народног посланика у списку да му је гласачки листић уручен. Председник Народне скупштине, пре почетка гласања, одређује време трајања гласања.

Кад народни посланик попуни гласачки листић, прилази месту где се налази гласачка кутија и убацује у њу гласачки листић, а секретар Народне скупштине, код имена и презимена посланика у списку, означава да је народни посланик гласао.

Гласачка кутија мора бити празна и од провидног материјала.

По истеку времена гласања, председник Народне скупштине закључује гласање.

Члан 132.

Пошто је гласање завршено, комисија за гласање утврђује резултат гласања у истој просторији у којој је гласање и обављено.

Пре отварања гласачке кутије, пребројаће се неуручени гласачки листићи и ставити у посебан коверат, који ће бити запечаћен.

Члан 133.

Утврђивање резултата гласања обухвата податке о броју:

- уручених гласачких листића;
- употребљених гласачких листића;
- неупотребљених гласачких листића;
- неважећих гласачких листића;
- важећих гласачких листића;
- гласова „за“ и гласова „против“, односно, ако се приликом избора или именовања гласа о више кандидата за исту функцију, гласова које су добили поједини кандидати.

Утврђивање резултата гласања обухвата и констатацију да је предлог изгласан, или да није изгласан прописаном већином, односно, кад се у избору и именовању гласа о два или више кандидата за исту функцију, који кандидат је изабран, односно именован.

Члан 134.

Неважећим гласачким листићем, уколико законом није другачије уређено, сматра се непопуњени гласачки листић и гласачки листић из кога се не може са сигурношћу утврдити за који је предлог народни посланик гласао.

Приликом гласања о избору и именовању, неважећим гласачким листићем сматра се гласачки листић на коме је заокружен већи број кандидата од броја који се бира, односно именује.

Члан 135.

О утврђивању резултата гласања саставља се записник који потписују сви чланови комисије за гласање.

Председник Народне скупштине објављује резултат гласања на седници Народне скупштине.

IХ ПОСТУПАК ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА И ДРУГИХ АКАТА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

1. Акти које доноси Народна скупштина

Члан 136.

Народна скупштина доноси: закон, буџет, план развоја, просторни план, завршни рачун, пословник, декларацију, резолуцију, препоруку, одлуку, закључак и аутентично тумачење акта који доноси.

2. Предлагање закона

Члан 137.

Право предлагања закона, других прописа и општих акта имају Влада, сваки народни посланик, скупштина аутономне покрајине или најмање 15.000 бирача.

Члан 138.

Овлашћени предлагач закона подноси предлог закона у облику у коме се закон доноси, са образложењем.

Образложење мора да садржи:

- уставни основ,
- разлоге за доношење закона,
- објашњење основних правних института и појединачних решења,
- процену износа финансијских средстава потребних за спровођење закона,
- општи интерес због кога се предлаже повратно дејство, ако предлог закона садржи одредбе за које се предвиђа повратно дејство,
- преглед одредаба закона које се мењају, односно допуњују, ако се предлаже закон о изменама, односно допунама.

Предлагач закона, по правилу, наводи у образложењу закона и основ у законодавству Европске уније и општеприхваћеним правилима међународног права.

Ако је предлагач закона група народних посланика, уз предлог мора бити назначен један представник предлагача. Ако то није учињено, сматра се да је представник предлагача први потписани народни посланик.

Члан 139.

Предлог закона који је упућен Народној скупштини председник Народне скупштине, одмах по пријему, доставља народним посланицима, надлежним одборима и Влади, ако она није предлагач.

Ако предлог закона није припремљен у складу са овим пословником, председник Народне скупштине затражиће од предлагача да предлог закона усклади са одредбама овог пословника, при чему ће прецизно навести у чему се састоји та неусклађеност.

Предлагач закона може у року од 15 дана да поднесе предлог закона усклађен са одредбама овог пословника или да, у случају неслагања са мишљењем председника Народне скупштине, затражи, писаним путем, да се Народна скупштина о том питању изјасни. Народна скупштина дужна је да се о том питању изјасни на првој наредној седници, пре преласка на дневни ред, без претреса. Пре одлучивања, предлагач закона има право да образложи свој став у времену не дужем од пет минута.

Ако предлагач закона не поступи у складу са одредбама става 3. овог члана, предлог закона сматра се повученим.

Члан 140.

Предлог закона, припремљен у складу са одредбама овог пословника, може се уврстити у дневни ред седнице Народне скупштине у року не краћем од 15 дана и не дужем од 60 дана, од дана његовог подношења.

У изузетним случајевима, рок од 60 дана може бити прекорачен, али не дуже од 30 дана, а председник Народне скупштине обавестиће народне посланике о разлозима прекорачења рока.

Рокови из става 1. овог члана мирују кад Народна скупштина није у редовном заседању.

Члан 141.

Предлог закона, пре разматрања у Народној скупштини, разматрају надлежни одбори и Влада, ако није предлагач закона.

Надлежни одбори и Влада, ако није предлагач закона, у својим извештајима, односно мишљењу, могу предложити Народној скупштини да прихвати или не прихвати предлог закона у начелу.

Уколико надлежни одбори и Влада предложе прихватање закона у начелу, дужни су да наведу да ли закон прихватају у целини или са изменама које предлажу у форми амандмана.

Народној скупштини надлежни одбори и Влада достављају извештаје, односно мишљење, по правилу у року не краћем од пет дана, пре дана почетка седнице Народне скупштине, на којој се предлог закона разматра.

Уколико надлежни одбори не доставе извештаје, односно Влада мишљење о предлогу закона, предлог закона ће се разматрати и без тих извештаја односно мишљења.

Члан 142.

О предлогу закона најпре се води начелни претрес.

Народна скупштина може одлучити да обави заједнички начелни претрес о више предлога закона који су на дневном реду исте седнице, а међусобно су условљени или су решења у њима међусобно повезана, с тим што се одлучивање о сваком предлогу обавља посебно.

По завршеном начелном претресу, Народна скупштина прелази на начелни претрес о предлогу закона, односно јединствени претрес о предлогу другог акта, из осталих тачака дневног реда, а затим прелази на претрес у појединостима. Изузетно, када се ради о предлогу закона о буџету Републике Србије, по завршеном начелном претресу Народна скупштина прелази на претрес у појединостима.

Од завршеног начелног претреса до отварања претреса предлога закона у појединостима мора да прође најмање 24 часа.

У времену између завршеног начелног претреса и отварања претреса предлога закона у појединостима, надлежни одбори могу да поднесу амандмане на предлог закона.

Члан 143.

Претрес у појединостима обавља се по члановима на које су поднети амандмани и о амандманима којима се предлаже уношење нових одредаба, при чему укупно време за претрес у појединостима за посланичке групе износи исто колико је износило и укупно време за начелни претрес предлога закона, односно за заједнички начелни претрес више предлога закона за посланичке групе.

Укупно време претреса у појединостима за посланичке групе распоређује се на посланичке групе сразмерно броју народних посланика чланова те посланичке групе.

Председници, односно овлашћени представници посланичких група за укупни претрес у појединостима имају додатно време од 15 минута за посланичку групу, које се не рачуна у укупно време за претрес у појединостима за посланичке групе.

Сваки подносилац амандмана има право да образложи свој амандман у трајању до два минута, с тим да укупно трајање претреса у појединостима по овом основу не може бити дуже од десет часова.

Уколико је један амандман заједно поднело више народних посланика право да образложи овај амандман у име подносилаца има само један од потписаних народних посланика и то у трајању до два минута.

Уколико више народних посланика из исте посланичке групе поднесе амандмане који су по својој садржини истоветни, сматраће се да се ради о једном истом амандману који је поднело више народних посланика заједно и примениће се одредба из става 5. овог члана.

Предлагач закона, односно овлашћени представник предлагача закона има право да по сваком амандману говори до два минута, с тим да укупно трајање претреса у појединостима по овом основу не може бити дуже од три часа.

Народни посланици који нису чланови посланичких група међусобним договором одређују највише три учесника у претресу у појединостима који имају право да говоре свако по једном до пет минута.

Уколико се не постигне међусобни договор, право да говоре по једном до пет минута имају три народна посланика која се прва пријаве за реч.

Члан 144.

Када се заврши претрес предлога закона у појединостима, право на завршну реч има предлагач, односно овлашћени представник предлагача.

Члан 145.

Предлагач закона има право да повуче предлог закона из процедуре све до завршетка претреса предлога закона на седници Народне скупштине.

Народна скупштина, на образложени предлог предлагача, може да одлучи да повуче одређену тачку из дневног реда седнице која је у току, све до почетка претреса те тачке на седници Народне скупштине, под условом да седници присуствује најмање 126 народних посланика.

Члан 146.

Народна скупштина одлучује о предлозима закона, плана развоја, просторног плана, буџета, завршног рачуна, Пословника, декларација, резолуција, препорука, одлука, закључака и аутентичних тумачења аката које доноси Народна скупштина у начелу, појединостима и целини у Дану за гласање.

Ако је предложени акт прихваћен у начелу, Народна скупштина одлучује о амандманима.

Када предлог закона садржи одредбе за које се предвиђа повратно дејство, приликом гласања о тим одредбама, Народна скупштина ће посебно одлучити да ли за то дејство постоји општи интерес.

Ако Народна скупштина усвоји више амандмана, може застати са усвајањем предлога закона у целини и затражити од Законодавног одбора да, у сарадњи са предлагачем закона, изврши правно-техничку редакцију текста предлога закона, односно затражити од надлежног одбора да усагласи усвојене амандмане међусобно и са текстом предлога закона.

У случају из става 4. овог члана, народним посланицима достављају се извештаји надлежног и Законодавног одбора о насталој несагласности и подноси амандман којим се те несагласности отклањају.

Након одлучивања о амандманима, Народна скупштина приступа гласању о предлогу закона у целини.

3. Амандман

Члан 147.

Предлог за измену и допуну предлога закона - амандман подноси се председнику Народне скупштине у писаном облику, са образложењем, почев од дана достављања предлога закона, а најкасније пет дана пре дана одређеног за одржавање седнице за коју је предложено разматрање тог предлога закона, осим ако се седница Народне скупштине закаже у року краћем од рока предвиђеног Пословником, када је рок за подношење амандмана до почетка прве начелне расправе на седници Народне скупштине.

Подносилац амандмана не може да, сам или заједно са другим народним посланицима, поднесе више амандмана на исти члан предлога закона.

Члан 148.

Поднете амандмане председник Народне скупштине упућује предлагачу закона, народним посланицима, надлежним одборима и Влади.

Законодавни одбор ће неблаговремене, непотпуне и амандмане са увредљивом садржином одбацити, о чему ће Народној скупштини поднети извештај.

Одбачени амандмани не могу бити предмет расправе и о њима се не гласа.

Члан 149.

Предлагач закона, надлежни одбори и Влада, дужни су да, пре седнице Народне скупштине, размотре амандмане који су поднети на предлог закона и да Народну скупштину обавесте за које амандмане предлажу да их Народна скупштина прихвати, а за које да их одбије.

Члан 150.

У току гласања у појединостима, амандмане у писаном облику могу да подносе предлагач закона, надлежни одбори, односно Влада, само ако је потреба за амандманом настала услед претходног прихватања неког другог амандмана.

Члан 151.

Народна скупштина у Данима за гласање, након усвајања предлога закона у начелу, одлучује о поднетим амандманима по редоследу чланова предлога закона.

Ако је поднето више амандмана на исти члан предлога закона, прво се одлучује о амандману којим се предлаже брисање одредбе тога члана, а затим о амандману којим се предлаже измена целог члана.

Амандмани које је поднео предлагач закона, а које су прихватили надлежни одбори и Влада, као и амандмани које су прихватили предлагач закона, надлежни одбори и Влада, постају саставни део предлога закона и о њима Народна скупштина посебно не одлучује.

Народна скупштина посебно одлучује о сваком амандману који предлагач закона, надлежни одбор или Влада нису прихватили.

4. Поступак за ратификацију међународног уговора и другог споразума

Члан 152.

Предлог закона о ратификацији међународног уговора или другог споразума садржи и текст међународног уговора чија се ратификација предлаже.

Предлог закона о ратификацији међународног уговора или другог споразума мора бити образложен.

Образложење садржи разлоге због којих се предлаже ратификација међународног уговора, односно другог споразума, да ли се међународним уговором, односно другим споразумом стварају финансијске обавезе у његовом извршавању, као и процену потребних финансијских средстава за његово извршавање.

На поступак за доношење закона о ратификацији међународног уговора, односно другог споразума, сходно се примењују одредбе овог пословника о поступку за доношење закона, с тим што се води јединствен претрес.

5. Доношење буџета

Члан 153.

Буџет Републике за наредну годину доноси се најкасније до краја другог редовног заседања Народне скупштине.

Предлог закона о буџету Републике (у даљем тексту: предлог буџета), са образложењем, подноси Влада.

Образложење предлога буџета садржи:

- уставни основ за доношење буџета;
- образложење предлога потребних средстава по корисницима буџета (расходи);
- образложење структуре прихода републичког буџета.

Члан 154.

Пре претреса на седници Народне скупштине, предлог буџета разматрају одбори Народне скупштине и своје извештаје, са образложеним предлозима, достављају Одбору за финансије.

Одбор за финансије разматра предлог буџета и извештаје појединих одбора и о томе доставља извештај Народној скупштини.

Члан 155.

Предлог буџета претреса се на седници Народне скупштине, у начелу и у појединостима.

Гласање о предлогу буџета у начелу, појединостима и у целини обавља се у Данима за гласање.

Председник Народне скупштине може да одреди Дане за гласање о предлогу буџета у току седнице не чекајући да се заврши расправа у начелу и појединостима по осталим тачкама дневног реда.

Члан 156.

Измене и допуне буџета Републике у току године врше се према одредбама овог пословника којима је уређен поступак за доношење буџета.

Члан 157.

Уколико одредбама овог одељка није другачије одређено, у погледу поступка за доношење буџета, сходно се примењују одредбе овог пословника о поступку за доношење закона.

6. Доношење плана развоја и просторног плана

Члан 158.

Предлог плана развоја подноси Влада, са образложењем и потребном документацијом.

Пре претреса на седници Народне скупштине, предлог плана развоја разматрају одбори Народне скупштине и своје извештаје, са образложеним предлозима, достављају Одбору за развој и економске односе са иностранством.

Одбор за развој и економске односе са иностранством разматра предлог плана развоја и извештаје појединих одбора и о томе доставља извештај Народној скупштини.

Члан 159.

Предлог просторног плана подноси Влада, са образложењем и потребном документацијом.

Пре претреса на седници Народне скупштине, предлог просторног плана разматрају одбори Народне скупштине и своје извештаје, са образложеним предлозима, достављају Одбору за урбанизам и грађевинарство.

Одбор за урбанизам и грађевинарство разматра предлог просторног плана и извештаје појединих одбора и о томе доставља извештај Народној скупштини.

Члан 160.

Уколико одредбама овог одељка није другачије одређено, у погледу поступка за доношење плана сходно се примењују одредбе овог пословника о поступку за доношење закона.

7. Доношење аутентичног тумачења закона

Члан 161.

Предлог за доношење аутентичног тумачења закона може да поднесе овлашћени предлагач закона.

Ако Законодавни одбор оцени да је предлог оправдан, сачињава предлог аутентичног тумачења и доставља га подносиоцу предлога и Народној скупштини.

Ако Законодавни одбор оцени да предлог није оправдан, о томе обавештава подносиоца предлога и Народну скупштину.

Народна скупштина одлучује о предлозима Законодавног одбора из ст. 2. и 3. овог члана.

Ако Народна скупштина не прихвати став Законодавног одбора да аутентично тумачење није оправдано, задужиће Законодавни одбор да сачини предлог аутентичног тумачења.

Члан 162.

Уколико одредбама овог одељка није другачије одређено, у погледу поступка за доношење аутентичног тумачења закона и других аката које доноси Народна скупштина, сходно се примењују одредбе овог пословника о поступку за доношење закона.

8. Доношење других општих аката

Члан 163.

Предлог пословника, декларације, резолуције, препоруке, одлуке или закључка може поднети предлагач закона, у писаном облику, са образложењем.

Предлог акта из става 1. овог члана претходно се доставља народним посланицима и о њему се отвара јединствен претрес.

У поступку доношења других прописа и општих аката које доноси Народна скупштина, сходно се примењују одредбе овог пословника о доношењу закона уколико то за поједине врсте аката овим пословником није другачије одређено.

9. Хитни поступак

Члан 164.

Закон се може, изузетно, донети и по хитном поступку.

По хитном поступку може да се донесе само закон којим се уређују питања и односи настали услед околности које нису могле да се предвиде, а недоношење закона по хитном поступку могло би да проузрокује штетне последице по живот и здравље људи, безбедност земље и рад органа и организација.

Предлагач закона је дужан да, у писаном образложењу предлога закона, наведе штетне последице које би настале због недоношења овог закона по хитном поступку.

Члан 165.

Предлог закона за чије се доношење предлаже хитни поступак може се ставити на дневни ред седнице Народне скупштине ако је поднет најкасније 24 часа пре одређеног почетка те седнице.

Предлог закона којим се уређују питања из области одбране и безбедности, за чије се доношење предлаже хитни поступак, може се ставити на дневни ред седнице Народне скупштине и ако је поднет на дан одржавања седнице, два часа пре одређеног почетка те седнице, а ако је предлагач Влада, предлог закона може се ставити на дневни ред и ако је поднет у току седнице Народне скупштине под условом да седници присуствује најмање 126 народних посланика.

У току седнице Народне скупштине изузетно се може, по хитном поступку, на дневни ред седнице ставити и предлог за избор, именовање и разрешење и престанак функције, предлог за одобравање одређивања притвора судији и јавном тужиоцу, као и предлог за изгласавање неповерења Влади или поједином њеном члану, на образложени предлог овлашћеног предлагача, под условом да седници присуствује најмање 126 народних посланика. Председник Народне скупштине заказује Дан за гласање о предлогу за одобравање одређивања притвора судији и јавном тужиоцу, односно о предлогу за изгласавање неповерења Влади или поједином њеном члану, одмах по завршетку расправе о тој тачки, не чекајући да се заврши расправа о осталим тачкама дневног реда.

О сваком предлогу за стављање на дневни ред аката по хитном поступку, Народна скупштина претходно одлучује, без претреса, приликом утврђивања дневног реда, односно у току седнице, одмах по пријему предлога под условом да седници присуствује најмање 126 народних посланика.

Председник Народне скупштине дужан је да предлог закона, за чије се разматрање предлаже хитни поступак, достави народним посланицима и Влади, ако она није предлагач, одмах по пријему.

Кад Народна скупштина прихвати предлог да се закон разматра по хитном поступку, она одређује рок у коме ће надлежни одбори поднети извештаје, као и рок у коме ће Влада ако она није предлагач закона дати мишљење о предлогу закона.

Члан 166.

Уколико надлежни одбори не доставе извештаје, односно Влада мишљење о предлогу закона, предлог закона ће се разматрати и без тих извештаја односно мишљења.

Амандман на предлог закона који се разматра по хитном поступку може се подносити најкасније до почетка претреса предлога закона.

О амандманима се изјашњавају предлагач закона, надлежни одбори и Влада.

10. Изворници и објављивање аката Народне скупштине

Члан 167.

На изворник закона, другог прописа и општег акта Народне скупштине и на изворник аутентичног тумачења ставља се печат Народне скупштине.

Изворником закона, односно другог прописа и општег акта или аутентичног тумачења сматра се текст закона, односно другог прописа и општег акта или аутентичног тумачења, усвојен на седници Народне скупштине.

Изворник закона, односно другог прописа и општег акта Народне скупштине и аутентичног тумачења чува се у Народној скупштини.

О изради изворника, стављању печата, чувању и евиденцији изворника стара се секретар Народне скупштине.

Члан 168.

Акти из члана 136. овог пословника, које доноси Народна скупштина, објављују се у „Службеном гласнику Републике Србије“.

О објављивању закона, других прописа и општих аката Народне скупштине и аутентичних тумачења стара се секретар Народне скупштине.

Секретар Народне скупштине, на основу изворног текста закона, другог прописа и општег акта или аутентичног тумачења, даје исправке грешака у објављеном тексту закона, другог прописа и општег акта или аутентичног тумачења.

X ВАНРЕДНО ЗАСЕДАЊЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

Члан 169.

Председник Народне скупштине доставља захтев за ванредно заседање народним посланицима и Влади и одређује време када ће се Народна скупштина састати.

Члан 170.

На ванредном заседању Народна скупштина ради по унапред утврђеном дневном реду који је доставио подносилац захтева за одржавање ванредног заседања.

Редослед разматрања тачака дневног реда не може се мењати без сагласности представника предлагача, на чији је захтев ванредно заседање заказано.

Члан 171.

На ванредном заседању примењују се одредбе овог пословника о редовном заседању, ако одредбама овог поглавља није другачије одређено.

XI ИМУНИТЕТ

Члан 172.

Народни посланик, у складу са Уставом, ужива имунитет од дана верификације до дана престанка мандата.

Захтев за одобрење одређивања притвора за народног посланика и захтев за одобрење покретања кривичног поступка или другог поступка у коме се може изрећи казна затвора, надлежни орган подноси председнику Народне скупштине, који га упућује Административном одбору. Одбор је дужан да свој извештај, са предлогом, поднесе Народној скупштини.

О одржавању седнице Административног одбора на којој се разматра питање његовог имунитета, народни посланик посебно се обавештава.

Члан 173.

Народна скупштина, на предлог Административног одбора, може успоставити имунитетно право народном посланику који се није позвао на имунитет, ако је то потребно ради вршења посланичке функције.

Ако Народна скупштина не да одобрење за гоњење народног посланика према коме је одређен притвор, притвор ће се укинути, а народни посланик пустити на слободу.

Ако Народна скупштина установи имунитетно право народног посланика који се није позвао на имунитет, поступак против њега ће се обуставити.

Члан 174.

Поступак против народног посланика може се водити само за дело у вези са којим је Народна скупштина дала одобрење.

XII ЈАВНОСТ РАДА

Члан 175.

Седнице Народне скупштине и њених одбора су јавне.

Седнице Народне скупштине и њених одбора могу бити затворене за јавност у случајевима одређеним законом, ако то предложи Влада, одбори или најмање 20 народних посланика. Предлог мора бити образложен. О том предлогу гласа се у Народној скупштини, без претреса.

Члан 176.

Представници штампе и других средстава јавног информисања, у складу са прописима о унутрашњем реду у Народној скупштини, имају слободан приступ седницама Народне скупштине и њених одбора, ради обавештавања јавности о њиховом раду.

Члан 177.

Представници средстава јавног информисања могу да користе стенографске белешке Народне скупштине, а кад њих цитирају, морају да назначе да ли су излагања ауторизована.

Члан 178.

Представницима средстава јавног информисања стављају се на располагање предлози закона, других прописа и општих аката, као и информативни и документациони материјал о питањима из рада Народне скупштине и њених одбора.

Ради стварања услова за рад, представницима средстава јавног информисања обезбеђују се потребни услови за праћење рада на седницама Народне скупштине и њених одбора.

Услови за рад наведени у овом члану, обезбеђују се у складу са посебним актима које доноси Административни одбор.

Члан 179.

Службено саопштење за штампу и друга средства јавног обавештавања саставља одговарајућа служба Народне скупштине, а одобрава председник Народне скупштине или лице које он овласти.

Конференцију за штампу у Народној скупштини може да одржи сваки народни посланик.

XIII ПОСТУПАК ЗА ИЗБОР И РАЗРЕШЕЊЕ ФУНКЦИОНЕРА КОЈЕ БИРА НАРОДНА СКУПШТИНА

Члан 180.

Предлог за избор председника и судија Уставног суда и обавештење Уставног суда о постојању разлога за престанак функције, односно за разрешење судије Уставног суда, председник Народне скупштине доставља народним посланицима.

О овим предлозима отвара се претрес на седници Народне скупштине.

Народна скупштина одлучује о избору, односно разрешењу или престанку функције сваког судије Уставног суда појединачно, тајним гласањем, уколико не одлучи да гласање буде јавно, и о својим одлукама обавештава председника Републике и Уставни суд.

Члан 181.

Образложене предлоге одлука о: избору председника судова, судија, јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, уз обавештавање и о осталим кандидатима који нису предложени Народној скупштини, које је поднео овлашћени предлагач, председник Народне скупштине доставља народним посланицима.

О предлозима из става 1. овог члана отвара се претрес на седници Одбора за правосуђе и управу и седници Народне скупштине.

У току претреса на седници Одбора за правосуђе и управу и седници Народне скупштине, народни посланик може оспорити предлог за избор појединих носилаца јавних функција у области правосуђа и државне управе, при чему ово оспоравање мора бити изричито и образложено.

О предлогу за избор сваког од оспорених кандидата Народна скупштина одлучује појединачно, а о предлогу за избор кандидата који нису оспорени одлучује у целини, јавним гласањем. Уколико је предложен само један кандидат, Народна скупштина одлучује о том предлогу одлуке у целини.

Члан 182.

Предлог одлуке о престанку функције, односно разрешењу председника судова, судија, јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, као и других функционера у области правосуђа и управе, подноси Одбор за правосуђе и управу, на основу обавештења надлежних органа.

На поступак за престанак функције и разрешење председника судова, судија, јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, као и других функционера у области правосуђа и управе, сходно се примењују одредбе овог пословника о њиховом избору.

Члан 183.

Образложени предлог за избор, именовање и разрешење других функционера одређених законом, Народној скупштини подносе овлашћени предлагачи.

Уколико законом није одређен овлашћени предлагач за избор функционера кога бира Народна скупштина, предлог ће поднети надлежни одбор Народне скупштине.

XIV ОДНОС НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ И ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ

1. Полагање заклетве председника Републике

Члан 184.

Кад председник Републике, сагласно Уставу, полаже заклетву пред Народном скупштином, заклетва се полаже читањем наглас Уставом утврђеног текста заклетве. После прочитаног текста, председник Републике потписује текст заклетве.

2. Предлагање кандидата за одређене функције

Члан 185.

Предлог кандидата за председника Владе, председник Републике доставља председнику Народне скупштине у писаном облику, са образложењем. Уз предлог се доставља и сагласност кандидата за председника Владе да прихвата кандидатуру у писаном облику.

Члан 186.

Предлог за кандидате за председника и судије Уставног суда, председник Републике доставља председнику Народне скупштине у писаном облику, са образложењем. Уз предлог се доставља и сагласност кандидата за председника и судије Уставног суда да прихватају кандидатуру, у писаном облику.

3. Проглашавање закона и подношење аката на потврду

Члан 187.

Председник Народне скупштине одмах, а најкасније у року од два дана по доношењу, доставља закон председнику Републике, ради проглашавања указом.

Ако председник Републике у Уставом утврђеном року захтева да Народна скупштина поново гласа о закону, председник Народне скупштине тај захтев одмах доставља народним посланицима и ставља закон на дневни ред прве наредне седнице Народне скупштине.

Председник Народне скупштине поново изгласани закон у Народној скупштини одмах доставља председнику Републике, ради проглашавања указом.

Члан 188.

Ако председник Републике у Уставом утврђеном року не потпише указ о проглашењу закона, који је донела Народна скупштина, нити захтева да Народна скупштина поново гласа о закону који је донела, председник Народне скупштине о томе обавештава народне посланике.

4. Оставка и опозив председника Републике

Члан 189.

Кад председник Републике поднесе оставку и о томе обавести председника Народне скупштине и јавност, председник Народне скупштине ово обавештење одмах доставља народним посланицима и обавештава их да, у складу са Уставом, преузима вршење дужности председника Републике до избора председника Републике. Истовремено, председник Народне скупштине расписује изборе за председника Републике.

5. Обавештавање председника Републике о седницама Народне скупштине

Члан 190.

Председник Народне скупштине обавештава председника Републике о одржавању седница Народне скупштине.

XV ОДНОС НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ И ВЛАДЕ

1. Избор Владе

Члан 191.

Предлог кандидата за председника Владе, председник Народне скупштине, одмах по пријему, доставља народним посланицима.

Члан 192.

Кад кандидат за председника Владе на седници Народне скупштине износи свој програм и предлаже састав Владе, о кандидату за председника Владе, изнетом програму и кандидатима за чланове Владе, отвара се претрес.

Члан 193.

Одмах по завршетку претреса, председник Народне скупштине заказује Дан за гласање о предлогу за председника и чланове Владе. О предлогу за председника и чланове Владе одлучује се у целини, тајним гласањем, осим ако Народна скупштина не одлучи да се гласање обави јавно.

Влада је изабрана, ако је за њен избор гласала већина од укупног броја народних посланика.

Ако Влада не буде изабрана, цео поступак се понавља.

Члан 194.

После избора Владе, председник, потпредседници и министри полажу заклетву читањем наглас текста утврђеног законом, а потписани текст заклетве предају председнику Народне скупштине.

2. Представљање Владе у Народној скупштини

Члан 195.

Право и дужност представљања Владе у Народној скупштини, приликом разматрања свих питања из њене надлежности, има председник Владе.

Влада одређује чланове Владе који је представљају по поједином питању које је на дневном реду седнице Народне скупштине, односно на седници њеног одбора.

Представници Владе на седницама Народне скупштине и њених одбора могу бити само чланови Владе и секретар Републичког секретаријата за законодавство кад је на дневном реду седнице Народне скупштине предлог закона који је за Владу припремио Републички секретаријат за законодавство.

Представници Владе учествују у раду Народне скупштине у складу са овлашћењима утврђеним законом.

Члан 196.

Ради давања стручних и других објашњења, на седници одбора Народне скупштине, Влада може одредити своје поверенике.

Члан 197.

Уз предлог закона, другог прописа или општег акта, или уз други материјал који подноси Народној скупштини, Влада обавештава Народну скупштину о својим представницима и повереницима за седнице Народне скупштине и њених одбора.

Члан 198.

Ради остваривања права и дужности Владе у Народној скупштини, Народна скупштина и њени одбори обавештавају Владу и надлежна министарства о својим седницама и о питањима која се разматрају на тим седницама.

3. Посланичко питање

а) Начин постављања посланичког питања и одговори

Члан 199.

Народни посланик има право да постави посланичко питање поједином министру или Влади, из њихове надлежности.

Посланичко питање мора бити јасно формулисано.

Посланичко питање упућује се надлежном министру или Влади.

Посланичко питање поставља се у писаном облику или усмено, с тим да излагање посланика који поставља питања не може да траје дуже од три минута.

Посланичко питање може се поставити и између две седнице Народне скупштине, у писаном облику, преко председника Народне скупштине који га доставља надлежном министру или Влади.

Председник Народне скупштине упозориће народног посланика, који поставља посланичко питање, ако питање није постављено у складу са одредбама овог пословника, односно ако није упућено надлежном органу.

Члан 200.

Посланичка питања постављају се Влади, у присуству чланова Владе, сваког последњег четвртка у месецу на седници која је у току, у времену од 16 до 19 часова за које време се прекида рад по дневном реду.

Изузетно, за време ванредног заседања, на седници Народне скупштине могу се постављати посланичка питања и другог дана у месецу, ако подносилац захтева за ванредно заседање то предвиди у свом захтеву.

Члан 201.

На усмено постављено посланичко питање, Влада односно министар, морају одмах усмено одговорити. Ако је за давање одговора потребна одређена припрема, они то морају одмах образложити, а одговор народном посланику доставити у писаном облику, у року од осам дана од дана када је питање постављено.

Писани одговор Владе, односно надлежног министра, доставља се народним посланицима.

Изузетно, ако је у припреми одговора на посланичко питање потребно утврдити одређене чињенице чије утврђивање захтева дуже време или сложенију анализу, рок за давање одговора на посланичко питање може се продужити, али не више од 30 дана.

Члан 202.

После датог одговора на посланичко питање, народни посланик који је поставио питање има право да, у трајању од највише пет минута, коментарише одговор на своје питање или да постави допунско питање. По добијању одговора на допунско питање, народни посланик има право да се изјасни о одговору у трајању од највише пет минута.

Члан 203.

Ако одговор на посланичко питање садржи податке који представљају државну, војну или службену тајну, министар, односно Влада, могу предложити да се одговор саслуша без присуства јавности.

б) Посланичка питања у вези са актуелном темом

Члан 204.

Председник Народне скупштине, на предлог посланичке групе, најмање једанпут у току месеца одређује дан када ће поједини министри у Влади одговарати на посланичка питања у вези са неком актуелном темом.

Члан 205.

Предлог посланичке групе упућује се председнику Народне скупштине у писаном облику и мора да садржи прецизно навођење актуелне теме о којој ће се постављати питања, име и презиме надлежног министра, односно функцију другог одговорног лица које треба да одговара на питања.

Ако предлог не садржи све елементе из става 1. овог члана, председник Народне скупштине затражиће од предлагача да уреди предлог, при чему ће навести у чему се састоји неуредност.

Ако предлагач не уреди предлог у року од три дана, неуредан предлог се неће разматрати. У том случају председник Народне скупштине нема обавезу да позове министра.

Уредан предлог посланичке групе председник Народне скупштине одмах доставља народним посланицима и надлежном министру.

Члан 206.

Посланичка група доставља предлог из члана 205. овог пословника најкасније три дана пре дана одређеног за одговарање министра на посланичка питања.

Уколико је поднето више предлога посланичких група, председник Народне скупштине одређује редослед тема према времену пристизања уредних предлога.

Члан 207.

Одговарање на посланичка питања може трајати најдуже 180 минута, а обавља се без обзира на број присутних народних посланика у сали за седнице. Уколико у предвиђеном времену није одговорено на сва посланичка питања, председник Народне скупштине може одредити и други дан када ће министар одговарати на та питања.

Члан 208.

Право да постављају питања надлежном министру имају сви народни посланици и то према редоследу пријављивања по теми која је на дневном реду, а до истека укупног времена за постављање питања и давање одговора. Народни посланици подносе председнику Народне скупштине пријаве за постављање питања у писаном облику до почетка одговарања министра на постављена питања, а усмено у току трајања одговарања. Један посланик може да постави највише три питања.

Члан 209.

Време у оквиру кога народни посланик усмено поставља питање износи најдуже три минута.

Надлежни министар се обраћа Народној скупштини најдуже пет минута како би одговорио на питање.

После одговора надлежног министра, народни посланик који је поставио питање може да постави још највише два потпитања, у укупном трајању до три минута. Надлежни министар даје одговор у укупном трајању до пет минута.

Након тога, право на постављање питања имају и други народни посланици према редоследу пријава, на начин одређен у ст. 1. и 3. овог члана.

Члан 210.

У данима када министри одговарају на посланичка питања обезбеђује се директан телевизијски пренос.

Члан 211.

У току трајања постављања питања и давања одговора, сходно се примењују одредбе Пословника Народне скупштине Републике Србије, с тим што нису дозвољене реплике и указивања на повреду Пословника (чл. 100. и 101. Пословника).

4. Поверење Влади и оставка Владе

Члан 212.

Најмање 20 народних посланика може поднети предлог да се изгласа неповерење Влади или поједином њеном члану.

Предлог се подноси председнику Народне скупштине у писаном облику.

У предлогу мора бити наведен разлог због кога се предлаже изгласавање неповерења.

У предлогу мора бити назначен један представник предлагача. Уколико то није учињено, сматра се да је представник предлагача први потписани посланик.

Председник Народне скупштине овај предлог одмах доставља председнику Владе, односно њеном члану и народним посланицима.

Члан 213.

Седница Народне скупштине на којој ће се расправљати о поверењу Влади или поједином њеном члану, одржава се најраније по истеку рока од три дана, а најкасније 15 дана после дана подношења предлога за изгласавање неповерења.

На почетку седнице, представник предлагача има право да образложи предлог за покретање питања поверења Влади, а председник Владе, односно њен члан, има право да да одговор.

На расправу о питању поверења Влади или поједином њеном члану примењују се одредбе овог пословника које се односе на трајање начелне расправе приликом разматрања предлога закона.

Одмах по завршетку расправе о поверењу Влади, председник Народне скупштине заказује Дан за гласање.

Предлог да се изгласа неповерење Влади или поједином њеном члану не може се поново поднети у току истог заседања Народне скупштине.

Члан 214.

Влада поставља питање свог поверења у Народној скупштини у писаном облику и има право да га образложи.

Питање поверења, у име Владе, поставља председник Владе.

Предлог за разрешење појединог члана Владе, председник Владе подноси у писаном облику председнику Народне скупштине и има право да га образложи.

У поступку одлучивања о поверењу Влади, покренутом од стране Владе, односно разрешења појединог члана Владе, сходно се примењују одредбе овог пословника које се односе на поступак поводом постављања питања поверења Влади од стране народних посланика.

Члан 215.

Кад Народна скупштина изгласа неповерење Влади, односно члану Владе, доноси одлуку о разрешењу, а председник Народне скупштине о томе одмах обавештава председника Републике.

Члан 216.

Влада или члан Владе, подноси оставку, у писаном облику, председнику Народне скупштине и има право да је образложи.

Оставка председника Владе повлачи оставку Владе.

О оставци Владе председник Народне скупштине одмах обавештава председника Републике и народне посланике, а о оставци члана Владе обавештава председника Владе и народне посланике.

Народна скупштина на првој наредној седници, констатује без претреса да је Влада, односно члан Владе, поднео оставку, и о томе се не одлучује.

Члан 217.

Влада, односно члан Владе, као и сваки од народних посланика који су потписали предлог да се изгласа неповерење Влади, имају право да повуку свој предлог за разрешење, односно оставку, све до доношења одлуке о разрешењу, односно констатовања оставке.

Ако предлог да се изгласа неповерење Влади, односно поједином њеном члану, повуку народни посланици, тако да број народних посланика који су предложили да се изгласа неповерење Влади или поједином њеном члану постане мањи од 20, предлог се сматра повученим.

5. Интерпелација у вези са радом Владе

Члан 218.

Најмање 50 народних посланика може да поднесе интерпелацију на Владу или министра за претресање одређеног питања у вези са радом Владе или министарства.

У току једног заседања Народне скупштине може да се поднесе највише пет интерпелација.

Члан 219.

Интерпелација се подноси у писаном облику.

Интерпелација мора да садржи јасно и сажето формулисано питање које треба да се размотри, предлог како ће се претрес поводом интерпелације завршити, образложење на највише две куцане стране, као и име овлашћеног представника подносилаца интерпелације.

Интерпелацију потписују народни посланици који су је поднели.

Члан 220.

Текст интерпелације мора да буде усклађен са одредбама овог пословника.

Интерпелација се подноси председнику Народне скупштине који је одмах доставља Административном одбору ради утврђивања усклађености интерпелације са одредбама овог пословника.

Уколико текст интерпелације садржи увредљиве или друге изразе недостојне Народне скупштине и народних посланика, Административни одбор затражиће од предлагача интерпелације да је ускладе са одредбама овог пословника у року од 15 дана.

Ако предлагач у овом року не усклади текст интерпелације са датим примедбама, сматраће се да је интерпелација повучена.

Члан 221.

По добијеном извештају Административног одбора, председник Народне скупштине интерпелацију доставља народним посланицима и председнику Владе.

Члан 222.

Влада разматра интерпелацију и доставља председнику Народне скупштине свој став поводом интерпелације најкасније у року од 30 дана од дана пријема интерпелације.

Председник Народне скупштине став Владе, поводом интерпелације, одмах доставља народним посланицима.

Члан 223.

Интерпелација се ставља на дневни ред прве наредне седнице Народне скупштине, која се мора одржати најкасније 15 дана од дана достављања става Владе поводом интерпелације.

Ако Влада не достави став поводом интерпелације у року предвиђеном у члану 222. став 1. овог пословника, интерпелација се, као последња тачка, ставља на дневни ред прве наредне седнице Народне скупштине, која се мора одржати најкасније 15 дана по истеку тог рока.

Председник Народне скупштине може предложити да се интерпелација стави на дневни ред седнице Народне скупштине која је у току, као последња тачка, о чему Народна скупштина одлучује без претреса.

Народна скупштина може да одлучи да се интерпелација разматра на посебној седници Народне скупштине.

Члан 224.

Представник подносилаца интерпелације има право да на седници Народне скупштине образложи интерпелацију.

Председник Владе, односно министар на кога се интерпелација односи, дужан је да на седници Народне скупштине изнесе став Владе поводом интерпелације.

На рад седнице Народне скупштине, на којој се разматра интерпелација, сходно се примењују одредбе овог пословника које се односе на претрес предлога закона.

Члан 225.

Претрес поводом интерпелације може се завршити заузимањем става о питању покренутом интерпелацијом или гласањем о преласку на наредну тачку дневног реда.

Ако је предложено да се претрес поводом интерпелације заврши гласањем о преласку на наредну тачку дневног реда без заузимања става о питању покренутом интерпелацијом, председник Владе има право да се изјасни о том предлогу. Ако се председник Владе сагласи са тим предлогом, а постоје и други предлози, прво ће се гласати о том предлогу.

Ако се предлог из става 2. овог члана не прихвати, о осталим предлозима Народна скупштина се изјашњава по редоследу њиховог подношења.

Члан 226.

Претрес поводом интерпелације мора се завршити на седници на којој је започет.

Поднета интерпелација може се повући до преласка на гласање поводом те интерпелације.

Интерпелација о истом питању не може се поново поднети у току истог заседања Народне скупштине.

6. Извештавање Народне скупштине о раду Владе

Члан 227.

Влада извештава Народну скупштину о свом раду, а нарочито о вођењу политике, о извршавању закона, других прописа и општих аката, о остваривању плана развоја и просторног плана и о извршавању буџета Републике.

Влада подноси извештај Народној скупштини кад то Народна скупштина затражи или по сопственој иницијативи, а најмање једанпут годишње.

Народна скупштина може, на предлог појединог одбора, без претреса, закључити да од Владе затражи извештај о раду Владе, односно извештај којим ће Влада обавестити Народну скупштину о питањима вођења политике, извршавања закона, других прописа и општих аката, у одређеној области.

Извештај Владе председник Народне скупштине, одмах по пријему, доставља народним посланицима, ради упознавања.

Народна скупштина може да одлучи, на предлог одбора који је размотрио извештај Владе, да се разматрање извештаја обави и на седници Народне скупштине.

XVI ОДНОС НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ И УСТАВНОГ СУДА

Члан 228.

Народна скупштина разматра обавештења Уставног суда о стању и проблемима остваривања уставности и законитости у Републици, мишљења и указивања Уставног суда на потребу доношења и измена закона и предузимања других мера ради заштите уставности и законитости.

Народна скупштина може окончати ово разматрање преласком на дневни ред или доношењем одговарајућег закључка.

Народна скупштина може обавестити Уставни суд о својим закључцима донетим поводом разматрања обавештења, мишљења и указивања Уставног суда.

Члан 229.

Предлог овлашћеног предлагача и решење о покретању поступка за оцену уставности закона, односно уставности и законитости другог прописа или општег акта који је донела Народна скупштина, председник Народне скупштине доставља Законодавном одбору и Влади.

Законодавни одбор разматра предлог овлашћеног предлагача и решење о покретању поступка за оцену уставности закона, односно уставности и законитости другог прописа или општег акта, у року који не може бити краћи од 15 дана.

Ако Законодавни одбор сматра да предлог овлашћеног предлагача не треба прихватити, због тога што је, по мишљењу Одбора, акт чија се уставност, односно законитост оспорава у складу са Уставом, односно законом, обавестиће Уставни суд о свом ставу и о разлозима за неприхватање предлога.

Ако Законодавни одбор нађе да има места преиспитивању решења садржаних у закону чија се уставност оспорава, предложиће Народној скупштини да размотри предлог за оцену уставности тог закона и закључак да Влада или надлежно министарство припреми предлог за измену или допуну тог закона.

Народна скупштина може затражити од Уставног суда да застане са поступком, до одређеног рока, ради измене или допуне оспореног закона.

XVII ПРАВА И ДУЖНОСТИ НАРОДНИХ ПОСЛАНИКА

Члан 230.

Народни посланик дужан је да учествује у раду Народне скупштине.

Народном посланику не може се ускратити улазак и боравак у згради Народне скупштине.

Члан 231.

Народни посланик који се налази на сталном раду у Народној скупштини Републике Србије дужан је да приликом утврђивања кворума, као и у току рада седнице, буде присутан на седници Народне скупштине.

Народном посланику из става 1. овог члана, који неоправдано одсуствује приликом утврђивања кворума или у току рада на седници Народне скупштине, одузеће се статус посланика на сталном раду у Народној скупштини Републике Србије.

Члан 232.

Председник Народне скупштине може да одобри народном посланику одсуство са седнице, о чему обавештава Народну скупштину.

Члан 233.

Народни посланик остварује право на плату, односно накнаду и на друге трошкове за обављање посланичке функције, које утврђује Народна скупштина, на предлог Административног одбора.

Члан 234.

Народни посланик има право да буде обавештен о свим питањима потребним за вршење функције народног посланика.

Ради потпунијег обавештавања, народним посланицима се редовно достављају службене публикације Народне скупштине и информативни и документациони материјали о питањима која су на дневном реду седнице Народне скупштине и о другим питањима из делокруга Народне скупштине.

Члан 235.

Народни посланик има право да тражи обавештења и објашњења од председника Народне скупштине, председника одбора Народне скупштине, министара и функционера у другим републичким органима и организацијама, о питањима из оквира права и дужности ових функционера, из надлежности органа на чијем се челу налазе, а која су му потребна за остваривање функције народног посланика, осим на седници Народне скупштине.

Изузетно, председник, односно овлашћени представник посланичке групе право из става 1. овог члана може остварити и на седници Народне скупштине, усмено у једном обраћању, у трајању до пет минута уторком и четвртком, и то одмах након отварања седнице и утврђивања броја народних посланика који присуствују седници, а пре преласка на даљу расправу.

Председник Народне скупштине, односно председавајући, даје реч пријављеним председницима, односно овлашћеним представницима посланичких група, почевши од представника бројчано најмање посланичке групе па до бројчано највеће посланичке групе.

Лица из става 1. овог члана дужна су да тражено обавештење, односно објашњење у писаном облику доставе народном посланику у року од 15 дана.

Члан 236.

Служба Народне скупштине обезбеђује, у оквиру својих задатака, услове за вршење функције народног посланика, и на њихово тражење:

- пружа им стручну помоћ у изради предлога које они подносе Народној скупштини и одборима Народне скупштине и помаже им у вршењу других послова поверених од стране одбора и Народне скупштине,
- обезбеђује им коришћење „Службеног гласника Републике Србије“, као и допунске документације за поједина питања која су на дневном реду Народне скупштине и одбора Народне скупштине,
- даје им стручна објашњења о појединим проблемима на које наилазе у току рада Народне скупштине,
- стара се о обезбеђењу техничких услова за њихов рад и врши канцеларијске и друге послове за њихове потребе.

Служба Народне скупштине припрема, за потребе надлежних одбора, текстове предлога закона, у складу са чланом 146. овог пословника.

Члан 237.

Народном посланику се, за рад у Народној скупштини, омогућује коришћење библиотеке и документације.

Народни посланик има право да користи просторије које су му стављене на располагање, за рад и за састанке са грађанима, у складу са прописима о унутрашњем реду у Народној скупштини.

Члан 238.

Народном посланику се, после извршене верификације мандата, издаје посебна легитимација.

У легитимацији се наводе имунитетна права и друга права која народни посланик може да остварује на основу легитимације.

Административни одбор прописује садржину, облик и начин издавања легитимације и вођења евиденције издатих легитимација.

Члан 239.

Народни посланик подноси оставку у писаном облику и предаје је председнику Народне скупштине.

Председник Народне скупштине оставку одмах доставља народним посланицима.

Члан 240.

У Народној скупштини у службеној употреби је српски језик и ћириличко писмо.

Народни посланик има право да на седницама Народне скупштине говори и да писане документе у раду Народне скупштине, предвиђене овим пословником, подноси на свом матерњем језику.

Народни посланик који има намеру да се у раду Народне скупштине служи матерњим језиком у смислу става 2. овог члана, било стално, било у одређеном случају, дужан је да о томе благовремено обавести секретара Народне скупштине, како би се обезбедило превођење његовог усменог излагања или докумената које је поднео, на српски језик.

XVIII РАСПУШТАЊЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

Члан 241.

Кад председник Републике, на образложени предлог Владе, који је достављен и народним посланицима, одлучи да се Народна скупштина распусти, одлуку о томе доставља председнику Народне скупштине.

Кад бирачи не прихвате предлог Народне скупштине да се опозове председник Републике, Народна скупштина распушта се даном објављивања коначних резултата гласања бирача о опозиву.

Даном распуштања Народне скупштине, председник Народне скупштине расписује изборе за Народну скупштину.

XIX РАД НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ ЗА ВРЕМЕ РАТНОГ СТАЊА, НЕПОСРЕДНЕ РАТНЕ ОПАСНОСТИ И ВАНРЕДНОГ СТАЊА

Члан 242.

Одредбе овог пословника примењују се у раду Народне скупштине у случају ратног стања, непосредне ратне опасности, или ванредног стања, уколико овим пословником и другим општим актима Народне скупштине није другачије одређено.

Члан 243.

Председник Народне скупштине, у случају ратног стања, непосредне ратне опасности или ванредног стања:

- одређује време и место одржавања седнице Народне скупштине,
- одлучује о начину позивања народних посланика на седницу и начину и роковима достављања материјала за ту седницу,
- може, по потреби, одредити посебан начин вођења, издавања и чувања стенографских бележака и записника са седнице Народне скупштине и њених одбора,
- може одредити да се предлози закона и други општи акти и други материјали не стављају на располагање средствима јавног информисања, док Народна скупштина другачије не одлучи,
- одлучује о начину рада и извршавања задатака Службе Народне скупштине,
- обавештава председника Републике и председника Владе да Народна скупштина нема услова да се састане, како би председник Републике могао да изврши Уставом утврђене дужности у таквим условима.

Члан 244.

За време ратног стања, непосредне ратне опасности или ванредног стања, предлози закона, других прописа или општих аката које разматра Народна скупштина могу се изнети на разматрање и одлучивање без претходног разматрања у надлежним одборима, уколико то Народна скупштина одлучи.

О овим актима Влада даје своје мишљење на самој седници Народне скупштине.

Члан 245.

Народни посланик дужан је да, у случајевима ратног стања, непосредне ратне опасности или ванредног стања, извештава секретара Народне скупштине о свакој промени пребивалишта или боравишта.

XX САРАДЊА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ С ПРЕДСТАВНИЧКИМ ТЕЛИМА ДРУГИХ ДРЖАВА И УЧЕШЋЕ ЊЕНИХ ПРЕДСТАВНИКА У РАДУ ПОЈЕДИНИХ МЕЂУНАРОДНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА И МИСИЈА

1. Сарадња Народне скупштине с представничким телима других држава

Члан 246.

Сарадња Народне скупштине с представничким телима других држава остварује се: упућивањем делегација, народних посланика и студијских група Народне скупштине и њених одбора представничким телима других држава и примањем делегација, студијских група или чланова представничких тела других држава; упућивањем и разменом појединих аката или порука; разменом документационих и информативних материјала и публикација с представничким телима других држава или другим облицима сарадње.

Члан 247.

Одбор за иностране послове одлучује о иницијативама за посете и утврђује састав делегација за вођење разговора с представницима представничких тела других држава.

Уколико Одбор за иностране послове није у могућности да донесе одлуку из става 1. овог члана, одлуку доноси председник Народне скупштине.

Делегација, у року од 15 дана од дана завршетка посете, подноси извештај о посети Одбору за иностране послове који га разматра и усваја.

Одбор за иностране послове на крају сваке године подноси Народној скупштини извештај о оствареној сарадњи у протеклој години.

Члан 248.

Народна скупштина одлучује о утврђивању састава сталне делегације за учешће у раду Парламентарне скупштине Савета Европе, Парламентарне скупштине Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) и других мултилатералних парламентарних институција.

Предлог одлуке о саставу сталних делегација из става 1. овог члана подноси председник Народне скупштине, у консултацији са председницима посланичких група, водећи рачуна о пропорционалној заступљености политичких странака и заступљености полова.

2. Посланичке групе пријатељства

Члан 249.

У Народној скупштини се могу образовати посланичке групе пријатељства за унапређење односа и сарадње с представничким телима појединих држава, на принципу добровољности.

Приликом оснивања посланичке групе пријатељства, полази се од узајамно изражених интереса за остваривање и развој сарадње између парламената.

Председника и чланове групе пријатељства одређује Одбор за иностране послове.

Одлуке о размени посета са групама пријатељстава представничких тела других држава, групе пријатељства доносе у координацији и уз сагласност Одбора за иностране послове.

Уколико Одбор за иностране послове није у могућности да одреди председника и чланове групе пријатељства или да да сагласност на одлуку о размени посета са групама пријатељстава представничких тела других држава, о тим питањима одлуку доноси председник Народне скупштине.

3. Учешће представника Народне скупштине у раду појединих међународних организација и мисија

Члан 250.

Народни посланици могу, у својству чланова делегације Народне скупштине, а у вези с појединим спољнополитичким мисијама ширег значаја, учествовати на редовним и специјалним заседањима Организације уједињених нација и њених специјализованих организација, на међународним конференцијама и на другим заседањима међународних организација и институција.

Потребу учешћа и састав делегације утврђује Одбор за иностране послове.

Уколико Одбор за иностране послове није у могућности да одлучи о питањима из става 2. овог члана, о тим питањима одлуку доноси председник Народне скупштине.

XXI СЛУЖБА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

Члан 251.

Стручне и друге послове за потребе Народне скупштине, њених одбора, народних посланика и посланичких група врши Служба Народне скупштине.

Служба Народне скупштине организује се и врши послове из свог делокруга као јединствена служба.

Организација и рад Службе Народне скупштине уређују се одлуком Народне скупштине.

Члан 252.

Одржавање реда у згради Народне скупштине и у другим просторијама у којима Народна скупштина ради, обезбеђује посебна служба, а њена организација и рад утврђују се посебним актом председника Народне скупштине.

Овом службом руководи председник Народне скупштине, који је за њен рад одговоран Народној скупштини.

Овлашћена службена лица државних органа не могу да имају приступ у просторије из става 1. овог члана, нити да предузимају било какве мере, без одобрења председника Народне скупштине.

Ношење оружја у згради Народне скупштине дозвољено је само лицима овлашћеним за одржавање реда у згради Народне скупштине, у складу са одлуком о унутрашњем реду.

Извори

• „Службени гласник Републике Србије”, број 14/09