Полетеше сиви, бели голуби, уза софру, низа софру; па падоше милу куму на колено. „Стрижи, стрижи, мили куме, стрижи, стрижи русе косе! 5 Мајка спрема бели дари, татко спрема рујно вино!“
Кад кум узме дете.