Полазак Лике Мустајбега у сватове Челебић Хасану
0001 Пиће пију приморски сердари,
0002 У Приморју граду бијеломе,
0003 Редом пију крањци у мејхани.
0004 Посједала узвишна господа,
0005 У врх сједе до два побратима,
0006 Једно побро млад задарски бане,
0007 А до њега херцег Новљанине,
0008 Па до њиха узвишна господа,
0009 Генерали и млади сердари.
0010 Јандат сједи девет лацманина,
0011 Пију пиће разговарају се.
0012 О свачем су еглен заметнули,
0013 О јунаштву и о добри коњи.
0014 Неко себе фали у мејхани,
0015 Неко фали ата на јаслима,
0016 Неко с’ фали остарилом мајком,
0017 А све шути од Новога бане,
0018 Нит он фали себе ни парипа,
0019 Већ’ окисо главу обисио,
0020 Ни с ким бане да дивани неће.
0021 А пита га од Задарја бане:
0022 „Побратиме од Новога бане,
0023 Што с’ окисо главу обисио,
0024 Што ти ни с ким да диваниш нећеш,
0025 А не фалиш себе ни алата,
0026 Кад ми знамо, да си јунак прави“.
0027 А вели му од Новога бане:
0028 „Побратиме од Задарја бане,
0029 Што ме питаш у пјаној мејхани,
0030 Када знадеш шта је и како је.
0031 Мене побро герзовање прогје,
0032 Још се побро оженио нисам,
0033 Мени побро четрест година.
0034 Мореш оно утувити вриме,
0035 Кад сам сишо на дољне Котаре,
0036 А до куле Мирковића Павла.
0037 Ја запроси Јефимију младу,
0038 Јефимију Мирковића Павла.
0039 Прстен дадо, свадбу уговори.
0040 Док дивојку побро прстенова,
0041 Ја потроши тришта маџарија,
0042 Па ја сидо до Херцег Новога,
0043 А да купим кићене сватове.
0044 За то љута змија подпазила,
0045 Љута змија Куртагић Хасане,
0046 Од Госпића испод Перушића,
0047 Да доћера дебела ђогата
0048 На Исламе, на дољне Котаре,
0049 А до куле Мирковића Павла.
0050 И ујагми младу Јефимију.
0051 Па је не сће свести до Госпића,
0052 Не ћеде се оженити с њоме,
0053 Већ је снесе на Удбину равну,
0054 Поклони је Хамзи циганину,
0055 А за потков у ђогата свога.
0056 Та се радост на жалост окрену,
0057 Па том прошло дви године дана,
0058 Опет сидо на Котаре равне,
0059 А до куле Цанковић Илије.
0060 Ја испроси Ану Цанковића,
0061 Прстен дадо, свадбу уговори.
0062 Док испроси Ану Цанковића,
0063 Ја потроши триста маџарија,
0064 Па ја сишо до Херцег Новога.
0065 Да покупим кићене сватове.
0066 Опет за то змија подпазила,
0067 Љута змија Хасан Куртагићу.
0068 Опет шћера дебела ђогата,
0069 На котаре кули Цанковића,
0070 И ујагми Ану Цанковића,
0071 И та с’ радост на жалост окрену
0072 Нити се сће до Мусића бјела,
0073 Да с’ ожени с њоме на Удбини,
0074 Већ је снесе на широку Лику,
0075 Поклону је Мехи бојаџији,
0076 А за шару у ђогата свога.
0077 По том прошле дви године дана,
0078 Ја посидо дебела алата,
0079 Па ја сидо селу Чекићеву.
0080 А до куле браће Југовића,
0081 Па испроси Анђу Југовића.
0082 И ту цуру побро прстенова,
0083 Ја потроши триста маџарија,
0084 Па ја сидо до Херцег Новога.
0085 Да покупим кићене сватове,
0086 И за то је змија подпазила,
0087 Љута змија Хасан Куртагићу.
0088 Он доћера ђогу кога, вели
0089 До малена села Чекићева,
0090 И ујагми сестру Југовића,
0091 Одведе је на широку Лику.
0092 Ни ту Хасан не сће оженити,
0093 Већ је снесе на Удбину равну,
0094 Поклону је Омеру крчмару,
0095 За дви чаше руменога пића.
0096 И то би ти мала шала била,
0097 Већ је Турчин јемин учинуо.
0098 Заклео се дином и аманом,
0099 Да се бане оженити неће,
0100 Док је жива Куртагић Хасана,
0101 Па ја не знам што ћу од живота“.
0102 Кад те бане разумио ричи,
0103 Па он вели Новљанину бану:
0104 „Побратиме од Новога бане,
0105 Сад ћу тебе побро оженити.
0106 Ево побро од Новога бане,
0107 Ево дука младије сердара,
0108 У свакога младије сестара,
0109 Сваки ће ти сестру поклонути.
0110 Коју ’ш побро китли дивичицу?
0111 Хо ’ш ли побро од Новога бане,
0112 Ево дуке Николе сердара,
0113 У њег има сестра на оџаку,
0114 Липа Нинка свег римлука дика,
0115 Да је љепше у Котари нејма,
0116 А небој се Хасан Куртагића,
0117 Док је жива бана Задранина.
0118 Ја ћу т’ бити куме код дивојке,
0119 А прекумак Сргјанићу Павле,
0120 Сват ће бити Михајло војвода.
0121 Ја ћу повест седам лубарада,
0122 Уз лубарду врћи по хиљаду,
0123 Око куле шанац ископати,
0124 А у шанац насути солдате,
0125 Па не бој се Хасан Куртагића,
0126 Неће моћи кули Николиној“.
0127 То је побро побру послушао,
0128 Од Николе сестру запросио,
0129 Запросио, па је испросио,
0130 Прстен дао свадбу одредио,
0131 Стала свадба триста маџарија.
0132 Кад Никола сестру поклонуо,
0133 У велике мисли ударио,
0134 Па се спрема Никола Сердаре,
0135 Па он крену на Стапарје равно,
0136 А до куле своје од камена.
0137 Кад с’ Никола кули помолио,
0138 Опази га сестра на оџаку,
0139 Па пред брата изшетала свога,
0140 Дочекала брата на вратима.
0141 Кад погледа Нинка дивичица,
0142 Ал јој братац чехру проминуо.
0143 Питала га сестра на авлији:
0144 „Брате драги Никола сердаре,
0145 Што с’ у лицу боју преврнуо.
0146 Да се ниси с киме завадио,
0147 Ја да ниси пићем прећерао,
0148 Да те није мејдан поклопио?“
0149 А Никола сестри говорио:
0150 „Сестро моја у мене једина,
0151 Нисам сестро пићем прећерао,
0152 Нит се скиме јесам завадио,
0153 Нит је мене мејдан поклопио,
0154 Већ сам тебе сестро поклонуо,
0155 Поклонуо Херцеглији бану,
0156 Ти ћеш бити баница госпоја“.
0157 Кад те ричи Нинка разумила,
0158 Грохнуше јој сузе од очију.
0159 А вели јој Никола сердаре:
0160 „Сестро моја у мене једина,
0161 Што ти сузе иду од очију,
0162 Ти се не бој Куртагић Хасана,
0163 Неће тебе Хасан ујагмити,
0164 Јер ће доћи седам лубарада,
0165 А уз сваку доћи по хиљада.
0166 Око куле шанац ископати,
0167 А у шанац насути солдата.
0168 Кум ће бити од Задарја бане,
0169 А прекумак Сргјанићу Павле,
0170 Сват ће бити Михајло војвода“.
0171 Кад те ричи Нинка разумила,
0172 Она брату своме говорила:
0173 „Брате драги Никола сердаре,
0174 Ја баница никад бити нећу,
0175 Преко вјере ја за бана поћи.
0176 Ја сам другом вјеру утврдила“.
0177 Кад Никола сестру разумио,
0178 Па он куша сестру на авлији;
0179 „Сестро драга у мене једина,
0180 Ја коме си тврду виру дала,
0181 Кажи брату данас у авлији.
0182 Коме рекнеш моја секо драга,
0183 Оном ће те братац поклонути“.
0184 Он превари Нинку у авлији,
0185 Ја шта рече цура у авлији:
0186 „Брате драги Никола сердару,
0187 Ја се јесам вири завирила,
0188 Да ја млада у Приморје нећу,
0189 Док је главе Хасан Челебића,
0190 Од Грачаца Челебића сина.“
0191 Кад Никола сестру разумио,
0192 Па он сестри својој говорио:
0193 „Сестро моја змија те ујела,
0194 Што ће теби Челебић Хасане?
0195 У Хасана нигди ништа нејма,
0196 Потље добра доре од мејдана,
0197 И на њему свитлога одила,
0198 И бијеле куле у Грачацу“.
0199 Кад те ричи Нина разумила,
0200 Она вели Николи сердару:
0201 „О мој брате Никола сердару!
0202 Нек у њега нигди ништа нејма,
0203 Потље мамна дора од мејдана,
0204 Јер ће Хасан изјахати дору,
0205 Стирати га на Стапарје равно,
0206 Уфатити таког господина,
0207 Па га свести на Удбину равну,
0208 Па ће њега агом учинити,
0209 Ето доста и мени и њему“.
0210 Кад те ричи сердар разумио,
0211 Од себе јој силу ударио,
0212 Два јој здрава полетише зуба,
0213 Два јој млаза крви поцурише.
0214 А фати се плетене канџије,
0215 А побиже цура са авлије,
0216 За њом скаче Никола сердаре.
0217 А цура се хитра догодила,
0218 Па побиже у своју одају,
0219 Око себе врата затворила.
0220 Да видимо Николе сердара,
0221 Ђе на врата килит навалио,
0222 Он закључа Нинку дивичицу.
0223 Да видимо Нинке у одаји.
0224 Ђе је сјела код џамли пенџера,
0225 Она гледа гори Вучијаку,
0226 А све куне Вучијак планину;
0227 А нека те Вучијак планино,
0228 Твоје брдо никад не листало,
0229 Твоје брдо у море пропало,
0230 Да је поље коњу под ногама,
0231 Да ја видим кулу Хасанову,
0232 Је ли код ње Челебић Хасане“.
0233 Па настави клети Челебића:
0234 „Мој Хасане срце из њедара,
0235 Јеси л’ чуо, јеси л’ разумио,
0236 Да је мене братац поклонуо
0237 Копилану бану Новљанину“.
0238 Па шарену књигу направила,
0239 Шта је у њој цура написала?
0240 „Мој драгане Челебић Хасане,
0241 Ето књига срце из њедара,
0242 Мореш оно утувити вриме,
0243 Кад смо прије вјере притврдили.
0244 Ја сам теби дала обиљежје,
0245 Мој Хасане триста маџарија.
0246 Ако си их у пићу попио,
0247 Халал ти је на обадва свита.
0248 Ако си се одужио дуга
0249 Те ти их је дужник префатио,
0250 Халал ти је на обадва свита.
0251 Ако си их на жену метнуо,
0252 Е да Бог да ти је пожелио,
0253 Брзо теби Нинка на ум пала,
0254 Па ти сишо на Стапарје равно,
0255 Па извео мене до Грачаца.
0256 Знаш Хасане, срце из њедара,
0257 Кад сам сишла селу Чекићеву,
0258 А до куле Боже капетана,
0259 Туј нас било тријест дивојака.
0260 Туј си и ти дотиро дората,
0261 Туј смо опет вире потврдили,
0262 И туј сам ти дала обиљежје,
0263 И туј дадо триста маџарија,
0264 Па ти дала перо пауново.
0265 Ако си их у пићу попио,
0266 Халалим ти на обадва свита,
0267 Ако их је дужник префатио,
0268 И тако ћу теби халалити.
0269 Ако си их на жену метнуо,
0270 Никад ти их халалити нећу,
0271 Брзо ћеш је ага пожелити,
0272 Брзо ће ти Нинка на ум пасти,
0273 Већ Хасане срце из њедара,
0274 У ред ће ми и сватови доћи,
0275 И доћи ће седам лубарада,
0276 На лубарду хиљаду солдата,
0277 Око куле шанац ископати,
0278 А у шанац насути солдаде“.
0279 Кад је таку књигу направила,
0280 Лахко јој је књигу саставити,
0281 Ал’ је тешко књигоношу наћи.
0282 Сједи Нинка код џамли пенџера,
0283 Па све мисли и премишља сама;
0284 Лахко б’ она књигоношу нашла,
0285 Да јој нису затворена врата.
0286 Она гледа пољем Стапарскијем,
0287 Уз поље се сужањ помолио,
0288 Управио кули Николиној.
0289 Све га Нинка сејри са пенџера,
0290 Док под кулу сужањ искочио,
0291 Па он проси главно дуговање.
0292 А вели му Нинка са пенџера:
0293 „О Бога ти сужње невољниче,
0294 Откле јеси од којега града;
0295 Како ли се по имену вичеш?
0296 Коме просиш главно дуговање?
0297 Коме просиш коме га доносиш?“
0298 А вели јој сужањ са авлије:
0299 „О чујеш ме гиздава дивојко,
0300 Кад ме питаш, право да ти кажем,
0301 Јесил’ чула Сеидију старог,
0302 Из Удбине града каменога
0303 По имену Сејдића Алију,
0304 А ја просим главно дуговање,
0305 Њекаквоме Божи капетану.
0306 Кад дивојка, те разуми ричи,
0307 Она вели Сејидић Алији:
0308 „Ја Бога ти сужањ невољниче,
0309 Би ли мене нешто послушао,
0310 А ја ћу ти дати дуговање.“
0311 А вели јој сужањ у авлији:
0312 „А би госпе обадва ми свита“.
0313 Кад дивојка ричи разумила,
0314 Она вели Сејидић Алији:
0315 «Хош’ ли мени шарну књигу снити
0316 А на руке Челебић Хасану
0317 До Грачаца града бијелога;
0318 А даћу ти триста маџарија“.
0319 Кад то зачу Сејидић Алија,
0320 И он вели Нинки са авлије:
0321 „Дај ми Нинка књигу шаровиту,
0322 И дај мени триста маџарија“.
0323 Кад те Нинка разумила ричи,
0324 Она свеза триста маџарија,
0325 У златну их риду завезала.
0326 И са њима књигу шаровиту,
0327 Па низ прозор риду отиснула.
0328 Када Але риду прифатио,
0329 Па он крену пољем зеленијем.
0330 Оста Нинка на џамли пенџеру.
0331 Да видимо Сејидић Алије,
0332 Све је поље зечки прескакао.
0333 Већ Алију ноћца уфатила,
0334 Ђе ће Але конак учинути.
0335 Ал’ га нигје ни чинити неће,
0336 Сву ноћ Але гору путовао,
0337 Док Вучијак гору преметнуо,
0338 Већ му сунце перо помолило,
0339 Помоли се пољу Грачачкоме.
0340 Ко ће Алу први угледати,
0341 Угледа га Челебић Хасане,
0342 Јер је Хасан рано уранио
0343 Па он сјео код топла пенџера,
0344 Па он срче кафу из филџана,
0345 Самурли се ћурком обгрнуо.
0346 Да видимо Сејидина сина,
0347 Када дојде Челебића кули,
0348 Па он виче Челебић Хасана.
0349 Испадоше момци из ахара,
0350 Па казаше Челебић Хасану,
0351 Да га тражи невољан просјаче.
0352 А вели му Челебић Хасане:
0353 „Повед’ те га мени у одају“.
0354 Уведоше Сејидића Алу.
0355 Када Але угје у одају,
0356 Па Хасану турски селам викну,
0357 Њему Хасан натраг одпримио,
0358 Питаше се за мир и за здравље.
0359 Тад се фати Сејидићу Але,
0360 Па му даде књигу шаровиту.
0361 Када Хасан књигу прегледао,
0362 Смрче му се чело на четверо,
0363 Очи му се крви надолише,
0364 Дигли му се уз вилицу брци.
0365 На њему се длака исправила,
0366 Ко на вуку просинца мисеца,
0367 Па он скочи на ноге лагахне,
0368 Па он вели Сејидићу Али:
0369 „Ја бога ти сужањ невољниче,
0370 Откле јеси, од којег си града,
0371 Како ли се по имену вичеш,
0372 Коме просиш главно дуговање?
0373 А вели му Сејидић Алија
0374 „Побратиме Челебић Хасане,
0375 Зар ти мене познати не мореш,
0376 Свога побру Сејидића Алу.
0377 А ја просим главно дуговање,
0378 Њекакоме Божи капетану,
0379 Од малена села Чекићева“.
0380 Кад те Хасан разумио ричи,
0381 Он му даде дванест магјарија,
0382 И он вели момку у одаји:
0383 „Ето побро дванест маџарија
0384 Цура му је у књизи правила,
0385 Да т’ је дала триста маџарија.
0386 А ја би те боље даровао“.
0387 Да видимо Сејидина сина,
0388 Сад нек иде Божи капетану,
0389 Нек му носи главно дуговање.
0390 А ста вика Челебић Хасана,
0391 Па он виче слуге из одаје:
0392 „Брзо мени спремајте дората,
0393 Као да ће на заглед дивојци,
0394 Док се и ја у одаји спремим“.
0395 Па се стаде Хасан опремати,
0396 Ја како се Челебић опрема.
0397 Кад се спреми Челебић Хасане.
0398 Па он спаде до коња дората,
0399 Па готова ата појахао,
0400 Па он крену на широку Лику,
0401 Нека иде и конаке гради.
0402 Помоли се пољу Удбињскоме,
0403 Већ му сунце на кушлуку било,
0404 Он угледа Ликине беглуке,
0405 У седлу се притврди дорату,
0406 А за дизгин руком префатио,
0407 Жуту чизму уз њег прислонуо.
0408 Чизма жута а мамуза љута,
0409 Он показа дори марифете,
0410 А сејри га Лика са пенџера.
0411 Да видимо Челебић Хасана,
0412 Шта му ради дорат од мејдана?
0413 Све му клече на прва колина.
0414 Кад кад дорат главом измахује,
0415 Све из уста пину изваљива,
0416 Преко аге пина прескакује,
0417 Па на сапи каља рисовину.
0418 На њему се ага испричио.
0419 Самур му се ћурак раширио,
0420 Свијетле му се токе и бркове.
0421 А ста вика Лике Мустајбега:
0422 „Дјецо моја, моји соколови,
0423 Видите ли момка и дората,
0424 Од Грачаца Челебић Хасана?
0425 Наког аге у свој Лици нејма“.
0426 Мало ближе кад се примакнуо,
0427 Онда Лика хрђум учинуо.
0428 Испадоше до два службеника,
0429 Да прифате од аге дората,
0430 Ага свога осиде дората,
0431 Нит га вода, нит га коме даје,
0432 Удари му силе уз образе,
0433 Забаци му дизгин на јабуку,
0434 Сам се дорат поче окретати.
0435 Још му вели Челебић Хасане:
0436 „Де се водај, ако ти је драго“.
0437 Па окрену у беглук мејхану,
0438 Па агама турски селам викну.
0439 Он беговој погрмио руци.
0440 Да пољуби пребијелу руку.
0441 Не да беже руке пољубити,
0442 Код себе му мјесто намјестио.
0443 Када сједе Челебић Хасане,
0444 Саставише код њег обреднице.
0445 Кад се ага пића напојио,
0446 Ракија му еглен отворила,
0447 Тад се фати књиге шаровите,
0448 Даде књигу Лики Мустајбегу.
0449 Књигу гледа Лика Мустајбеже,
0450 Књигу гледа у агу погледа.
0451 Па он аги заче говорити:
0452 „Моје дите Челебић Хасане,
0453 Тамо т’ беже неће у сватове,
0454 Ја сам тебе сине оженио,
0455 А тебика сад потребе нејма,
0456 Да ти идеш на Стапарје равно,
0457 Порад Нинке Николе сердара,
0458 Јер ти имаш љубу код колина,
0459 Да је љепше у Удбини нејма.
0460 И ти имаш два пособца сина,
0461 Један ти је од седам година,
0462 Други ти се јагми о дорату.
0463 Ја сам тебе агом направио,
0464 Ја сам теби чифлук поклонуо,
0465 У чифлуку шездесет димова,
0466 И агалук тридесет нефера.
0467 И кулу ти сине направио,
0468 У Грачацу граду бијеломе“.
0469 Кад те Хасан ричи разумио,
0470 Па он вели Лики Мустајбегу:
0471 „Чујеш Лика дирек од Удбине,
0472 Сваком данас у беглуку фала,
0473 Не фала ти Лика Мустајбеже
0474 Што ми рече данас у мејхани.
0475 Да си мене агом направио,
0476 Ниси мене агом направио,
0477 Ниси мени поклоно чифлука,
0478 Ниси мене беже оженио,
0479 Ниси мени куле начинио,
0480 Већ госпоја Мустајбеговица.
0481 Она мене агом направила,
0482 Она мене јесте оженила,
0483 Она своје кмете поклонила,
0484 Она мени кулу направила,
0485 Севеп тебе Лика Мустајбеже,
0486 Ал’ ево ти вира Мустајбеже,
0487 Кад ти не смиш кули Николиној,
0488 На банови седам лубарада,
0489 Ја ћу ићи Николиној кули,
0490 Кад сам смио Задру леденоме,
0491 Мореш ово утувити вриме.
0492 Кад си беже допао тавнице,
0493 А у Задру каурскоме граду,
0494 Теби бјеше смртцу осудили,
0495 Да т’ изведу Јабланици цркви,
0496 Па да тебе на колац набију.
0497 Туј се свила народ силесија,
0498 Ја погледа беже са дората,
0499 Ја сам свога доћеро дората,
0500 А у Задар цркви Јабланици.
0501 Кад погледа Лика Мустајбеже,
0502 Туј угледа силовиту војску,
0503 Има војске за седам хиљада,
0504 Врви народ цркви намастиру.
0505 Кад погледа беже Мустајбеже,
0506 Туј угледа тебе Мустајбеже,
0507 Ђе те гоне руку савезани,
0508 А пред тобом до два лацманина,
0509 Носе јелов колац у шакама,
0510 А за тобом седамнест хиљада.
0511 Све се збило код бијеле цркве,
0512 Има војске тридесет хиљада.
0513 Кад сам смио туде ударити,
0514 А и теби руке опростити,
0515 Бацити те на сапи дорату,
0516 Па однити на широку Лику,
0517 Смијем ваљда Николиној кули“.
0518 Па он скочи на ноге лагане,
0519 А за њиме Лика Мустајбеже,
0520 За ћурак га руком уфатио:
0521 „Стани сине Челебић Хасане,
0522 Ја се шалим с тобом у одаји,
0523 Ја ћу теби у сватове поћи“.
0524 Па повика ускок Радована:
0525 „Радојица моја вирна слуго,
0526 Де уведи дору Челебића,
0527 Па га свежи код голуба мога.
0528 На њег’ метни троје букагије,
0529 Двоје нове а треће половне“.
0530 Јер се боји Лика Мустајбеже,
0531 Јер он знаде Челебић Хасана,
0532 Да би Хасан сишо на котаре.
0533 Па му зато затворио дору,
0534 Јер без доре тамо хода нејма.
0535 Ја ста вика Лике Мустајбега:
0536 „О чули ме Тале Личанину,
0537 Хајд узјаши ата кулатаста,
0538 Па ти хајде низ широку Лику,
0539 У шездесет и седам паланки.
0540 У свакоме имаде ајана,
0541 Сваком ’ш селам Лике Мустајбега,
0542 Нек’ свак тежи до Удбине равне,
0543 Нек поведе кићене сватове,
0544 У сватове Челебић Хасану“.
0545 Одмах Тале бега послушао
0546 И окрену уз врховну Лику.
0547 Да видимо бега Мустајбега,
0548 Ђе он викну ускок Радована:
0549 „Хајде Раде Вукашићу моме,
0550 Поздравићеш Вукашића кнеза.
0551 Нек поћера тајин и захиру
0552 У сватове Челебић Хасану“.
0553 Опет викну Ђулић бајрактара:
0554 „Сине драги Ђулић бајрактару,
0555 Хајде сине пољу Мутилићу,
0556 Па разапни бегова чадора,
0557 Зелен бајрак повиј у ледину,
0558 Нек’ се купе Личке набодице,
0559 Док се и ја спремим на ахару.
0560 Сутра рано у рагјање сунца
0561 Купиће се Личке набодице“.
0562 Да видимо Лике Мустајбега,
0563 Како с’ Лика спрема Мустајбеже,
0564 Нек се спрема како њему драго,
0565 Да видимо ускок Радована
0566 Кад је сишо Вукашићу кнезу.
0567 Кнез је њега добро дочекао,
0568 За готову софру посједоше.
0569 Кад је Раде пићем дофатио,
0570 Онда вели Вукашићу кнезу:
0571 „О чули ме Вукашићу кнеже,
0572 Знаш ли кнеже мили побратиме,
0573 Ја сад шта сам дошо до тебека.
0574 Мене ј’ посло Лика Мустајбеже,
0575 Да ја теби сидем до чардака,
0576 Да ти носиш тајин Мутилићу
0577 За сватове Челебић Хасана“.
0578 Кад те кнеже разумио ричи,
0579 Па он вели ускок Радовану:
0580 „Фала Богу и данашњем дану,
0581 Кад ће беже ићи четовати,
0582 Сад ћу њему тајин поћерати“.
0583 Када кнеже сакупљати погје,
0584 Како скупља тајин и захиру?
0585 На торове јаловице овце,
0586 На мејхане пиће и ракију,
0587 На хамбаре бјелицу пшеницу,
0588 На џелепе краве и волове,
0589 На дућане жуте маџарије,
0590 С чим ће беже дјецу даровати
0591 За маџарске осјечене главе.
0592 Када кнеже тајин саставио
0593 Па он с Радом крену Мутилићу.
0594 Ал’ на пољу бега затекоше,
0595 И код њега Челебић Хасана.
0596 Кад им сутра био дан освану
0597 Помоли се бегу под чадоре.
0598 Стаде дрека Тале Личанина,
0599 Ја шта виче Тале Личанину:
0600 „Де погледај Лика Мустајбеже:
0601 Сва се наша Лика замутила“.
0602 Кад погледа беже Мустајбеже,
0603 Он угледа на пољу зелену,
0604 Сва му с’ Лика свила на Рудине,
0605 Готови се свати опремили.
0606 Онда викну Лика Мустајбеже:
0607 „Челебићу моје дите драго,
0608 Хајде сада до Грачаца билог,
0609 Сутра рано до рагјања сунца,
0610 Да си мени сишо на Рудине
0611 И савео своје Грачанлије“.
0612 Тада Хасан на ноге скочио,
0613 Па он свога дору појахао.
0614 Кад дорату паде по перчину,
0615 Па окрену до Грачаца свога.
0616 Када Хасан сиде до Грачаца.
0617 Хасан својој кули ударио,
0618 Ал’ га чека триста Грачанлија,
0619 Све готови у сватове поћи.
0620 Да видимо Челебић Хасана,
0621 Он осиде дебела дората,
0622 Па га ето у високу кулу.
0623 Дочека га љуба на вратима,
0624 Она њему тихо говорила:
0625 „Ђе си драги срце из њедара,
0626 Јеси л’ био на широкој Лици,
0627 Јел’ ти Лика свате покупио?
0628 Хо ’ш ли ићи на Стапарје равно
0629 Порад Нинке сестре Николине,
0630 Да с’ ожениш дражи од очију,
0631 Себи љубу мени вирна друга.
0632 Заједно ћу с њоме друговати,
0633 Хајде драги хајиром ти било.
0634 Што мислио оно учинуо,
0635 Душмани ти под ногама били,
0636 Ко дорату плоче и поткови.
0637 Куд ходио срце из њедара,
0638 Опет с’ мени здраво повратио“.
0639 Кад те ага разумио ричи,
0640 Шта му рече виреница љуба,
0641 Он се фати руком у џепове,
0642 Извади јој триста маџарија,
0643 Па он даде госпи на вратима:
0644 „На ти срце триста маџарија,
0645 Ако умрем, да ти дужан нисам.
0646 Па се ага натраг повратио,
0647 Па га ето на авлију сиде,
0648 Па готова ата појахао,
0649 А за њиме триста Грачанлија,
0650 Окренуше на широку Лику.
0651 Већ им сунце на исходу било,
0652 Кад су сишли на поље Удбинско
0653 До чадора Лике Мустајбега,
0654 А ста вика Лике Мустајбега:
0655 „Челебићу моје дите драго,
0656 Ето свата, ето бајрактара,
0657 Сад окрећи куд је теби драго,
0658 Сад ког’ ћемо врћи буљукбашом.
0659 Да нас сведе на Стапарје равно“.
0660 А ста вика Хасан Челебића:
0661 „Ја ћу беже бити буљукбаша.
0662 Ја ћу свести силовиту војску
0663 А до куле Николе Сердара“.
0664 Па окрену Челебић Хасане,
0665 А за њиме седам бајрактара,
0666 Ређају се личке набодице.
0667 Види Хасан силовиту војску,
0668 Вишта глава Челебић Хасане,
0669 Он надмеће дрвене чардаке;
0670 Када сиде на Стапарје равно,
0671 Отален се види до Стапарја
0672 И бијеле куле Николине.
0673 Онда беже Челебића викну:
0674 „Челебићу ти устави војску“.
0675 Кад Челебић војску уставио,
0676 Онда вели Лика Мустајбеже;
0677 „Ко ће кули Николиној сићи,
0678 Уходити Николину кулу;
0679 Јели дошо од Новога бане;
0680 И са њиме млад задарски бане;
0681 Је ли с њима силовита војска“.
0682 Сви Личани шуте не диване,
0683 А ста вика Челебић Хасана:
0684 „Ја ћу беже на Стапарје сићи
0685 И његову кулу уходити“.
0686 Па он скочи са дората свога,
0687 Па потеже хегбе са дората,
0688 Па се свуче, те се преобуче,
0689 На се удри шпањулско одило,
0690 Када спреми себе и дората,
0691 Па појаха дебела дората,
0692 Кад отишће Челебић Хасане.
0693 Онда викну Лика Мустајбеже:
0694 „Сине драги Челебић Хасане,
0695 Ето идеш Николиној кули,
0696 Немој сине заметати кавге
0697 У авлији Николе сердара“.
0698 А вели му Челебић Хасане.
0699 „Нећу Лика заметати кавге,
0700 Већ кад сидем Николиној кули,
0701 Ако б’ вигјо Нинку у авлији,
0702 Да би душман њојзи кидисао,
0703 Ја би онда заметнуо кавгу.
0704 Ако чујеш ларму на Стапарју,
0705 Ако пукну банови топови,
0706 То сам Лика заметнуо кавгу“.
0707 Отлен оде Челебић Хасане.
0708 Да видимо Челебина сина,
0709 Када Хасан на Стапарје сиде,
0710 А до куле Николе сердара,
0711 У авлију ућера дората.
0712 С ким се срета за здравље не пита,
0713 У авлији осиде дората.
0714 Кад погледа Хасан по авлији,
0715 Он угледа столе постављене,
0716 А за столе засјели сердари.
0717 На авлији коло дивојака,
0718 На седмеро коло пофатале,
0719 Сеире их крањци са авлије.
0720 Кад погледа Хасан по авлији,
0721 Он угледа момка на авлији,
0722 Ђе дебела провађа ђогата
0723 У тебдилу шпањулском одилу.
0724 То је глава Хасан Куртагића.
0725 Кад се они срели у авлији.
0726 Згледаше се један на другога.
0727 Као вуци у злој годиници.
0728 Мало вриме ни дуго не било,
0729 Ал на врата двоје лацманчади,
0730 Осидоше коње у авлији,
0731 А све билим зубим пошкрипују.
0732 «Е како се јесмо опремили,
0733 Сад да дојду два Чејванагића,
0734 Видили би што видили нису».
0735 Мало вриме ни дуго не било
0736 Ал’ на врата дви катане младе,
0737 Они јаше вране без биљега.
0738 Позна њиха Челебић Хасане,
0739 То су дјеца старог Чејванаге,
0740 Мехинага и Мухединага.
0741 Дјеца своје ате осједоше,
0742 Они неће колу ни трпези,
0743 Већ ходају а ате водају.
0744 Мало вриме ни дуго не било
0745 Помоли се сердар на дорату.
0746 У тебдилу катанском одилу.
0747 То је глава Диздарева сина,
0748 Он ти неће до трпезе крањцем,
0749 А момак се колу појагмио.
0750 О њега се цуре појагмише,
0751 Јер се присто момак пригодио.
0752 Мало вриме, за дуго не било
0753 Помоли се сердар на авлији
0754 На кулашу коњу од мејдана,
0755 У тебдилу катанском одилу,
0756 То је главом Муратагић Ибро.
0757 Мало вриме, ни дуго не било
0758 Помоли се попе духовниче,
0759 Уз њег други са лијеве стране,
0760 А за њима до два нетијака.
0761 Кад су ђаци ушли у авлију,
0762 Позну њиха Челебић Хасане.
0763 Једно главом Тале Личанине.
0764 Друго главом ускок Радоване
0765 Нетијаци до два Куртагића.
0766 Кад упаде Тале Личанине
0767 Одмах вели бану задарскоме:
0768 „Господине млад од Задра бане,
0769 Де истирај цуре из авлије,
0770 Оћерај их у високу кулу,
0771 Јер како ми моје књиге кажу
0772 Биће данас кавге на Стапарју“.
0773 Али попу нитко не замири,
0774 Јер је попе прећерао пићем.
0775 Да видимо Челебић Хасана,
0776 Како Хасан гледа по авлији,
0777 А познаје личке набодице,
0778 Јер су сишле личке набодице,
0779 У тебдили катанским одили.
0780 Кад погледа Челебић Хасане
0781 У авлији тога курисања,
0782 За њом сједе два силена бана,
0783 Једно ти је од Задарја бане,
0784 А друго је од Новога бане.
0785 Њиха служи Нинка у авлији,
0786 Она њима редне чаше даје,
0787 А пролива сузе од очију.
0788 И спомиње Челебић Хасана.
0789 А вели јој од Новога бане:
0790 „Што проливаш сузе од очију,
0791 Што спомињеш Челебина сина.
0792 Кад ти од њег данас фајде неја.
0793 Јер ти видиш бана Задарскога
0794 И уз њега силовите војске.
0795 Већ дивојко Николина секо,
0796 Де прилегни бану Новлајнину,
0797 А остави Челебић Хасана,
0798 Ти ћеш бити баница госпоја,
0799 Нижи злато испод била врата“.
0800 Кад те Нинка разумила ричи,
0801 Осиче се Новљанину бану:
0802 „Ево т’ вира од Новога бане
0803 Теби бити вирна љуба нећу
0804 Волим млада у воду скочити“.
0805 Кад те бане разумио ричи,
0806 Од себе јој силу ударио,
0807 Два јој здрава полетише зуба,
0808 И два млаза крви ударише.
0809 Она писну а Хасана викну:
0810 „Ђе си драги Челебић Хасане,
0811 Да ме можеш вигјат у невољи,
0812 Како м бије дински душманине“.
0813 Кад те Хасан разумио ричи,
0814 Своме срцу одолит не може,
0815 Већ он викну а припаде дори,
0816 Па готова ата узјахао,
0817 А повика Нинку дивичицу:
0818 „Ево мене срце из њедара“!
0819 Па поскочи столу и трпези.
0820 Да видимо Челебић Хасана,
0821 Прије Хасан изјахо ђогата,
0822 Па поскака столу и трпези,
0823 А ђогату кајас префатио.
0824 Добар му се ђогат притрефио,
0825 Прве ноге врже на столице.
0826 Од Хасана полетила ћорда,
0827 А он викну Новљанина бана:
0828 „О чули ме од Новога бане,
0829 Јесам ли ти бане поручио,
0830 Да се бане оженити нећеш
0831 Док је жива Челебић Хасана.
0832 Што ми књигу опремио ниси,
0833 Да ти дадем изун од себека,
0834 Да се можеш оженити бане?
0835 Ал’ ме бане ти упито ниси,
0836 Вира и Бог оженит се нећеш“.
0837 Сијну њему коланкиња ћорда.
0838 А са бана полетила глава,
0839 У авлију развргла се кавга.
0840 Ја ста вика попа духовника,
0841 И он виче задарскога бана:
0842 „Бјежи бане у високу кулу,
0843 Авлија је пуна Удбињана“.
0844 Кад је бане попа преслушао,
0845 Он побиже у високу кулу.
0846 И дивојке у кулу побигле,
0847 Тале кулу добро притврдио.
0848 Појде бане уз високу кулу,
0849 А да виче своје официре,
0850 Да опале с Кошева топове,
0851 Њега Тале за гркљан прифати,
0852 Па повика Задарскога бана.
0853 „Стани бане један хунцутину,
0854 Ово није попе духовниче,
0855 Већ је ово Тале Личанину,
0856 А са својим ускок Радованом.
0857 И са дјецом младом Куртагића“.
0858 Уставише од Задарја бана.
0859 Да видимо млади Удбињана,
0860 Кад су они кавгу заметнули.
0861 Тад су пукли банови топови,
0862 Чуо их је Лика Мустајбеже,
0863 Одмах беже подигнуо главу,
0864 Па дружини својој говорио:
0865 „Дјецо моја млади Удбињани,
0866 Ено сада топи испуцаше,
0867 Ено Хасан заметнуо кавгу,
0868 О добре се ате појагмише.
0869 Да видимо Лике Мустајбега.
0870 Кад се Лика кули примакнуо
0871 А побиже војска из шамаца,
0872 Ђе ниј’ главе није ни узглавља.
0873 Да видимо Лике Мустајбега,
0874 Кад навали Николиној кули,
0875 А ста вика Тале Личанина:
0876 „Не ударај Лика Мустајбеже,
0877 Није кула Николе сердара,
0878 Већ је у њој Тале Личанину,
0879 Ја сам себи тицу уфатио“.
0880 Да видимо Лике Мустајбега.
0881 Ђе удари кроз Стапарје равно,
0882 До малена села Чекићева,
0883 Поробише, ватром попалише,
0884 Па се они натраг повратише,
0885 Лика скупља своје набодице.
0886 Како које аге испадају,
0887 Њеко гони дила савезана,
0888 Њеко носи осјечену главу,
0889 Добро њиха Лика дароваше.
0890 Помоли се Челебић Хасане,
0891 И он носи осјечену главу,
0892 То је глава Николе сердара,
0893 И он носи Нинку дивичицу,
0894 Што је љепше на Приморју нејма.
0895 Да видимо Талу Личанина,
0896 Кад је Тале кулу отворио,
0897 И извео Задарскога бана,
0898 И извео тријест дивојака,
0899 Па он прода тријест дивојака,
0900 И ожени личке бајрактаре,
0901 Све дивојку за жут дукат даје.
0902 Кад се они туде окупише,
0903 Па кренуше на врховну Лику,
0904 Није бегу изгинула војска,
0905 Јер је влашка војска побигнула.
0906 Да видимо Тале Личанина,
0907 Он поклону Задарскога бана,
0908 Поклону га Лики Мустајбегу.
0909 Отле оде Лика Мустајбеже,
0910 Куд год иде до Грачаца сиде
0911 И ожени Челебић Хасана,
0912 Кум му био и пир опремио.
0913 Кад женили Челебић Хасана.
0914 Потурчили Нинку дивичицу.
0915 Отале се они разасули
0916 Сам остаде Челебић Хасане,
0917 И са њиме обадве госпоје.
0918 Док су били, баш су добро били,
0919 А добро се госпе миловале,
0920 С-њима лијеп пород породио.
0921 Од мен’ пјесма, а од Бога здравље.
