Позив

Душан Срезојевић

Позив

Позив Писац: Душан Срезојевић

Шта грми тако силно у олуји

И градске зграде из темеља тресе?

Шта тако тужно и потмуло бруји

И смехом прати те громовске бесе?

У мени кипи, бес ме хвата луди,

Демонска ватра прождире ме, гори,

Горостас један у мени се буди

Са којим нико не сме да се бори.

О напред! Ево мене, моћни гласе,

Ја смело ступам кроз стравичну вреву:

Божанску тугу ја облачим на се

К'о снажни херој у старинском спеву.

Хуји и трешти к'о небеска труба,

Чупа из земље осушене жиле,

Нек груне ова материја груба:

Нове ти идеш да покренеш силе!

. . . Ја видим силне поворке од људи

И свечан поход к'о Крсташке војне...

О хуји, грми, гласе ускрснућа!

У страхотноме завијању твоме

Ја гутам радост победе, и врућа

Мисао снива опијена њоме.

О хуји, грми, гласе ускрснућа!

Напомене

Позив. — Српски књижевни гласник, 1908, XX, 12, 907.

Извори

• ЗЛАТНИ ДАСИ. — Светлост, Крагујевац, 1975.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Душан Срезојевић, умро 1916, пре 108 година.