Поздрав пролећа тобџијама
Огорчена битка. Из центра се чује
„Так — так!“ митраљеза. С крајњег десног крила
Маскирана вешто, батерија бљује
Смртоносну тучу тешких пројектила.
Тобџије се црне од дима и гари...
А земља се тресе од сложних плотуна...
„Дај још кугла!“ — чу се. Један ратник стари
Тад приклекну доле, у ров, испод жбуна.
Ал' кад, потом, уста весело-осмехнут,
Од детињске среће засја му се лице:
Гле, заједно с куглом, држ’о је у руци
Случајно откинут цвет од љубичице!...