Пожарничка песма
| Пожарничка песма Писац: Војислав Илић |
Тиха поноћ земљу скрива,
Све спокојно снева сан
И милине рајске снива,
Док не сване бели дан. —
Ал' спокојство све док љуби
Док царује ноћи крас,
Јасним гласом труба труби
И страшни се хори глас:
Тра-та-тра-та!
И у мирном часу тада
Засија се румен жар,
Дом се руши, стреха пада
Стресајући дим и гар.
Отимље се сила беса
И развија грозну моћ —
Јаук лети под небеса
Кроз суморну, бурну ноћ:
Ватра, Ватра!
Држ'те лестве, воду амо,
У пламену варош ври,
Ал' док врисак лети само,
Ту је помоћ, ту смо ми!
И понова све се губи,
Малаксава адска моћ —
И још само труба труби
У дубоку, мирну ноћ:
Тра-та-тра-та!
10. март 1884.
Извори
уреди- Војислав Илић: Лирско песништво, страна 220, Вук Караџић, Београд.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.
|