Под наранчама
Утонуло златно сунце
Даљном мору на запад,
А под цв'јетним наранчама
Ја мирисни пијем слад.
Ниже мене плаво море
Тихим валом љуби цв'јет,
Али жарка мис'о моја
Вјечно теби шири лет!
Час у њедра, на којима
Мирисави трепти мај,
Час на рујне усне сл'јеће,
И твој чека загрљај.
Ој ружице неузбрана
Перивоја мирисног,
Испод цвјетних наранача
прими поздрав срца мог!
Прими поздрав, моје цв'јеће,
Нек га лахор носи тај, -
И пјесма ће с њим да л'јеће
Славећ' твога лица бај...
У Дубровнику, 12. јануара 1890.